.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 521/2021
16.03.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Subašić, advokat iz ..., protiv tuženog „Galenika“ a.d. Beograd, Zemun, čiji je punomoćnik Mlađan Marjanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3503/19 od 11.05.2020. godine, na sednici održanoj 16.03.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3503/19 od 11.05.2020. godine.
ODBIJA se zahtev tuženog za naknadu revizijskih troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 77/14 od 19.02.2018.godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA, kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti-Ugovora o radu donetog od strane tuženog pod br. .. od 19.11.2013. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA, kojim je tražila da se obaveže tuženi da ovoj tužilji na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu za period od 20.11.2013.godine do 28.02.2017. godine, isplati ukupan iznos od 1.476.006,81 dinara, sa kamatom po stopi određenoj Zakonom o zateznoj kamati, na pojedinačne iznose od datuma dospelosti do isplate, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA, kojim je tražila da se obaveže tuženi da u korist ove tužilje na iznose na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade iz prethodnog stava izreke, u skladu sa važećim zakonskim propisima obračuna i Republičkom fondu za PIO-filijala Beograd, uplati doprinose za PIO osiguranje. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA, kojim je tražila da se obaveže tuženi da ovu tužilju vrati na poslove koje je obavljala pre nezakonitog otkaza ugovora o radu. Stavom petim izreke, u odnosu na deo tužbe tužilje AA, kojim je tražila da se tuženi obaveže da je rasporedi na poslove koje je obavljala pre nezakonitog otkaza ugovora o radu ili druge poslove za koje je kod tuženog predviđena ista stručna sprema koju tužilja poseduje, Treći osnovni sud u Beogradu se oglasio apsolutno nenadležnim, te je tužba tužilje u ovom delu odbačena. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB, kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti- Ugovora o radu donetog od strane tuženog pod br. .. od 19.11.2013. godine. Stavom sedmim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB, kojim je tražila da se obaveže tuženi da ovoj tužilji na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu za period od 20.11.2013.godine do 31.10.2014.godine, isplati ukupan iznos od 1.085.627,45 dinara, sa kamatom po stopi određenoj Zakonom o zateznoj kamati, na pojedinačne iznose od datuma dospelosti do isplate, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom osmim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB, kojim je tražila da se tuženi obaveže da u korist ove tužilje na iznose na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade iz prethodnog stava izreke, u skladu sa važećim zakonskim propisima obračuna i Republičkom fondu za PIO-filijala Beograd, uplati doprinose za PIO osiguranje. Stavom devetim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilja za naknadu troškova postupka. Stavom desetim izreke, obavezane su tužilje da tuženom naknade troškove postupka u iznosu od 189.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude, do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3503/19 od 11.05.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda i žalba tužilja odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilja za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parnočnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su bile u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i to tužilja BB na radnom mestu ..., a tužilja AA na radnom mestu ... u Sektoru ... . Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog br. .. od 04.09.2013.godine, ukinuto je radno mesto ..., kao i radno mesto ... u Sektoru ... . Zbog organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog, Nadzorni odbor je utvrdio predlog Programa rešavanja viška zaposlenih 16.03.2013. godine, a odlukom Nadzornog odbora tuženog br. ../13 od 14.10.2013.godine, usvojen je Program rešavanja viška zaposlenih, kojim su utvrđeni razlozi prestanka potrebe za radom zaposlenih, merila i kriterijumi za utvrđenje viška zaposlenih, mere za rešavanje viška zaposlenih, iznos otpremnine i rok u kojem će biti otkazan ugovor o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti-Ugovor o radu. Rešenjem o otkazu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti-Ugovora o radu br. .. od 19.11.2013.godine, BB na naznačenom radnom mestu otkazan je ugovor o radu, uz utvrđenje da joj je isplaćena otpremnina u iznosu od 962.677,00 dinara i da joj prestaje radni odnos 19.11.2013.godine, a u obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je ukinuto radno mesto na kome je radila ova tužilja i da je zato prestala potreba za obavljanjem tih poslova i za radom zaposlene, da je zbog organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog, Nadzorni odbor 16.03.2013. godine utvrdio predlog Programa rešavanja viška zaposlenih, a 14.10.2013.godine, usvojio Program rešavanja viška zaposlenih, te da zaposlenoj nije mogao da se ponudi drugi posao, koji odgovara njenoj stručnoj spremi, a nema ni poslova koji bi mogli da joj se ponude u nižem stepenu stručne spreme. Rešenjem o otkazu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti-Ugovora o radu br. .. od 19.11.2013.godine, zaposlenoj, ovde tužilji AA, na naznačenim poslovima, otkazan je Ugovor o radu br. .. od 17.2.2009.godine, uz utvrđenje da je ovoj zaposlenoj isplaćena otpremnina u iznosu od 137.525,00 dinara i da joj prestaje radni odnos 19.11.2013. godine, a u obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je ukinuto radno mesto na kome je radila ova tužilja i da je zato prestala potreba za obavljanjem tih poslova i za radom zaposlene i navedeni su isti razlozi kao u rešenju o otkazu BB.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovane tužbene zahteve tužilja u celosti, zaključujući da su osporena rešenja doneta u skladu sa zakonom i opštim aktima, a tužilje se neosnovano pozivaju na druge Programe rešavanja viška zaposlenih, kod činjenice da su Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta tuženog, radna mesta na kojima su tužilje radile ukinuta, zbog čega se ne radi o nezakonitom otkazu.
Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se neosnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi zbog pogrešne primene materijalnog prava pogrešno odbili tužbeni zahtev.
Prema odredbi člana 179 stav 1 tačka 9 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05...54/09), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i u slučaju ako je usled organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem posla.
Pravilno je pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev tužilja za poništaj rešenja tuženog od 19.11.2013. godine kojima je tužiljama otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...54/09) koji je bio u primeni u vreme donošenja osporenog rešenja, s obzirom da su njihova radna mesta ukinuta Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog br. .. od 04.09.2013.godine, a u postupku donošenja rešenja poštovane su odredbe člana 158. i 159. Zakona o radu. U konkretnom slučaju, tuženi je 16.09.2013. godine doneo Predlog Programa rešavanja viška zaposlenih, a 14.10.2013. godine usvojio Program rešavanja viška zaposlenih. Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode revizije da je otkaz usledio pored toga što je radno mesto tužilja ukinuto i iz razloga što tuženi nije mogao da im ponudi drugi posao koji odgovara njihovoj stručnoj spremi, a nema ni poslova koji bi mogli da im se ponude u nižem stepenu stručne spreme, ali nalazi da su isti bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Naime, na osnovu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog, radna mesta na kojima su tužilje bile zaposlene više nisu predviđena kod tuženog, odnosno ukinuta su. Dakle, radi se o opštem aktu tuženog čija zakonitost ne može biti predmet preispitivanja u sudskom postupku za zaštitu prava iz radnog odnosa u slučaju otkaza ugovora o radu primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu. U postupku ocene zakonitosti odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlenog sud ceni da li je poslodavac sproveo zakonom propisani postupak i pri tom poštovao sva prava za zaštitu zaposlenog kome prestaje radni odnos po ovom osnovu. U postupku je, suprotno revizijskim navodima, utvrđeno da tužilje nije bilo moguće rasporediti na drugo radno mesto koje odgovara njihovoj stručnoj spremi, niti im obezbediti ostvarivanje drugih zakonom predviđenih prava. Imajući ovo u vidu, kao i da tužilje odluku o otkazu ugovora o radu pobijaju iz razloga neopravdanosti donošenja navedene odluke, kao i iz razloga primenjivanja Programa rešavanja viška zaposlenih br. .. od 02.10.2013.godine koji se zasniva na kriterijumu dobrovoljnosti, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zakonitost ove odluke ne utiče na zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa tužilja, a i kada su ukinuta radna mesta, kao u konkretnom slučaju, nema potrebe za propisivanjem kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih, jer u toj situaciji nema ni konkurencije, pošto je radno mesto ukinuto, kao u konkretnom slučaju radna mesta tužilja, a u osporenim rešenjima se i ne poziva na Program br. .. od 02.10.2013.godine. Navedeni Program zasnovan na kriterijumu dobrovoljnosti se nije primenjivao ni odnosio na tužilje, već Program od 16.9.2013. godine, usvojen 14.10.2013. godine, na koji se tuženi i pozvao u rešenjima o otkazu. Prema osporenim rešenjima tužiljama je radni odnos, prestao zato što su tehnološki višak iz razloga činjenično-pravne prirode koji su prethodno obrazloženi, a ne kao autonomnom višku na osnovu izjave o dobrovoljnom otpuštanju kako u reviziji neosnovano navode, te bi tužiljama prestao radni odnos i nezavisno od programa rešavanja viška zaposlenih. Obaveza poslodavca je u smislu člana 158. Zakona o radu da tužiocu za čijim je radom kod tuženog prestala potreba jer je njegovo radno mesto ukinuto, odnosno više nije predviđeno, obračuna i isplati otpremninu pre podnošenja tužbe sudu za poništaj rešenja o otkazu što je u konkretnom slučaju učinjeno. Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi tužilja o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
U većem delu navodi revizije tužilja se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, i upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog, a ponavljaju se i žalbeni navodi koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, za koje je dao jasne i pravilne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata, te ih primenom člana 414. stav 2. ZPP nije detaljno obrazlagao.
Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.
Budući da troškovi sastava odgovora na reviziju po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu bili nužni za vođenje ove parnice, to je zahtev za naknadu ovih troškova neosnovan.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
