prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pravnosnažne presude tako što će, na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima, obustaviti prekršajni postupak prema okrivljenom AA zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 102. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i odlučiti da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz br. 710/22 od 13.10.2022. godine, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14. Zakona o prekršajima, Republički javni tužilac navodi da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, jer u istoj nije navedeno suprotno kojoj odredbi maerijalnog zakona je okrivljeni postupao odnosno u daljem delu svog zahtev za zaštitu zakonitosti da li je okrivljeni postupio protivno odredbi člana 274. stav 1. ili stav 2. istog člana Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zbog čega je izreka presude nerazumljiva po pitanju samog prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret.

Članom 332. stav 1. tačka 102. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 20.000 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbama iz 274. stav 1. i 2. istog zakona.

Članom 274. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da je vlasnik, odnosno korisnik registrovanog vozila, ako u roku od 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice ne podnese zahtev za izdavanje nove registracione nalepnice, dužan da vrati registarske tablice organu koji je iste izdao, a stavom 2. iste odredbe propisano je da je vlasnik, odnosno korisnik vozila dužan da u roku od 15 dana odjavi vozilo ako je uništeno ili otpisano ili da prijavi promenu bilo kog podatka koji se upisuje u saobraćajnu dozvolu.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvostepeni prekršajni sud okrivljenog AA presudom 27 Pr. br. 34361/21 od 27.05.2022. godine oglasio odgovornim za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 102. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima što kao vlasnik putničkog vozila marke....nije u roku od 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice koja je istekla dana 16.06.2020. godine, podneo zahtev za izdavanje nove registracione nalepnice, niti je registarske tablice vratio organu koji je iste izdao, PU za grad Beograd, što je utvrđeno proverom kroz evidenciju – Jedinstveni registar vozila, koji se vodi u Jedinstvenom informacionom sistemu Ministarstva unutrašnjih poslova. Pored ovoga, u razlozima presude, sud je naveo da je okrivljeni postupio protivno odredbi člana 274. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, što je potkrepljeno izvedenim dokazima i priznanjem okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su tačni navodi zahteva Republičkog javnog tužioca, da je prvostepeni prekršajni sud morao u izreci svoje presude da navede da li je okrivljeni postupio suprotno odredbi člana 274. stav 1. ili suprotno odredbi člana 274. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Međutim, kako je u konkretnom slučaju u izreci prvostepene presude navedena pravna kvalifikacija prekršaja - član 332. stav 1. tačka 102, kao i ceo zakonski opis blanketne odredbe iz člana 274. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, na koji se taj prekršaj odnosi, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da okolnost što u istoj nije navedena numerička oznaka blanketne norme koja je prekršena, ne čini izreku te presude nerazumljivom.

Shodno tome, a imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi postupanje okrivljenog suprotno odredbi člana 274. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14. Zakona o prekršajima, na koju se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Kako u konkretnom slučaju nije bilo razloga za preinačavanje pravnosnažne presude, to kod činjenice da je drugostepena presuda doneta pre nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud o tom navodu zahteva za zaštitu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, nije odlučivao.

S obzirom na navedeno, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima odbio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkoj javnog tužioca, kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić