U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Bisenija Lazarević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragiša Đurić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 174/21 od 01.09.2021. godine, u sednici održanoj dana 12.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 174/21 od 01.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Čačku Gž 174/21 od 01.09.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 244/19 od 09.10.2020. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati na ime naknade nematerijalne štete – zbog povrede duševnih bolova, zbog povrede časti i ugleda iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.10.2020. godine pa do konačne isplate kao i 41.500,00 dinara na ime troškova postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom na ime troškova celokupnog postupka isplati iznos od 48.500,00 dinara u roku od osam dana po prijemu presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 244/19 od 09.10.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.10.2020. godine pa do konačne isplate u roku od osam dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.500,00 dinara u roku od osam dana po prijemu presude.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž 174/21 od 01.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, a presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 244/19 od 09.10.2020. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj (primena člana 404. Zakona o parničnom postupku).

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ovog zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je u predmetu spora P 160/17, a koji spor se vodi pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu, dana 25.10.2017. godine oko 12,45 časova u sudnici broj 30, na ročištu za glavnu raspravu, prilikom saslušanja ovde tužioca u svojstvu svedoka, izjavio da je tužilac prevarant i da se protiv njega vodi krivični postupak za krivično delo za koje se kažnjava kaznom zatvora do 12 godina. Tužilac smatra da je tuženi tom izjavom povredio mu čast i ugled jer je navedene reči izgovorio u prisustvu sudije, zapisničara i punomoćnika stranaka, sve sa namerom omalovažavanja tužioca. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 10/18 od 17.10.2018. godine, tuženi je oglašen krivim da je na opisani način izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara. Tuženi je osporio tužbeni zahtev tužioca kako po osnovu tako i visini navodeći da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 23/2019 od 30.01.2019. godine usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dragiše Đurića kao osnovan i preinačena pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 10/18 od 17.10.2018. godine i Višeg suda u Čačku Kž 248/18 od 28.11.2018. godine tako što je okrivljeni BB oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Činjenica da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 23/2019 od 30.01.2019. godine usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB i da su preinačene nižestepene krivične presude i da je okrivljeni oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, ne utiče na okolnost da postoji pravni osnov tužioca za naknadu tražene štete jer je opisanim činom – izjavom pred sudom na ročištu u predmetu P 160/17 dana 25.10.2017. godine, uvredio tužioca, čime je istom povredio čast i ugled. Ovo iz razloga što je građanskopravna odgovornost šira od krivičnopravne odgovornosti. Shodno odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, prvostepeni sud je tužiocu dosudio iznos od 40.000,00 dinara imajući u vidu okolnost konkretnog slučaja te da se povreda časti i ugleda desila pred većim brojem ljudi. Razloge koje je dao prvostepeni sud u svemu je prihvatio i drugostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili činjenično stanje, ali su na isto pogrešno primenili materijalno pravo, što je ishodovalo neminovnost preinačenju nižestepenih odluka. Naime, članom 13. ZPP propisano je da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim. Tuženi je prvostepenom presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 10/18 od 17.10.2018. godine oglašen krivim da je izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ zato što je u postupku pred istim sudom nakon svedočenja tužioca u predmetu P 160/17 od 25.10.2017. godine u 12,45 časova izjavio da je ovde tužilac prevarant i da se protiv njega vodi krivični postupak za krivično delo koje se kažnjava zatvorom do 12 godina i time povredio čast i ugled ovde tužioca. Naznačena presuda je potvrđena presudom Višeg suda u Čačku Kž 248/18 od 28.11.2018. godine.

Međutim, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud je presudom Kzz 23/2019 od 30.01.2019. godine usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB i preinačio presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 10/18 od 17.10.2018. godine i Višeg suda u Čačku Kž 248/18 od 28.11.2018. godine tako što je okrivljenog BB oslobodio od optužbe da je izvršio naznačeno krivično delo. Vrhovni kasacioni sud je u razlozima svoje presude jasno izrazio stav da krivično delo uvrede neće postojati ukoliko su kumulativno ostvareni objektivni i subjektivni uslovi. Objektivni uslov jeste, da je uvredljiva izjava data u okviru jedne od delatnosti i to ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti novinarskog poziva ili političke delatnosti i u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa. Subjektivni uslov jeste da kod onog čija bi izjava objektivno predstavljala uvredu nekog lica, odnosno povredu njegove časti, nije postojala namera omalovažavanja. Okrivljeni (ovde tuženi) je činjenice uvredljive prirode izneo na ročištu, pred sudom kada je tužilac saslušan kao svedok i faktički je uvredljivu izjavu izneo u odbrani svojih prava i zaštiti opravdanih interesa, a na sa ciljem omalovažavanja i vređanja tužioca.

Nižestepeni sudovi u parničnom postupku nisu dali validan značaj stavu izraženom u presudi Vrhovnog kasacionog suda Kzz 23/2019 od 30.01.2019. godine.

Iz odredbe člana 170. KZ proizilazi da kvalifikacija krivičnog dela uvrede i ocene da li određena izjava predstavlja uvredu kojom se vređa čast i ugled mora biti ocenjena ne samo u kontekstu formulisanja sadržine same izjave već i u kontekstu okolnosti u kojima je data uz ocenu da li je u navedenoj situaciji postojala namera vređanja i omalovažavanja.

Norma člana 170. KZ je kvalifikatorna ali u opštem smislu, što znači da se prilikom ocene da li postoji takvo krivično delo, moraju uzeti u obzir i druge norme koje mogu zbog postojanja drugih uslova isključiti kvalifikaciju inkriminisanosti takve radnje, ocenu i pravo je dao Vrhovni kasacioni sud u presudi Kzz 23/2019 od 30.01.2019. godine. Dalje shvatanje da građanskopravna odgovornost je šireg značenja od krivičnopravne odgovornosti je opšteg karaktera – opšte pravilo. Ali, ukoliko postoje propisi koji ograničavaju takvo shvatanje onda se isti moraju uzeti u obzir kod ocene da li u konkretnom slučaju postoji određena radnja kojom se narušava nečije pravo, tj. čast i ugled. U ovom slučaju takva situacija se može okarakterisati da je bila u okviru normi koje „dozvoljavaju“ takvo ponašanje u opisanoj situaciji. Stoga se ne može prihvatiti tvrdnja tužioca da mu je na takav način i u takvoj situaciji povređena čast i ugled. Izjava je data u sudskom postupku i bez namere vređanja, a što sve ukazuje na neosnovanost tužbenog zahteva tužioca.

Imajući napred izneto na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu čl. 154, 155. i 165. stav 2. ZPP. Tuženi je uspeo u sporu pa mu se priznaju sledeći troškovi: na ime stručnog sastava žalbe iznos od 12.000,00 dinara, na ime takse za žalbu iznos od 3.500,00 dinara, na ime stručnog sastava revizije iznos od 12.000,00 dinara, na ime takse za reviziju iznos od 10.500,00 dinara i odluku po reviziji iznos od 10.500,00 dinara, što sve ukupno čini iznos od 48.500,00 dinara, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke. Ostali troškovi nisu priznati tuženom jer nije opredelio broj ročišta. Za sastav odgovora na tužbu nisu priznati troškovi jer je tuženi najpre priznao tužbeni zahtev da bi potom nakon donošenja presude Vrhovnog kasacionog suda izdejstvovao pokretanje postupka što je sve propust tuženog i zbog toga nema pravo na te troškove.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić