Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da, imajući u vidu činjenice utvrđene na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, u radnjama okrivljene nisu ostvarena zakonska obeležja krivičnog dela uvreda, već da bi se moglo raditi o krivičnom delu kleveta, koje je dekriminalizovano sada važećim Krivičnim zakonikom. Prema stavu odbrane, okrivljena je svojim komentarom na društvenoj mreži Facebook na portalu Niške vesti, samo iznela svoje mišljenje i izrazila nezadovoljstvo tadašnjim stanjem u društvu bez namere da uvredi privatne tužioce, čemu u prilog govori i činjenica da u spornom tekstu privatne tužioce nije označila po prezimenu, već je samo navela da se radi o „BB i VV“, pa samim tim kod nje nije postojala ni namera da bilo ko može da identifikuje upravo privatne tužioce. Branilac u zahtevu navodi to da u presudi nije jasno navedeno kako je okrivljena povredila čast i ugled privatnih tužilaca i da bi se, s obzirom na sve okolnosti slučaja, moglo zaključiti da je okrivljena iznošenjem neistinitih podataka o privatnim tužiocima izvršila krivično delo kleveta, koje zakonom više nije predviđeno kao krivično delo, iz kojih razloga nema osnova za krivičnu odgovornost okrivljene. U vezi sa tim branilac u zahtevu ukazuje da je radi pravne sigurnosti neophodno napraviti razliku između krivičnog dela uvreda i sada dekriminalizovanog krivičnog dela kleveta, jer bi u suprotnom sudovi svaki put kada bi se radilo o delu koje se ranije moglo podvesti pod klevetu, donosilo osuđujuću presudu za krivično delo uvreda, iako se ova dva dela bitno razlikuju.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Okolnosti iznete u predmetnom zahtevu odbrana okrivljene istakla je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 3, u stavu drugom i na strani 4, u stavu prvom, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pri tome, Vrhovni kasacioni sud ističe da je zaštitni oblik kod krivičnog dela uvreda čast, kao skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizičkih i drugih osobina i vrednosti) i ugled, kao odraz tih vrednosti u društvu, pa radnja izvršenja krivičnog dela u pitanju predstavlja svako postupanje kojim se napada bilo koja od tih vrednosti, njihovim poricanjem, omalovažavanjem i potcenjivanjem, kojim radnjama se u suštini izražava nepoštovanje ili ponižavanje dostojanstva ličnosti, a karakter tih radnji kao uvredljivih ceni se sa stanovišta opšte usvojenih društvenih stavova i merila – objektivni kriterijum.

U konkretnom slučaju, okrivljena je oglašena krivom da je uvredljivu izjavu koja se odnosi na privatne tužioce uputila preko internet stranice navedenog javnog glasila gde je navela „otac i dalje trpi nasilje od strane BB i VV...“ prijavljivali smo i svaki put je to zataškano, jer dotične osobe sarađuju sa policijom. Svi znaju da se oni bave kriminalom, takvim osobama nije mesto na slobodi...“, što po oceni ovog suda objektivno predstavlja izjavu omalovažavanja privatnih tužilaca i izražavanje nepoštovanja njihovog dostojanstva, pa iz navedenog proizlazi da je okrivljena privatnim tužiocima uputila uvredu, a ne kakvu istinitu ili neistinitu činjeničnu tvrdnju (koja može škoditi častu ili ugledu), te su se u opisanim radnjama okrivljene stekla sva zakonska obeležja dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koja je oglašena krivom pravnosnažnom presudom.

Pored izloženog, branilac okrivljene u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, navodima da je izreka pravnosnažne presude protivrečna sama sebi, zatim da su razlozi presude protivrečni izreci kao i da u presudi nisu navedeni jasni i dovoljni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac takođe ukazuje i na povredu zakona iz člana 16. stav 2. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 16. stav 2. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić