Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Selma Đorđević, formalno označavajući da isti podnosi zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačke 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ali pred izmenjenim većem. Iako ih formalno ne označava, iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje i na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona, branilac okrivljenog ističe da se u konkretnom slučaju može raditi samo o krivičnom delu sitne krađe u pokušaju, obzirom da je motiv okrivljenog bio da dođe do novca kojim bi platio kartu za voz, a što proizilazi iz njegovog i iskaza saokrivljenog BB, da su videli sitan novac u automobilu i da je to razlog zbog čega su ušli u kola kroz otvoreni gepek, što znači da nije postojala namera za prisvajanje veće imovinske koristi, a u prilog navedenom govori to što u prvostepenoj presudi nije navedeno na koji način je izvršeno obijanje automobila i nasilnog delovanja na bravu. Kako je za krivično delo sitne krađe nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, branilac smatra da je prema okrivljenom AA trebalo da bude doneta odbijajuća presuda. Na ovaj način, branilac ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 203. stav 1. KZ (koji se primenjuje od 01.01.2006. godine) je propisano da ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 204. stav 1. tačka 1) KZ („Službeni glasnik RS“, br.104/13 koji se primenjuje od 04.12.2013.godine), propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203.) kazniti zatvorom od jedne do osam godina ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.1166/18 od 16.11.2021. godine proizilazi da su okrivljeni AA i BB „dana 26.07.2014. godine u Novom Sadu, u ulici Gagarinova broj 10, na parking prostoru, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela i njegove zabranjenosti i hteli njegovo izvršenje, u zajednici i po prethodnom dogovoru, obijanjem zatvorenog prostora, pokušali drugom oduzeti tuđu pokretnu stvar, u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, tako što su upotrebom podesnog predmeta obili putničko motorno vozilo marke „Golf 2“, tako što su delovali na bravu vozačevih vrata, na koji način su ista nasilno otvorili, potom ušli u unutrašnjost vozila i izvršili premetačinu, kojom prilikom su pronašli sitan novac i razni alat, ali krivično delo nisu dovršili obzirom da su sprečeni dolaskom policijskih službenika“.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu navedene zakonske odredbe, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenih AA i BB, datom u izreci prvostepene presude, navedeni su svi bitni elementi koji čine zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ. Naime, izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja u odnosu na radnje izvršenja, s`obzirom da je u izreci presude navedeno da su okrivljeni pokušali drugom oduzeti tuđu pokretnu stvar tako što su obili zatvoreni prostor, na način što su upotrebom podesnog predmeta obili putničko motorno vozilo marke „Golf 2“, delujući na bravu vozačevih vrata, tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenih kao i nameru da prisvajanjem sebi pribave protivpravnu imovinsku korist.

Imajući navedeno u vidu, neosnovani su navodi branioca okrivljenog da su u radnjama okrivljenog AA ostvareni elementi krivičnog dela sitne krađe iz člana 210. KZ i da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA ističe da u pobijanim presudama nisu opisani bitni elementi krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. i 33. KZ, za koje delo je okrivljeni AA oglašen krivim, odnosno da krivično delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo,čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Međutim, navedeno branilac obrazlaže na način da je okrivljeni AA osuđen, iako nije postojao nijedan materijalni dokaz koji bi potkrepio navode optužnog akta, a koji se odnose na način na koji su okrivljeni ušli u predmetno vozilo, što po oceni branioca predstavlja bitan element krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim.

Po oceni Vrhovnog Kasacionog suda, na ovaj način branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA–advokata Selme Đorđević u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva, branilac ističe da su prvostepena i drugostepena presuda donete isključivo na osnovu iskaza svedoka–oštećenog, koji nije potkrepljen nijednim drugim dokazom, što je protivrečno sa navodima obrazloženja drugostepene presude u delu u kom se navodi da čak i da su sačinjeni zapisnik o uviđaju i foto- dokumentacija sa lica mesta, isti ne bi mogli predstavljati jedinu i isključivu dokaznu radnju kojom se dokazuju činjenice koje čine bitna obeležja krivičnog dela iz člana 204. stav 1. KZ. Na ovaj način, branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se pobijane presude pobijaju zbog povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda odredaba ZKP ne predstavlja zakonski razloge zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA–advokata Selme Đorđević i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić