čime bi izvršila krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, shodno odredbi člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici K 1057/21 od 30.06.2022. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa joj je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 261. i člana 264. ZKP, okrivljena je obavezana da snosi troškove krivičnog postupka kao i da plati sudu paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 167/22 od 11.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljene, advokat Ahmet Hodžić, advokat Majda Božić i advokat Damir Hodžić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, kao i da se okrivljenoj dosude troškovi krivičnog postupka na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti krivičnog postupka od strane branilaca u iznosu od 52,000.00 hiljade dinara.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene je osnovan.

Osnovano branioci okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljene učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje je okrivljena optužena i oglašena krivom (iz člana 138. stav 1. KZ), krivično delo po zakonu.

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Najteži oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. člana 138. KZ postoji kada je delo iz stava 1. tog člana učinjeno, između ostalog, i prema sudiji.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela iz stava 1. člana 138. KZ, sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, što znači da se radi o kvalifikovanoj pretnji, tj. onoj kojom se stavlja u izgled tačno određeno zlo: da će se napasti na telo ili život pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Pretnja je ozbiljna kada je objektivno podobna da kod onoga kome se preti izazove osećaj straha, ili uopšte osećaj nesigurnosti. Za postojanje ovog krivičnog dela nije od značaja da li onaj koji preti i stvarno ima nameru da realizuje pretnju. Krivično delo je svršeno kada je pretnjom ostvaren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti, kada kod njega postoji strah za svoj život ili telesni integritet, odnosno za život ili telesni integritet njemu bliskog lica.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljena AA je oglašena krivom zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer je u vreme i na mestu opredeljenim u izreci presude „... bila vrlo agresivna, odmah je počela glasno da jauče i da viče, izrevoltirana odlukom suda, a potom je krenula prema oštećenoj sudiji i u njenoj neposrednoj blizini nastavila viku i da maše rukama, da čupa sebi kosu i da kruži oko nje, obraćajući se istoj povišenim tonom, govoreći: „Šta pišeš, nemoj ništa da pišeš... zašto si otela dete“, te je rukom udarila o sto, a potom po ormanu, koji se nalazio u neposrednoj blizini oštećene, a da je u jednom momentu ispred stola podigla stolicu od poda i lupila istom, te se više puta zaletala prema njoj, a kada je oštećena pokušala da preda rešenje VV, udarila je opet šakom o sto pored njene ruke...“.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela dat u izreci prvostepene presude ne sadrži zakonsko obeležje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno kvalifikovanu pretnju kojom se stavlja u izgled napad na život ili telo pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Reči kojima se okrivljena povišenim tonom obratila oštećenoj: „Šta pišeš, nemoj ništa da pišeš... zašto si otela dete“, kao i njeno ponašanje – gestovi koji se sastoje u mahanju rukama, udaranju rukom o sto, orman i stolicom o pod, kao i kružno kretanje oko oštećene, po oceni ovoga suda, nemaju karakter jasne i nedvosmislene pretnje da će okrivljena napasti na život ili telo oštećene.

Naime, stoji činjenica da su navedene reči i opisano ponašanje okrivljene bili neprimereni i neprijatni za oštećenu, međutim, po oceni ovoga suda, isti ne predstavljaju pretnju napadom na telesni integritet oštećene, koja bi kod nje mogla izazvati osećaj ugroženosti, već je okrivljena na navedeni način izražavala revolt i nezadovoljstvo službenom radnjom, koju je oštećena kao sudija preduzela – sprovođenje zaključka o predaji maloletnog deteta majci od strane VV, unuka okrivljene. Ovo posebno kada se imaju u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, koji se odigrao u prisustvu ovlašćenih službenih lica policije i predstavnika Centra za socijalni rad, kao i starosnu dob okrivljene (rođene 1941. godine).

U takvoj situaciji prvostepeni sud je, po pravilnoj primeni krivičnog zakona, morao okrivljenu osloboditi od optužbe, pa kako to nije učinio, već je okrivljenu oglasio krivom za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, iako se u radnjama okrivljene ne stiču bitni elementi neophodni za postojanje ovog krivičnog dela, to je prvostepenom presudom na štetu okrivljene učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, što se osnovano ističe i u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene.

Kako ni drugostepeni sud nije otklonio navedenu povredu zakona, već je prvostepenu presudu potvrdio, to je i drugostepenom presudom učinjena ista povreda zakona na štetu okrivljene.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA, kao osnovan, te je preinačio nižestepene presude i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, okrivljenu oslobodio od optužbe za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ i odlučio da troškovi krivičnog postupka, u smislu člana 265. stav 1. ZKP, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić