Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branioci okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ navodeći da su sudovi kao otežavajuću okolnost pri odmeravanju kazne okrivljenom, cenili činjenicu koja je posledica krivičnog dela, odnosno da su u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi povređena dva maloletna lica koja su zadobila teške telesne povrede, što je istovremeno zakonsko obeležje dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. S tim u vezi u zahtevu se navodi da je nastupanje teške telesne povrede oštećenih sadržano u biću krivičnog dela iz člana 297. stav 1. KZ, pa se u smislu odredbe člana 54. stav 3. KZ ne može uzeti u obzir kao okolnost za odmeravanje kazne izuzev ako prevazilazi meru potrebnu za postojanje krivičnog dela, što ovde nije slučaj. Pored navedenog, u podnetom zahtevu se ističe i da je sud cenio i stepen alkoholisanosti okrivljenog, koji predstavlja bitan element bića krivičnog dela zbog koga je okrivljeni osuđen, kao otežavajuću okolnost. Prema stavu branilaca iznetom u zahtevu očigledno je da je povređen princip „zabrane dvostrukog vrednovanja“ prilikom odmeravanja kazne jer pri odabiru i odmeravanju krivične sankcije sud ne može da uzme kao otežavajuću okolnost i one okolnosti koje su element bića krivičnog dela ili su kvalifikatorne okolnosti ili su po samoj prirodi učinjenog dela u njemu sadržani jer su one već uzete u obzir pri propisivanju kazne za to krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ, je propisano da okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir i kao otežavajuća odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

U konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ a prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude nastupile su teže posledice u vidu teškog telesnog povređivanja dva lica.

Imajući u vidu da je za postojanje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, a za koje krivično delo je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, dovoljno da je nastupila teška telesna povreda jednog lica, te kako je u konkretnom slučaju došlo do teškog povređivanja dva lica, to ova okolnost očigledno prevazilazi meru koja je potrebna za postojanje ovog oblika krivičnog dela, a zbog čega se ista može ceniti kao otežavajuća okolnost.

Pored navedenog, u konkretnom slučaju sud kao otežavajuću okolnost nije cenio stepen alkoholisanosti okrivljenog, pa su suprotni navodi istaknuti u zahtevu branilaca okrivljenog od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branioci okrivljenog u zahtevu označavaju i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti se navodi da je sud kao olakšavajuću okolnost morao da ceni činjenicu da je okrivljeni do odlaska u penziju radio u policiji, što govori o njegovom ranijem životu, a ne da tu činjenicu uzme kao otežavajuću okolnost. Sem toga po navodima branilaca kao olakšavajuća okolnost nije cenjena činjenica da se oštećeni nisu pridružili krivičnom gonjenju, niti da se okrivljeni držao korektno posle učinjenog dela, da se redovno odazivao na pozive suda i učestvovao u naknadi štete, a koje okolnosti po mišljenju branilaca okrivljenog zbirno predstavljaju naročito olakšavajuće okolnosti shodno odredbi člana 56. i 57. KZ, a usled kojih se okrivljenom može izreći blaža kazna i to tako što bi on kaznu zatvora izdržavao u prostorijama u kojima stanuje. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti se pravnosnažne presude po nalaženju ovoga suda suštinski pobijaju zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda odredaba člana 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Busarca i Srđana Mladenovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić