Rev2 701/2022 3.19.1.25.1.4; posebna revizija; 3.5.9; zarada, minimalna zarada, minimalna cena rada, naknada zarade i dr. primanja

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 701/2022
24.03.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Marine Milovanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Dimitrijević advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Sveti Sava“ iz Pirota, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3995/2021 od 09.12.2021. godine, u sednici veća održanoj 24.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3995/2021 od 09.12.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3995/2021 od 09.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P1 82/21od 09.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji, na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od februara 2018. godine zaključno sa januarom 2021. godine, isplati iznose bliže navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3995/2021 od 09.12.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Pirotu P1 82/21od 09.06.2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je izjavila odgovor na reviziju. Troškove odgovora na reviziju nije tražila.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/20, u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu citirane odredbe zakona.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada štete tužilji za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od februara 2018. godine zaključno sa januarom 2021. godine, koje naknade su tužilji isplaćivane kroz platu, shodno odredbi člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (''Službeni glasnik RS'' br. 34/2001...157/2020). O tužbenom zahtevu tužilje, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovrsnim zahtevima tužilje, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građan, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenja prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilja je sudu podnela dana 12.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 335.440,83 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom zahtevu u kom vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja, doneo u smislu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić