Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 489/21 od 16.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se neosnovano revizijom ukazuje, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ZPP koja je bila ili mogla biti od značaja za pravilnost odluke, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Nišu, Sudska jedinica u Ražnju, P2 1521/11 od 18.11.2012. godine razveden je brak stranaka, a njihovo maloletno dete (kćerka VV, rođena ...2011. godine) povereno je tuženoj, kao majci, na čuvanje i vaspitanje i uređen način održavanja ličnih odnosa između tužioca, kao oca, i deteta. Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P2 203/15 od 09.11.2016. godine, stavom drugim izreke, izmenjen je način održavanja ličnih odnosa između oca i maloletnog deteta (na način bliže izložen u toj odluci). Presudom Osnovnog suda u Kruševcu K 551/17 od 12.09.2018. godine tužilac je oglašen krivim za krivično delo oduzimanje maloletnog lica – deteta, te mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, koja se neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Prema izveštaju OŠ „...“od 03.03.2021. godine maloletno dete stranaka je u trećem razredu ostvarilo odličan uspeh (5.00), oba roditelja imaju kvalitetnu saradnju sa školom i učestvuju i u toku su sa obrazovnim potrebama deteta (koje aktivno učestvuje u svim školskim i vanškolskim aktivnostima), interesujući se za napredak deteta u školskim dostignućima, a komunkacija na relaciji učiteljica – roditelji je redovna i odvija se na način bliže izložen u tom izveštaju. Prema usaglašenom (sintetizovanom) nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad u ... (na čijem području živi otac) i Centra za socijalni rad u ... (na čijem području žive majka i maloletno dete) od 24.03.2021. godine, po pribavljenom izveštaju pedijatra školskog dispanzera Doma zdravlja u ..., kod maloletnog deteta stranaka postoji povećana potreba da održava kontakte sa ocem, koje mišljenje je dato po obavljenom individualnom razgovoru sa njim, zbog čega je predloženo da dete viđa oca na način bliže izložen u stavu prvom izreke prvostepene presude, a zbog narušenih roditeljskih odnosa i nemogućnosti postizanja dogovora roditelja poželjeno je nastaviti sa održavanjem telefonskih kontakata deteta sa ocem po već ustaljenoj i uređenoj dinamici.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da su ispunjeni zakonski uslovi za izmenu ranije sudske odluke o uređenju ličnih odnosa između tužioca kao oca i maloletnog deteta stranaka (donete u vreme kada je dete bilo predškolskog uzrasta), uredivši način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta (koje je sada školskog uzrasta) sa ocem, na način bliže izložen u prvostepenoj presudi. Nižestepeni sudovi su imali u vidu izveštaje Centra za socijalni rad u ... (na čijem području živi otac) i Centra za socijalni rad u ... (na čijem području žive majka i dete), iskaz voditelja slučaja GG, radnice Centra za socijalni rad u ..., obavljen indivdualan razgovor sa maloletnim detetom od strane organa starateljstva, i odluke su doneli rukovodeći se najboljim interesom maloletnog deteta.

Nisu osnovani revizijski navodi da je odluka o načinu održavanja ličnih odnosa tužioca i maloletnog deteta stranaka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.). Odredbom člana 8. stav 1. Konvencije propisano je da se države članice obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja. Odredbom člana 9. stav 3. Konvencije propisano je pravo deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Porodičnim zakonom je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta (član 6. stav 1.), da dete ima pravo da održava lične odnose i sa roditeljem sa kojim ne živi (član 61. stav 1), a to pravo može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta (stav 2.), da dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja (član 65. stav1.), da dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna za formiranje svog mišljenja (stav 2.), da se mišljenju deteta mora posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelošću (stav 3.), da dete koje je navršilo 10.godinu života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima (stav 4.), a može se i samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove, obratiti sudu ili organu uprave i zatražiti pomoć u ostvarivanju svog prava na slobodno izražavanje mišljenja (stav 5.), pri čemu sud i organ uprave utvrđuju mišljenje deteta u saradnji sa školskim psihologom odnosno organom starateljstva, porodičnim savetovalištem ili drugom ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodičnim odnosima, u prisustvu lica koje dete samo izabere (stav 6.), da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo, između ostalog, da sa detetom održava lične odnose (član 78. stav 3.), kao i da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1.).

Saglasno navedenom, najbolji interes maloletnog deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu su, između ostalog, uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to: vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo, kao i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su pravilno cenili elemente za procenu najboljeg interesa deteta, nakon pribavljanja nalaza Centara za socijalni rad i saslušanja voditelja slučaja primenom odredbe člana 270. Porodičnog zakona i njihove pravilne ocene. Po usaglašenom mišljenju nadležnih Centara za socijalni rad od 24.03.2021. godine, zasnovanom na prethodno obavljenom razgovoru sa mal. detetom stranaka, postoji povećana potreba kod deteta da održava kontakte sa ocem, zbog čega je predloženo da se u odnosu na postojeći način održavanja ličnih odnosa mal. deteta i oca uspostavljenog u vreme kada je dete bilo predškolskog uzrasta (kojom nisu bili regulisani, između ostalog, zimski i letnji raspust) ide na proširenje načina održavanja ličnih odnosa (po modelu bliže izloženom u izreci prvostepene presude). Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredaba članova 6., 61. i 266. stav 1. u vezi odredaba člana 65. stavovi 1.,2.,3. i 6. Porodičnog zakona, vodeći računa upravo o dobrobiti mal. deteta stranaka i njegovom najboljem interesu, odredeli predložen širi model održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, kao roditeljem kome dete nije povereno, a s obzirom na kalendarski uzrast deteta u vreme obavljenog razgovora i obaveze koje ima u školi, imajući u vidu sve relevantne okolnosti konkretnog slučaja, koji model omogućava održavanje i dalje razvijanje adekvatnih ličnih odnosa između njih i u isto vreme obezbeđuje tužiocu (kao roditelju koji ne vrši roditeljsko pravo i koji je podoban za vršenje roditeljskog prava) da učestvuje u čuvanju, podizanju i vaspitanju maloletnog deteta i da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta, a maloletnom detetu znatnije prisustvo oca u njegovom životu.

Suprotno navodima revizije, Centar za socijalni rad u ... je obavio razgovor sa maloletnim detetom (individualan i u prisustvu majke deteta), izložio sadržinu izraženog mišljenja deteta u izveštaju od 27.02.2019. godine (čiju interpretaciju od strane organa starateljstva revizija osporava), koja izvedenim dokazima pred prvostepenim sudom nije dovedena u sumnju. Pri tom, usaglašeno stručno mišljenje oba organa starateljstva o potrebi proširenja načina održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem je doneto uzimanjem u obzir, ne samo mišljenja i želje maloletnog deteta, nego i drugih relevantnih okolnosti, između ostalog, i njegovog sadašnjeg uzrasta (pohađanje trećeg razreda osnovne škole u vreme davanja nalaza i mišljenja), uspeha u školi, posvećenost oba roditelja detetu, praćenja školskih obaveza deteta, saradnju roditelja sa učiteljicom, kao i socijalnih, porodičnih i ekonomskih prilika roditelja (koje su detaljno izložili), pa je shodno iznetom dato u svemu u skladu sa pravilima struke shodno odredbi člana 270. Porodičnog zakona.

Pored toga, tokom saslušanja voditelja slučaja Centra za socijalni rad u Kruševcu odgovoreno je na sva pitanja koja su eventualno kod roditelja stvarala nedoumice oko realizacije predloženog načina uređenja ličnih odnosa i razlozima kojima se organ starateljstva rukovodio prilikom predlaganja šireg modela, a koje se sada ponavljaju u reviziji. Činjenica da letnji raspust tokom juna meseca nema uvek dve sedmice, kako se to ističe u reviziji, ne utiče na pravilnost pobijane odluke. Ne radi se o neizvršivoj sudskoj odluci tokom tog dela letnjeg raspusta jer u situaciji kada se školska godina ne završi sredinom juna, već kasnije, maloletno dete stranaka i u tom slučaju ima mogućnost da provede jednak broj dana u porodici oca i majke srazmerno vremenu njegovog trajanja (juni mesec) u tekućoj školskoj godini. Osim toga, kako parnične stranke žive na udaljenosti manjoj od 30 km, to njihovom maloletnom detetu nije uskraćena mogućnost proslave svog rođendana u domaćinstvu majke svake druge godine (13. jula), iako rođendan pada u vreme kada deo školskog raspusta (tokom jula) treba da provodi u domaćinstvu oca, niti mu je uskraćena mogućnost boravka u domaćinstvu oca tokom njegove porodične slave svake godine (29. i 30. avgusta), koja pada u vreme kada deo školskog raspusta (tokom avgusta) treba da provede u domaćinstvu majke, jer se ovako uređenim načinom održavanja ličnih odnosa (kada se radi o proslavama rođendana deteta, očeve slave i dr.) ne narušava bitnije vreme koje dete tokom letnjeg raspusta treba da provede sa svakim od roditelja, niti vreme koje mu je potrebno radi priprema za školu ili izvršavanje školskih obaveza.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić