.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8582/2021
07.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gebleš Kazmer, advokat u ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, i Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ Novi Sad, koga zastupa punomoćnik Jovana Dobrenov, advokat u ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ Novi Sad izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1838/21 od 24.08.2021. godine, u sednici veća od 07.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ Novi Sad.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ Novi Sad, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1838/21 od 24.08.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Senti P 135/20 od 08.04.2021. godine utvrđeno je da je tužilac na osnovu održaja stekao pravo svojine na nepokretnosti upisanoj u list nepokretnosti broj .. KO ..., parcela broj ..., poljoprivredno zemljište, njiva 2. klase, potes ..., površine 24a 73m2, i pašnjak 2, klase, potes ..., površine 38m2, ukupne površine 25a, 11m2 i određeno je da su tuženi dužni da trpe upis prava svojine tužioca na navedenoj nepokretnosti u nadležnom katastru nepokretnosti na osnovu ove presude nakon pravnosnažnosti i obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplate iznos od 48.600,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1838/21 od 24.08.2021. godine odbijene su žalbe tuženih, potvrđena prvostepena presuda i odbijeni zahtevi tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ Novi Sad je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilac je stekao pravo svojine na osnovu savesne i zakonite državine protekom roka za održaj iz člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa jer je predmetna nepokretnost u državini tužioca i njegovog pravnog prethodnika od 1989. godine na osnovu usmenog ugovora o zameni parcela, koji je ispunjen, a naknadno je zaključen u pismenoj formi 26.04.2005. godine. O zahtevu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za utvrđenje podneta je 19.06.2020. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 24.08.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 200.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
