U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Živana Drapšin, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji su punomoćnici Zoltan Smieško, advokat iz ... i Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 980/21 od 12.05.2021. godine, u sednici održanoj 12.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 980/21 od 12.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu P 3207/18 od 23.12.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete plati 7.141.310,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.12.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje u delu preko dosuđenog iznosa od 7.141.310,00 dinara, a do traženog iznosa od 7.512,310,00 dinara, za iznos od 371.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.12.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 857.461,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude od isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 980/21 od 12.05.2021. godine, žalba je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom obavezujućem delu odluke o glavnoj stvari i parničnim troškovima.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je vlasnik radnje u ..., koja se bavi prodajom srebra i bižuterije. Tužilja je bila u braku sa VV 30 godina i imaju dvoje zajedničke dece. VV, njegov brat GG i njihov otac DD po zanimanju su zlatari. Tokom trajanja braka tužilja je dobijala na poklon zlatni nakit. Nakon razvoda braka, tužilja je zadržala nakit, a podelom imovine pripale su joj zlatne poluge i dukati. Tužilja je imala oko 3 kilograma zlata, koje su bile raspoređene u više kutija, koje je čuvala u „cepter“ koferu, u spavaćoj sobi, u stanu u kome živi. Tužena radi na nekoliko mesta, kao kućna pomoćnica i dnevno zaradi oko 1.500,00 dinara. Bila je zaposlena u „ĐĐ“ a.d. ... na poslovima spremačice do 15.04.2003. godine, kada joj je prestao radni odnos. Tužena je dolazila u zlataru kod sina tužilje i nudila mu da sprema kod njih, žaleći se na tešku situaciju, jer nije imala posao, pa su je angažovali da sprema kod DD, svekra tužilje. Nakon što se ćerka tužilje razbolela, tužilja je angažovala tuženu, koja je povremeno radila kod nje i njenog sina kao kućna pomoćnica u periodu od maja 2014. godine do kraja decembra 2019. godine. U tom periodu, u spavaću sobu tužilje, a bez njenog nadzora ulazila je jedino tužena prilikom spremanja. Tužilji je svekar 22.12.2014. godine ukazao i upozorio je da je tužena dok je radila kod njega, da su mu tada nestale određene stvari, zbog čega je tužilja pregledala kofer u kome je držala zlato, novac i druge dragocenosti (koji se nalaze u njenoj spavaćoj sobi u fioci u plakaru) i tom prilikom utvrdila da joj nedostaje novac i veći broj komada zlatnog i brilijanskog nakita i drugih predmeta od zlata. Nakon toga, 26.12.2014. godine tužilja je pozvala tuženu tražeći da joj vrati ukradeni nakit i rekavši joj da zna za njenu prošlost. Istog dana podnela je i krivičnu prijavu protiv tužene, zbog krivičnog dela krađe, napomenuvši da joj je nestalo još puno stvari kojih tada nije mogla da se seti, zbog čega je 29.12.2014. godine dopunila krivičnu prijavu, izjašnjavajući se preciznije o stvarima koje su joj ukradene. Radnici policije su 19.02.2015. godine izvršili pretres kuće u kojoj tužena živi i tom prilikom su pronašli novac u iznosu od 10.000 evra i 32 komada nakita, od kojih su dva prstena pronađena pored stepenika, ispod tepiha. Dana 23.02.2015. godine tužilja je pristupila u prostorije PS Bečej i od 32 privremeno oduzeta komada nakida od tužene, prepoznala je kao svoje 24 komada nakita, uključujući i dva prstena pronađena ispod tepiha u kući tužene, koji nakit joj je vraćen uz potvrdi o vraćenim predmetima MUP RS PU Novi Sad PS Bečej broj Ku 33/15 od 23.02.2015. godine. Tužilja je u svom iskazu pred OJT Bečej 12.10.2015. godine navela da je u koferu imala oko 3 kilograma zlata, opisujući pojedinačne predmete po obliku i količini, navodeći da je sadržaj kofera povremeno proveravala, da joj ranije nisu nestajale stvari i da pored tužene u periodu kada su joj nestale stvari nije spremala ni jedna druga žena. Navela je i da je kofer proverila avgusta 2014. godine, pre odlaska na more i po povratku septembra iste godine, kada joj se činilo da u njemu ništa ne nedostaje, dok je prilikom provere 22.12.2014. godine primetila da je kofer znatno lakši, a kada ga je istresla videla je da iz istog nedostaje oko 2 kilograma zlata. Pored nakita koji je tužilji vraćen, utvrđeno je šta nije vraćeno i vrednost stvari koje nisu vraćene tužilji, kako je to bliže navedeno u obrazloženju prvostepene presude. Protiv tužene je 21.01.2019. godine podignuta optužnica Kt 66/15 OJT Bečej, koja je potvrđena rešenjem Osnovnog suda u Bečeju Kv 14/19 od 12.02.2019. godine, koja je postala pravnosnažna 26.02.2019. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi, pravilnom primenom materijalnog prava kada su obavezali tuženu da tužilji naknadi štetu koju je pretrpela, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužilja traži naknadu štete prouzrokovanu oduzimanjem vrednih stvari iz njenog kofera, koji se nalazio u njenoj spavaćoj sobi u fioci plakara. Kod utvrđenog da je vredne stvari oduzela tužena, koja je jedina pored tužilje imala pristup u spavaću sobu tužilje, gde su se nalazili te stvari, da je prilikom pretresa kuće u kojoj tužena živi pronađen samo deo stvari tužilje, koji su vraćeni tužilji, pa kod utvrđenog koje su tačno stvari oduzete od strane tužene i njihova vrednost, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužena u obavezi da tužilji naknadi štetu koju je pretrpela, pravilnom primenom člana 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima.

Navodima revizije neosnovano se pobija drugostepena odluka zbog pogrešne primene materijalnog prava, jer je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo, a odluka drugostepenog suda je detaljno obrazložena, a razloge koje je dao drugostepeni sud u pobijanoj odluci prihvata i revizijski sud. Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata navode i razloge drugostepenog suda u vezi sa zaključkom o postojanju osnova odgovornosti tužene za naknadu materijalne štete prouzrokovane tužilji u visini utvrđene stvarne štete, jer je, suprotno navodima revizija, pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilja dokazala osnov i visinu pretrpljene štete.

Neosnovani su navodi revizije da su bili ispunjeni uslovi za prekid ovog postupka do okončanja krivičnog postupka. Zakonom o parničnom postupku članom 215. propisano je da prekid postupka sud može odrediti (što znači da ne mora) ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 12). Članom 13. propisano je da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim. Međutim to ne znači da ako takva presuda nije doneta, da sud u parničnom postupku ne može sam da utvrđuje ko je pričinio štetu i u kojoj meri je on odgovoran za štetu, kao i da odlučuje o obavezi štetnika da naknadi štetu, ukoliko za to ima dovoljno elemenata i ako oceni da odluka o zahtevu ne zavisi od toga da li je učinjeno krivično delo.

Ostalim revizijskim navodima osporava se utvrđeno činjenično stanje, što je protivno članu 407. stav 2. ZPP, kojim je propisano da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega te navode ovaj sud nije cenio.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić