Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 16/10 od 20.05.2022. godine, ostavljeno je na snazi privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, određeno rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Poi-Po1 16/10 od 15.03.2010. godine, poslednji put kontrolisano i ostavljeno na snazi rešenjem tog suda od 21.05.2021. godine, kojim je od okrivljenih AA i BB, te trećeg lica VV privremeno oduzeta imovina.

Istovremeno je određeno da privremeno oduzimanje imovine može trajati najduže do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, te da će privremeno oduzetom imovinom upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 16/10 – KvPo1 br.382/22 od 12.07.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i BB i punomoćnika trećeg lica VV – advokata Vlaste Štehera, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 16/10 od 20.05.2022. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB - advokat Ilija Popović, i to u odnosu na okrivljenu BB zbog povrede člana 441. stav 3. ZKP, u vezi člana 35. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a u odnosu na okrivljenog AA zbog povrede odredaba člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 23. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine, te zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 4. stav 2. ZKP i člana 5. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijana rešenja „u smislu nepostojanja uslova za donošenje pobijanih odluka, a sve u skladu sa odredbama važećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016), odnosno da naloži da se imovina vrati okrivljenoj BB.

Protiv istih rešenja, dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti podneli su okrivljeni AA i BB, ne navodeći zakonski osnov, s tim što su uz dopunu zahteva dostavili kopiju presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebnog odeljenja Kž1Po1 br.18/21 od 15.06.2022. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan u odnosu na okrivljenu BB, dok je u odnosu na okrivljenog AA u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i u odnosu na povredu odredaba člana 441. stav 3. ZKP neosnovan, a u ostalom delu je nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca Ilije Popovića ukazuje da je nižestepenim rešenjima u odnosu na okrivljenu BB učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 35. stav 1. u vezi člana 25. stav 2. tačka 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Naime, pobijanim prvostepenim rešenjem, pored ostalog, prema okrivljenoj BB ostavljeno je na snazi privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, određeno rešenjem Višeg suda u Beogradu - Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Po-Po1 16/10 od 15.03.2010. godine, poslednji put kontrolisano i ostavljeno na snazi rešenjem istog suda od 21.05.2021. godine, te određeno da privremeno oduzimanje imovine može trajati najduže do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine. Drugostepenim rešenjem, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i BB, izjavljene protiv tog rešenja.

Međutim, pre donošenja drugostepenog rešenja (rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 16/10 – KvPo1 br.382/2022 od 12.07.2022. godine), presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1Po1 br.18/21 od 15.06.2022. godine, stavom I potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPo1 273/10 od 31.07.2020. godine, kojom je okrivljena BB oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo pranje novca u produženom trajanju iz člana 231. stav 4. u vezi stava 1. i 2. KZ u vezi člana 61. KZ, i u tom delu je prvostepena presuda postala pravnosnažna.

Prema odredbi člana 25. stav 2. tačka 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, sud rešenjem određuje privremeno oduzimanje imovine ako postoje osnovi sumnje da je fizičko ili pravno lice izvršilo krivično delo iz člana 2. tog zakona, a odredbom člana 35. stav 1. istog zakona propisano je da rešenje o ukidanju privremenog oduzimanja imovine iz člana 34. stav 3. tog zakona donosi sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća pred kojim se održava glavni pretres, ako se pojave okolnosti koje ukazuju da dalja primena privremenog oduzimanja imovine nije opravdana.

Odredbom člana 34. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, propisano je da sud do podnošenja zahteva za trajno oduzimanje imovine, najmanje jednom godišnje po službenoj dužnosti preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, te da u opravdanim slučajevima može tu odluku ukinuti, ili je zameniti merom zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1Po1 br.18/21 od 15.06.2022. godine okrivljena BB pravnosnažno oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo pranje novca u produženom trajanju iz člana 231. stav 4. u vezi stava 1. i 2. KZ u vezi člana 61. KZ, dakle, da je u konkretnom slučaju prestao da postoji neophodan uslov koji opravdava egzistenciju rešenja o privremenom oduzimanju imovine od okrivljene (odnosno postojanje osnova sumnje da je izvršila krivično delo iz člana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela), to je Viši sud u Beogradu - Posebno odeljenje za organizovani kriminal bio dužan da shodno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ukine meru privremenog oduzimanja imovine prema okrivljenoj BB.

Kako Viši sud u Beogradu - Posebno odeljenje za organizovani kriminal to nije učinio, to je na ovaj način učinio povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 35. stav 1. u vezi člana 25. stav 2. tačka 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a što se osnovano ističe u podnetom zahtevu.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Ilije Popovića u ovom delu kao osnovan i ukinio pravnosnažno rešenje u odnosu na okrivljenu BB, a predmet vratio Višem sudu u Beogradu - Posebnom odeljenju na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, Viši sud u Beogradu - Posebno odeljenje za organizovani kriminal će imati u vidu primedbe navedene u ovoj presudi i postupiti po istim, te doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci presude, pod tačkom I.

U delu koji se odnosi na okrivljenog AA, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Ilije Popovića odbijen je kao neosnovan, u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i iz člana 441. stav 3. ZKP, dok je u ostalom delu odbačen.

Ukazujući na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i iz člana 441. stav 3. ZKP, branilac Ilija Popović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je Viši sud u Beogradu - Posebno odeljenje, rešenjem PoI Po1 br.16/10 od 24.03.2017. godine, primenjujući odredbe „novog Zakona o oduzimanju imovine“, odredio da privremeno oduzimanje imovine prema okrivljenom AA može trajati najduže do 24.03.2018. godine, pa kako je pobijanim prvostepenim rešenjem (PoI Po1 br.16/10 od 20.05.2022. godine) ostavljeno na snazi inicijalno rešenje i pored toga što je o privremenom oduzimanju imovine već pravnosnažno odlučeno rešenjem tog suda pod brojem PoI Po1 br.16/10 od 24.03.2017. godine, to je pobijanim rešenjem učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, obzirom da je „stvar već pravnosnažno presuđena“.

Prema stavu branioca, nižestepenim rešenjima učinjene su i povrede odredaba člana 34. stav 4, člana 58. stav 4. i člana 16. Ustava Republike Srbije, te odredbe propisane Protokolom 1 član 1. u vezi člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i član 4. Protokola 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Predmet odlučivanja u pobijanim pravnosnažnim rešenjima bilo je preispitivanje, po službenoj dužnosti, opravdanosti daljeg trajanja prethodno pravnosnažne izrečene mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela. Prilikom tog preispitivanja, sud nije ovlašćen da ispituje osnovanost i zakonitost pravnosnažne odluke kojom je ta imovina prethodno pravnosnažno privremeno oduzeta, već samo odlučuje o tome da li i dalje postoje okolnosti utvrđene tom pravnosnažnom odlukom koje opravdavaju njeno dalje trajanje ili su se pojavile okolnosti koje ukazuju da dalja primena navedene mere nije opravdana i da je treba ukinuti, ili su se pojavile okolnosti koje ukazuju da se i blažom merom može obezbediti trajno oduzimanje imovine, u kom slučaju se mera privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela zamenjuje merom zabrane raspolaganja takvom imovinom.

U konkretnom slučaju, sud je našao da i dalje postoje okolnosti koje opravdavaju dalje trajanje mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, utvrđene pravnosnažnim rešenjem Poi Po1 16/10 od 15.03.2010. godine, koje je ostavljeno na snazi rešenjem istog suda od 21.05.2021. godine. Stoga se u konkretnom slučaju ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, već o preispitivanju po službenoj dužnosti opravdanosti daljeg trajanja prethodno pravnosnažno izrečene mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, dakle ne odlučuje se ponovo o već pravnosnažno izrečenoj meri prema odredbama trenutno važećeg zakona, već se zavisno od pojave novih okolnosti, utvrđuje da li je dalje trajanje mere opravdano ili nije, ili se i blažom merom može obezbediti oduzimanje takve imovine. Pri tome, u pobijanim rešenjima zakon je pravilno primenjen, jer su ista doneta u skladu sa odredbama člana 25. stav 2. u vezi člana 34. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Prema tome, neosnovano branilac okrivljenog u odnosu na okrivljenog AA ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, kao i na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP. Stoga je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev u ovom delu odbio kao neosnovan, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti je odbačen, jer je nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, u podnetom zahtevu branilac ukazuje i na povredu odredaba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te člana 4. Protokola 7. uz Konvenciju, i člana 1. Protokola 1. Konvencije, kao i na povrede odredaba člana 34. stav 4, člana 58. stav 4. i člana 16. Ustava Republike Srbije. Međutim, kako branilac u smislu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda koji su zajemčeni Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima – to je zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP.

Prema navodima zahteva, donošenjem pobijanih rešenja ujedno je učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ, jer je na okrivljenog primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer sud nije primenio zakon najblaži za učinioca, odnosno Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela koji je kasnije donet („Sl. glasnik RS“, 94/2016 od 02.12.2016. godine), a ne zakon po kom je mera privremenog oduzimanja imovine doneta („Sl. glasnik RS“ broj 97/2008 od 27.10.2009. godine).

Međutim, imajući u vidu da branilac ne navodi na koji način je nižestepenim rešenjima učinjena povreda krivičnog zakona po pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, te da se povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP odnosi na primenu odredaba Krivičnog zakonika, a ne na primenu odredaba Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu odbacio kao nedozvoljen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Dopuna zahteva, koji su podneli okrivljeni AA i BB, podneta protiv pobijanih pravnosnažnih rešenja, odbačena je kao nedozvoljena.

Ovo stoga što je odredbom člana 483. stav 3. ZKP propisano da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca, pa kako su dopunu zahteva podneli okrivljeni AA i BB, koji shodno odredbi člana 483. stav 3. ZKP nisu ovlašćeni da lično podnose zahtev, a samim tim ni dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud dopunu zahteva odbacio kao nedozvoljenu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić