Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok revident ne ukazuje određeno na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud, na kome su zasnovane nižestepene presude, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, od 01.07.2001. godine. Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj .. od 03.06.2015. godine tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog, zbog povrede radne discipline predviđene članom 179. stav 3. tačka 2. i 8. Zakona o radu i članom 125. stav 1. tačka 2. i 11. Kolektivnog ugovora tuženog, time što u periodu od 01.04.2015. godine do 17.04.2015. godine tužilac nije dolazio na rad, nije obavestio rukovodioca o razlozima izostanka, nije se javljao na telefonske pozive neposrednog rukovodioca, a potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad je dostavio neblagovremeno, dana 16.04.2015. godine. Tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu 21.05.2015. godine, na koje se tužilac nije izjasnio. Utvrđeno je da su tužiocu izdate tri povrede o privremenoj sprečenosti za rad, prva 06.03.2015. godine za sprečenost za rad u periodu od 06.03.2015. do 13.03.2015. godine, druga potvrda 02.04.2015. godine o privremenoj sprečenosti za rad koja je nastupila 02.04.2015. godine sa očekivanjem povratka na rad 10.04.2015. godine i treća 14.04.2015. godine gde se kao privremena sprečenost za rad tužioca navodi period od 02.04.2015. godine do 20.04.2015. godine. Tužilac je tuženom za period privremene sprečenosti za rad od 02.04.2015. godine dostavio treću navedenu potvrdu za rad, tako što ju je sestra tužioca predala kod tuženog 16.04.2015. godine. Tužilac nije dokazao da je potvrdu od 02.04.2015. godine predao tuženom. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja su sudovi zaključili da tužilac nije poštovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca – Kolektivnim ugovorom, jer nije blagovremeno dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. stav 2. Zakona o radu, čime su ispunjeni uslovi za izricanje mere prestanka radnog odnosa po odredbi člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu zbog nepoštovanja radne discipline, koji otkazni razlog je regulisan i odredbom člana 52. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora tuženog. Time je rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca zakonito, a tužbeni zahtev za poništaj rešenja neosnovan, te posledično i zahtev da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove, da mu isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od prijema rešenja o prestanku radnog odnosa.

Revident odluku suda pobija navodima koji se tiču činjeničnog stanja, odnosno u reviziji izlaže tok događaja o privremenoj sprečenosti tužioca za rad i ponavlja da je potvrdu predao posle tri dana od kada ju je dobio, što se odnosi na prvu potvrdu, a da je drugu potvrdu koju je dobio odmah ujutru odneo i predao kod tuženog, što je suprotno činjeničnom stanju koga je utvrdio prvostepeni sud. Međutim, revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku, što je propisano članom 407. stav 2. istog zakona.

Osim toga, revident smatra da je povređen Zakon o radu tako što je tuženi zakazao disciplinsku komisiju za vreme tužiočevog bolovanja i uručio mu upozorenje za vreme bolovanja od 03.04.2015. godine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kod tuženog je postupak za utvrđivanje nepoštovanja radne discipline tužioca pokretnut 14.04.2015. godine na osnovu prijave povrede radne discipline od 06.04.2015. godine, zbog toga što je tužilac neopravdano odsustvovao sa rad u periodu od 01. do 03. arpila 2015. godine, da nakon podnošenja prijave tužilac nije dolazio na rad niti je u propisanom roku dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. Tužilac je dao izjavu 20.04.2015. godine povodom postupka za utvrđivanje odgovornosti zbog nepoštovanja radne discipline, u prisustvu ovlašćenih lica za vođenje postupka.

Revizijski sud nalazi da tužiocu nije povređeno pravo na odbranu, jer je za ostvarenje tog prava bitno da je tuženi pre otkaza ugovora o radu sa razloga iz odredbe člana 179. stav 3. Zakona o radu tužioca pisanim putem 21.05.2015. godine upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, u kojem je tužiocu ostavljen rok od 8 dana da se izjasni na navode koji su izneti u upozorenju, a koji se tiču upravo razloga za prestanak radnog odnosa otkazom ugovora o radu sa kojih je doneto osporeno rešenje. Prema utvrđenom činjeničnom stanju u vreme dostavljanja upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu 21.05.2014. godine, tužilac nije bio na bolovanju, kako to navodi u reviziji. Takođe, revizijskim navodima ne može isticati drugačije činjenice o datumu prijema upozorenja od onih koje su utvrđene u sprovedenom postupku pred sudom. Odredbom člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br 24/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) koji je bio na snazi u vreme činjenja dela koje se tužiocu stavlja na teret kao povreda radne discipline i razlog za otkaz ugovora o radu, predviđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. istog zakona, kojim je propisano da je zaposleni dužan da najkasnije u roku od 3 dana od dana stupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad, da u slučaju teže bolesti umesto zaposlenog potvrdu poslodavcu dostave članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu, a ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od 3 dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je kod tužioca nastupila privremena sprečenost za rad 02.04.2015. godine, kada mu je lekar i izdao potvrdu o privrenoj sprečenosti za rad, sa zakazanom kontrolom za 10.04.2015. godine. Tužilac se ponovo javio lekaru 14.04.2015. godine, u prvi radni dan po zakazanoj kontroli, kada je tužiocu takođe izdata potvrda o privremenoj sprečenosti za rad koju je tužilac tuženom dostavio 16.04.2015. godine, preko sestre. Veštačenjem je utvrđeno da bolest koja je konstatovana i dijagnoza koja je postavljena tužiocu nisu izazivali nemoć i nemogućnost tužioca, da bi ga sprečilo u ispunjenju zakonske obaveze da poslodavcu dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad koju je dobio 02.04.2015. godine. Prema stanju u spisima predmeta mišljenja je stalnog sudskog veštaka bolest koja je kod tužioca konstatovana i dijagnoza koja mu je postavljena ne ukazuju na teži oblik bolesti i na fizičku i telesnu nemoć i nemogućnost imenovanog da lično tuženom kao poslodavcu dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju proizlazi da je pravilno odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu tuženog broj .. od 03.06.2015. godine jer je rešenje zakonito, doneto u zakonom propisanoj proceduri uz obezbeđenje tužiočevog prava na odbranu, da je rešenjem tužiocu otkazan ugovor o radu zbog ispunjenosti zakonom predviđenog razloga za otkaz - nedostavljanja poslodavcu potvrde lekara o privremenoj sprečenosti za radu u za to zakonom propisanom roku od nastupanja privremene sprečenosti za rad 02.04.2015. godine, koji razlog za oktaz propisan odredbom člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu. Pri tom, tužilac nije bolovao od teže bolesti koja bi ga sprečila da dostavi potvrdu u zakonom prediđenom roku. Zbog iznetog je revizija tužioca neosnovana, te je odbijena primenom odredbe člana 414. stava 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić