U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u radnom sporu tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Ribarić, advokat iz ..., protiv tuženog JKSP „Morava“ sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Milić Milić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu i reintegracije, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 655/20 od 15.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 13.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 655/20 od 15.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 591/18 od 21.10.2019. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj ... od 03.04.2017. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove shodno njenoj stručnoj spremi, profesionalnim zanimanjima i sposobnostima. Stavom trećim izreke, rešeno je o troškovima parničnog postupka i obavezan tuženi da tužilji plati iznos od 132.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 655/20 od 15.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog raspoređena na poslovima ... po osnovu ugovora o radu od 03.04.2017. godine. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 04.12.2017. godine, koji je objavljen 05.12.2017. godine, smanjen je broj izvršilaca na radnom mestu na kome je tužilja bila raspoređena sa 2 na 1. Tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih od 26.12.2017. godine kojim su propisani kriterijumi na osnovu kojih se vrši ocenjivanje zaposlenih na radnim mestima na kojima je smanjen broj izvršilaca a to su: rezultati rada, odnos zaposlenog prema radu, imovno stanje zaposlenog, dužina radnog staža i stručna sprema i obučenost. Tuženi je doneo i Pravilnik o kriterijumima i bodovanju zaposlenih za čijim radom je prestala potreba dana 19.12.2017. godine (dakle pre donošenja Programa od 26.12.2017. godine). Komisija za rangiranje zaposlenih formirana je na osnovu Pravilnika o kriterijumima i bodovanju zaposlenog od 19.12.2017. godine i istog dana izvršila je ocenjivanje zaposlenih. Tužilja je ocenjena službenom beleškom u kojoj nije naveden period u kome je ocenjivan rad tužilje, a tužilja je ocenjena paušalnom ocenom u kojoj je navedeno da zaposleni BB i tužilja ostvaruju podjednake rezultate rada, da zaposleni BB ima bolji odnos prema radu i duži radni staž, te da isti ima dete sa posebnim potrebama zbog čega mu ne može prestati ugovor o radu na osnovu člana 75. stav 1. tačka 3. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti, pa je viškom zaposlenih proglašena tužilja. Tužilja je dopisom od 25.12.2017. godine, poslodavca obavestila da se nalazi na bolovanju zbog održavanja trudnoće i dostavila izveštaj ovlašćenog lekara specijaliste od 21.12.2017. godine, nakon čega je tuženi 27.12.2017. godine tužilji uputio ponudu radi izjašnjenja o načinu prestanka radnog odnosa, kojom je tužilja obaveštena da joj radni odnos može prestati sporazumom uz isplatu novčane naknade ili otkazom ugovora o radu. Tužilja je 04.01.2018. godine imala spontani pobačaj, što je konstatovano u izveštaju od 09.01.2018. godine, a potom je koristila bolovanje. Osporenim rešenjem tuženog, broj ... od 22.02.2018. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i člana 22. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, te člana 72 – 77. Pojedinačnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije, jer je zbog ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena došlo do prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje je zaposlena na navedenom radnom mestu obavljala, a nije bilo mogućnosti za njenim daljim radnim angažovanjem na drugim ili sličnim poslovima. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da se poslodavac odlučio da tužilju oglasi viškom primenom kriterijuma iz Programa za rešavanje viška zaposlenih imajući u vidu da ''oba zaposlena ostvaruju podjednake rezultate rada, da su primenom i ostalih sekundarnih kriterijuma oni u skoro istoj poziciji, ali je u opredeljenju preovladala ocena da je odnos prema radu drugog zaposlenog (BB) bolji. Na odluku je uticala i primena člana 75 Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije''.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa nezakonito imajući u vidu da je Komisija ocenjivala rad tužilje na osnovu Pravilnika koji nije objavljen i koji je donet pre stupanja na snagu Programa za rešavanje viška zaposlenih, da je rad tužilje paušalno ocenjen, bez navođenja perioda ocenjivanja i radnog mesta na kome je tužilja ocenjivana, kao i bez primene jasno propisanih kriterijuma, a kako je pored toga tužilja u vreme pokretanja procedure otkaza bila u drugom stanju zbog koga je trebalo da uživa posebnu zaštitu od otakaza u smislu člana 187 Zakona o radu, usvojio je zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad kod tužene.

Prema stanovištu drugostepenog suda, osporeno rešenje je nezakonito jer je postupak proglašenja tužilje tehnološkim viškom pokrenut u vreme kada je tužilja bila na bolovanju zbog održavanja trudnoće, o kojoj činjenici je poslodavac bio uredno obavešten, a tužilja na osnovu člana 187 Zakona o radu trebalo da uživa zaštitu od otkaza ugovora o radu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanj,a i prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad kod poslodavca.

Odredbom člana 179. st.5 tač.1 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 13/17 Odluka Ustavnog suda), važećeg u vreme donošenja osporenog rešenja, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 04.12.2017. godine, smanjen je broj izvršilaca na radnom mestu na kome je tužilja bila raspoređena sa 2 na 1, a Pravilnikom o kriterijumima i bodovanju zaposlenog za čijim radom ne postoji potreba od 19.12.2017. godine, predviđeni su kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih, i to: 1. rezultati rada zaposlenog, 2. odnos zaposlenog prema radu, 3. imovno stanje zaposlenog 4. dužina radnog staža 5. stručna sprema i obučenost. Ove kriterijume predviđa i Program za rešavanje viška zaposlenih od 26.12.2017. godine

Kod utvrđenog da je poslodavac u postupku racionalizacije broja zaposlenih tužilju ocenio paušalnom ocenom, bez preciznog obrazloženja na osnovu čega je utvrđeno da tužilja i drugi zaposleni, s kojim je stavljena u konkurenciju, ostvaruju podjednake rezultate rada (nisu navedene činjenice na osnovu kojih se prepoznaju jednaki rezultati rada odnosno razlika) pravilan je, i prema stanovištu ovog suda, zaključak nižestepenih sudova da je tužilja nezakonito proglašena viškom zaposlenih, a takvo je i rešenje o otkazu ugovora o radu na inicijativu poslodavca. Kriterijumi iz Programa za rešavanje viška zaposlenih i Pravilnika o kriterijumima i bodovanju zaposlenog za čijim radom ne postoji potreba, u ovom slučaju nisu pravilno primenjeni budući da je izostalo precizno bodovanje zaposlenih, po utvrđenim kriterijumima.

Kako je osporeno rešenje poništeno, pravilna je i odluka o reintegraciji tužilje na osnovu člana 191 Zakona o radu, po njenom zahtevu u ovom sporu.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić