Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6323/20 od 27.05.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za duševni bol zbog povrede časti i ugleda učinjene izjavama objavljenim na portalu Dnevnih novina „Blic“ od ... 2017. godine i Dnevnim novinama „Novosti“ od ... 2017. godine plati 150.000,00 dinara sa zateznom kamatom od 06.03.2019. godine kao dana donošenja prvostepene presude do isplate. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i radi ujednačavanja sudske prakse u smislu člana 404. ZPP.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) i istu nije bilo potrebno ispitati sa aspekta primene odredbe člana 404. ZPP, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, na koji se ukazuju u reviziji, s obzirom da se član 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom, a drugostepeni sud je odlučio na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku i nije ga izmenio bez održavanja rasprave, već je izveo pravne zaključke drugačije od prvostepenog suda na kojima je pravilno zasnovao preinačenje pobijane odluke

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na kome je zasnovana pobijana odluka, dana ... 2017. godine održana je sednica Skupštine grada Beograda na kojoj se raspravljalo o raspisivanju novih izbora za Skupštinu grada i da su odbornici na sednici pokrenuli diskusiju o tuženom kao aktuelnom gradonačelniku i tužiocu kao prethodnom nosiocu iste funkcije i mogućem kandidatu na predstojećim izborima. „Blic“ je kritikovao Gradsku skupštinu iskazom „Cirkus u Skupštini grada: ...“, a „Novosti“ su objavile polemiku odbornika VV i ... . Tuženi je novinarima izjavio da se neće kandidovati na predstojećim izborima i da će najverovatnije podneti ostavku pre isteka mandata. Izjavio je da je na kraju tužiočevog mandata ostao budžetski deficit od 20% dug od 1,118 milijardi dinara, da su javna preduzeća poslovala sa gubitkom, građevinska industrija je bila zaustavljena jer se nisu izdavale građevinske dozvole da bi se prodali stanovi u naselju „Belvil“, da tužioca nije zanimala komunalna infrastruktura već novi autobusi, PR usluge i kako da se obogati, da su kupovali autobuse iz inostranstva da bi neko mogao da se ugradi i da su potrošili 80.miliona evra na kupovinu tramvaja za koje grad nema odgovarajuće šine, a zatim da je za vreme tuženikovog mandata pokrenuto 60 javnih gradilišta, gde je deficit smanjen na 6 do 7% i da javna preduzeća ostvaruju profit koji se investira u vrtiće, domove zdravlja, vodovod i kanalizaciju. Ranije otvorenu javnu polemiku o tuženikovim poslovima i imovini u ... ocenio je kao kampanju koju je „neko pokrenuo da bi vratio grad svojim tajkunima“ i da će na izborima podržati svakog kandidata „koji nastavi da se bori protiv te banditske organizacije koja pokušava da grad sruči u provaliju, kao što je bio blizu provalije 2013. godine.“

Prema činjeničnim navodima tužbe, štetnu radnju bi predstavljala tuženikova izjava za medije koja se odnosi na tužioca i navodima objavljenim na internet portalu dnevnih novina „Blic“ ... 2017. godine da tužilac „vodi kampanju da bi nastavio da pljačka i vrati grad tajkunima i „ne da bi imao funkciju zbog funkcije, već da ima mogućnost da nastavi da pljačka“ i navodima objavljenim u dnevnim novinama „Novosti“ od ... 2017. godine na trećoj strani, gde je tuženi ocenio da bivši gradonačelnik „pravi kampanju za povratak da bi imao mogućnost da pljačka i nastavio da radi šta je radio“.

Prvostepeni sud je odluku kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev zasnovao na zaključku da sporni iskazi predstavljaju neistinite činjenične tvrdnje kojima se tužiocu pripisuju kažnjiva dela i krši pretpostavka nevinosti iako je bio dužan da se uzdržava od izjava kojima se nekom pripisuje da je učinio krivično delo sve dok se krivica ne dokaže pravnosnažnom presudom zbog čega je i odgovoran za štetu.

Drugostepeni sud je, suprotno prvostepenom sudu, zaključio da su parnične stranke javne ličnosti, da je tuženi dao sporne izjave na konferenciji za medije povodom sednice Skupštine grada na kojoj se raspravljalo o predstojećim izborima i o učincima aktuelnih i prethodnih upravljačkih struktura, pa i o parničnim strankama kao prethodnom i aktuelnom gradonačelniku. Sporni iskazi sagledani u kontekstu novinskih tekstova kao celine i u odnosu na nespornu činjenicu da tuženi od izbora na funkciju gradonačelnika do davanja sporne izjave protiv tužioca nije podneo prijavu za bilo koje kažnjivo delo, ukazuje jasno da se radi o političkom govoru i kritici protivnika. Tuženi je sve odluke prethodne gradske vlasti sa kojima se ne slaže pripisao tužiocu kao gradonačelniku (nabavka autobusa i tramvaja, replika Terazija na Novom Beogradu), budžetski deficit, gubitke u javnim preduzećima i ukupne dugove grada iz 2013. godine kao posledicu tih odluka iz čega sledi da se reč „pljačka“ odnosi na upravljanje gradom u vreme tužiočevog mandata. Izjava da tužilac vodi kampanju da bi nastavio da „pljačka, da radi šta je radio i da grad vrati tajkunima“ predstavlja vrednosni iskaz – mišljenje govornika da se njegov politički protivnik vraća na političku scenu da bi radio isto kao i u prethodnom mandatu, da je negativna ocena tužioca kao prethodnog gradonačelnika zasnovana na uopštenim parametrima kao što su budžetski deficiti i pojedini poslovi preduzeti u vreme tužiočevog mandata. Negativno mišljenje koje se odnosi na tužiočevu političku delatnost nije osnov za naknadu štete, pa je prvostepenu presudu preinačio primenom člana 158. i 200. ZOO.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište drugostepenog suda je pravilno, pa revizija neosnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava. Pravo na čast i ugled je pravo na poštovanje ljudske ličnosti i ugleda koje to lice uživa u sredini u kojoj živi i radi. Do povrede ovog prava dolazi kada objavljena informacije poseduje lezionu sposobnost – sposobnost da se nanese šteta, koji uslov u ovom slučaju nije ispoljen. Saopštenim mišljenjima izneti su vrednosni sudovi, a interes javnosti u konkretnom slučaju postoji u odnosu na način obavljanja funkcije od strane prethodnog i aktuelnog gradonačelnika. Sporne izjave se odnose na ocenu rada tužioca kao prethodnog gradonačelnika i političkog protivnika.

Po oceni revizijskog suda, izjave tuženog nisu objavljene sa namerom omalovažavanja ili diskreditacije ličnosti tužioca, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud, već radi informisanja javnosti o radu i političkom delovanju prethodnih struktura, pri čemu je određena mera preterivanja dozvoljena u ovakvoj vrsti nesumnjivog političkog govora. Zbog toga se, po pravilnom zaključku drugostepenog suda, sporni iskazi, ne mogu posmatrati odvojeno od sadržine celog teksta u kome su iznete tvrdnje koje nisu podobne da povrede ugled i čast tužioca, naročito imajući u vidu da je reč o kritici političkog protivnika i njegovog rada u funkciji obavljanja poslova gradonačelnika. Upravo je interes javnosti da zna na koji način se odvija rad u okviru gradske vlade i date izjave imaju za cilj obaveštavanje javnosti o tome.

Pravilni su i razlozi u odnosu na odluku o troškovima postupka koja je preinačena, tako da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju ovaj sud je odbio, jer isti nije bio potreban radi vođenja parnice, pa je odluka doneta na osnovu člana 154. stav 1. ZPP i odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić