Istom presudom okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka i sudskog paušala sudu, kao i troškove krivičnog postupka oštećenom AA i oštećenom BB, navedene u izreci presude, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Pored toga, istom presudom oštećeni su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, u smislu člana 258. stav 4. ZKP, upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 389/22 od 06.06.2022. godine, usvajanjem žalbe VJT u Vranju i delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljenog, preinačena je presuda Višeg suda u Vranju K 62/20 od 24.03.2022. godine, u pogledu pravne ocene dela i u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što Apelacioni sud u Nišu, sve radnje okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, za koje je navedenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikuje kao jedno krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ i okrivljenog Jugoslava Mihajlovića osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedno u pritvoru od 30.11.2014. godine do 12.12.2014. godine, dok se žalbe branilaca okrivljenog u ostalom delu odbijaju kao neosnovane i, u nepreinačenom delu, prvostepena presuda potvrđuje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokat Dragoš Cukavac zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijanu presudu, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odložiti izvršenje pravnosnažne presude.

- branioci okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokati Zijadin Azemi i Aleksandar Đorđević zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i član 438. stav 1. tačka 9) i 11) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokata Dragoša Cukavaca, je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokata Zijadina Azemia i Aleksandra Đorđevića, nedozvoljen.

U obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokat Dragoš Cukavac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da izreka presude ne sadrži sve elemente krivičnog dela, opis krivice, te ističe da nije opisan jedan od opštih uslova za postojanje krivičnog dela a to je protivpravnost. Pored toga, branilac u zahtevu navodi da nisu opisani ni posebni elementi predmetnog krivičnog dela jer se pod napadom na službeno lice podrazumevaju radnje koje su fizički i neposredno usmerene na telo službenog lica kojima se ugrožava njegov telesni integritet, pa je neophodno postojanje umišljaja.

Krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti. Stavom 3. istog člana propisana je stroža kazna ukoliko je delo iz stava 1. učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti, a stavom 4. istog člana, propisano je stroža kazna zatvora ukoliko prilikom izvršenja dela iz stava 1. i 3. ovog člana učinilac sužbenom licu nanese tešku telesnu povredu.

Okrivljeni Jugoslav Mihajlović je u vreme i na mestu opisanom u izreci prvostepene presude „sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, napao službena lica u vršenju poslova javne bezbednosti i to oštećene AA i BB policijske službenike PU u ..., na taj način što je prilikom postupanja oštećenih koji su zajedno sa policijskim službenikom VV radili na suzbijanju krijumčarenja ilegalnih migranata...te prilikom obavljanja policijskih poslova oštećenih – sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela shodno članu 410. st.1 tač.3 Zakona o policiji..i prilikom primene policijskih ovlašćenja – provera i utvrđivanje identiteta lica, u smislu čl.30. st.2. tač.2. istog zakona, dok se nalazio u svom putničkom vozilu....u trenutku kada su mu prišli oštećeni AA i BB sa njegove strane, odnosno leve vozačeve strane vozila, te je nakon što je otvorio vrata vozača i nakon što se oštećeni AA legitimisao službenom legitimacijom i rekao mu da izađe iz vozila, najpre je vozilom krenuo unazad i otvorenim vratima zahvatio ošt. AA i ošt. BB, usled čega su isti pali na asvalt, kojom prilikom je prednjim levim točkom vozila krećući se unazad prešao preko nogu ošt. AA, da bi zatim naglo vozilom krenuo napred i vozilom prešao preko grudnog koša ošt. AA koji je ležao na kolovozu...kojom prilikom je ošt. AA zadobio teške telesne povrede... a ošt. BB zadobio lake telesne povrede...“

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suprotno tvrdnjama branioca, u izreci prvostepene presude opisane radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ, jer u konkretnom slučaju napad na službena lica, koja su obavljala policijske poslove – sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, obuhvata radnje koje su fizički i neposredno upravljene na tela službenih lica. Napad, kao alternativno postavljena radnja izvršenja ovog krivičnog dela je izvršen kretanjem vozila okrivljenog nazad pa napred, sa namerom da vozilom nanese povrede oštećenima, što je i učinio, čime je u izreci presude jasno definisana radnja krivičnog dela, a elementi umišljaja i protivpravnosti kao obeležja krivičnog dela su sadržani u navedenom opisu napada.

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, da izreka presude ne sadrži obeležja krivičnog dela iz člana 323. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ.

Pored toga u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokat Dragoš Cukavac ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je optužba prekoračena, ali istu obrazlaže na taj način što ističe da su razlozi dati u obrazloženju presude protivrečni izreci presude, da sud nije dao razloge kojim to izvedenim dokazima utvrđuje bitnu činjenicu da je okrivljeni nekoliko metara vozilom vukao oštećenog, kao i usled čega su kod oštećenog AA nastupile teške telesne povrede, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, branilac ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), navodeći da je izreka presude nerazumljiva. Branilac dalje iznosi sopstvenu analizu događaja, analizira iskaze svedoka oštećenih, kao i svedoka GG, zaključke sudova, te medicinsku dokumentaciju oštećenih iz spisa predmeta, te osporava činjenična utvrđenja nižestepenih sudova u pogledu preduzimanja radnji od strane okrivljenog i ukazuje na primenu načela „in dubio pro reo“.

Međutim, polemišući sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem ocene dokaza i zaključaka, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac zapravo ukazuju na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja povreda nije propisana članom 485. stav 4. ZKP kao dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Pored toga branilac u zahtevu ističe povrede krivičnog zakona u pogledu uračunavanja pritvora okrivljenom, na koji način ukazuje na povredu odredaba iz člana 439. tačka 4) ZKP, koja povreda, kao ni povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, nisu propisane članom 485. stav 4. ZKP kao dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Branilac u zahtevu numeriše i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali ove povrede ne obrazlaže, pa zahtev u odnosu na istaknute povrede, nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Branioci okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokati Zijadin Azemi i Aleksandar Đorđević, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti numerišu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je optužba prekoračena, ali istu obrazlažu na taj način što ističu da su razlozi dati u obrazloženju presude protivrečni izreci presude, da sud nije dao razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a dati razlozi su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branioci okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokati Zijadin Azemi i Aleksandar Đorđević, u obrazloženju zahteva navode i da je povređen zakon na štetu okrivljenog, jer je nejasna uzročno – posledična veza između radnje okrivljenog i nastale posledice u vidu lakih telesnih povreda kod oštećenog BB, kao i da je nejasno usled čega su kod oštećenog AA nastupile teške telesne povrede. Pored toga u obrazloženju zahteva advokati daju sopstvenu interpretaciju sleda događaja, ocene dokaza, analize iskaza svedoka oštećenih, kao i svedoka GG, kao i medicinske dokumentacije vezane za povrede svedoka oštećenih, te analiziraju stav suda u pogledu ocene veštačenja, na koji način ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažno okončanom postupku, iznoseći svoje činjenične zaključke, a koji zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama.

Pored toga branioci okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokati Zijadin Azemi i Aleksandar Đorđević, u obrazloženju zahteva numerišu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako članom 485 stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, kao ni zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokata Zijadina Azemia i Aleksandra Đorđevića u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokata Dragoša Cukavca, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u stavu I izreke presude i zahtev odbio kao neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Jugoslava Mihajlovića, advokata Zijadina Azemia i Aleksandra Đorđevića je odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić