Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Vladeta Stanković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, s tim iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela proganjanje iz člana 138. stav 1. tačka 1. KZ i pored toga što radnje koje su mu stavljene na teret – snimanje i slikanje, te upućivanje poruka preko aplikacije viber, odnosno upućivanje raznih pogrdnih komentara uz omalovažavanje oštećene, ne znače neovlašćeno praćenje u cilju fizičkog približavanja oštećenoj protivno njenoj volji. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da neovlašćeno fotografisanje i uvreda ne predstavljaju krivično delo iz člana 138a stav 1. tačka 1. KZ zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, već krivično delo neovlašćeno fotografisanje iz člana 144. KZ i krivično delo uvrede iz člana 170. KZ, dok slanje poruka preko aplikcije viber može eventualno predstavljati obeležje krivičnog dela iz člana 138a stav 1. tačka 2. KZ, a ne krivičnog dela iz člana 138a stav 1. tačka 1. KZ

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane, iz sledećih razloga:

Krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1. KZ čini onaj ko u toku određenog vremenskog perioda uporno drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu, protivno njegovoj volji.

Imajući u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA u periodu od početka juna 2020. godine do 25.02.2021. godine, sa direktnim umišljajem i u uračunljivom stanju, uporno neovlašćeno pratio oštećenu BB i preduzimao druge radnje u cilju fizičkog približavanja oštećenoj, a protivno njenoj volji, tako što je pratio oštećenu gotovo svakodnevno, snimao je i slikao i upućivao joj poruke preko aplikacija „viber“, te pozivao sa skrivenih brojeva i upućivao razne pogrdne komentare, omalovažavajući oštećenu, a sve protivno njenoj volji, pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje, i bio svestan protivpravnosti i zabranjenosti dela, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovako opisanima radnjama okrivljenog stoje svi bitni, kako subjektivni tako i objektivni, elementi krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1. KZ, zbog kog je pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Iz navedenih razloga, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog i ističe da u njegovim radnjama nema elemenata predmetnog krivičnog dela, već eventualno krivičnih dela iz člana 144. KZ, iz člana 170. KZ ili iz člana 138a stav 1. tačka 2. KZ.

U preostalom delu, isti zahtev je odbačen kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, kako u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog uopšte ne navodi u čemu se ove povrede zakona sastoje, to Vrhovni kasacioni sud, koji shodno odredbi člana 489. stav 1. ZKP pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, nalazi da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i u obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

U obrazloženju zahteva, branilac ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu člana 440. ZKP, isticanjem da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da je okrivljeni inkriminisane radnje preduzeo u cilju fizičkog približavanja oštećenoj, te da je propustio da utvrdi kada i gde je okrivljeni pratio oštećenu. Kako navedene povrede zakona (iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i iz člana 440. ZKP) shodno članu 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadražaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić