.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7890/2021
20.04.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Toplica Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i Republike Srbije, koju zastupa Državni pravobranilac, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 414/21 od 18.02.2021. godine, u sednici održanoj dana 20.04.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 414/21 od 18.02.2021. godine, tako što se ODBIJA, kao neosnovana žalba tužene Republike Srbije i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 2668/19 od 07.08.2020. godine.
OBAVEZUJE SE tužena Republika Srbija da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 40.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 2668/19 od 07.08.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno prema tuženima da je tužilac, po osnovu održaja, vlasnik sa celinom udela na poljoprivrednom zemljištu označenom kao kp br. .. – livada V klase zvane „VV“, površine 0.80,61 ha, upisana u listu nepokretnosti broj .. KO ..., što su tuženi dužni priznati i dozvoliti da tužilac ovo pravo upiše u katastru nepokretnosti. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 414/21 od 18.02.2021. godine, preinačio prvostepenu presudu tako da glasi: 1) odbija se tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi prema tuženima BB iz ... i Republici Srbiji da je tužilac po osnovu održaja vlasnik sa celinom udela na poljoprivrednom zemljištu označenom kao kp br. .. – livada V klase, zv. „VV“, površine 0.80,61 ha, upisana u list nepokretnosti broj .. KO ..., što su tuženi dužni priznati i dozvoliti da tužilac ovo pravo upiše u katastru nepokretnosti, kao neosnovan. 2) svaka stranka snosi svoje troškove.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kao nosioci prava na katastarskoj parceli .., livada V klase zvane „VV“, površine 0.80,61 ha, poljoprivredno zemljište, u listu nepokretnosti br. .. KO ... upisani su Republika Srbija i BB iz ..., sa vrstom prava „korisnik“, oblikom svojine „državna“ i obimom udela 1/1. Tužilac je sa pravnim prethodnikom – ocem tuženog BB, sada pok.GG, zaključio krajem novembra 1996. godine, u usmenoj formi ugovor o kupoprodaji predmetne parcele .. KO ..., isplatio kupoprodajnu cenu u celosti i u posed predmetne nepokretnosti ušao odmah nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji od kada tužilac nesmetano drži i koristi predmetnu parcelu. Sada pok.GG je prethodno predmetnu parcelu kupio od Zemljoradničke zadruge u Toponici, po osnovu ugovora zaključenog 09.03.1964. godine i overenog u Opštinskom sudu u Kragujevcu pod Ov br.153 od 16.08.1964. godine, ali se po ovom osnovu nije upisao kao vlasnik u Službi za katastar nepokretnosti. Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu O 1361/07 od 30.05.2008. godine na zaostavštini iza sada pok.GG oglašeni su za naslednike sinovi DD, ĐĐ, EE i BB, kome je između ostalog pripadala i katastarska parcela .. u površini od 0,80,60 ha kao korisniku.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine predmetne parcele usvojio nalazeći da su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine putem održaja, u smislu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer tužilac ima savesnu i nesmetanu državinu na predmetnoj parceli u periodu dužem od 20 godina. Načelo javnosti i upisa u katastar nepokretnosti predstavlja objektivnu okolnost, dok institut savesnosti predstavlja lično svojstvo tužioca i ogleda se u tome da li je tužilac znao ili je prema okolnostima slučaja mogao znati da parcela nije u njegovoj svojini, kao ni da nije bila u svojini pravnog prethodnika tuženog BB, čija savesnost nije dovedena u pitanje, naročito kod činjenice da je pravni prethodnik tuženog BB tužiocu predočio na uvid ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov broj 153 od 16.08.1964. godine i Ov broj 3809/83 od 07.06.1983. godine, kao osnov po kome je postao vlasnik sporne parcele koju je ugovorom i prodao. Prezentovani dokazi i činjenica da tužilac sve vreme nesmetano ima faktičku vlast na spornoj parceli dokazuje opravdanost uverenja tužioca da nepokretnost drži kao svoju, jer institut održaja se i zasniva na nevršenju prava svojine od strane vlasnika.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine na predmetnoj parceli odbio, pošto predmetna parcela u trenutku zaključenja usmenog ugovora o kupoprodaji između tužioca i pravnog prethodnika tuženog BB (1996. godine) nije bila svojina prodavca, već društvena svojina, pa je tužilac u trenutku stupanja u posed nepokretnosti bio nesavestan, jer je znao da kupuje od lica koje nije upisano u zemljišne knjige i da se nepokretnost vodi kao društvena svojina, jer su javne knjige svima dostupne.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo.
Odredbom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče tu stvar održajem protekom roka od 20 godina. Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj (član 30. stav 1. istog zakona). Odredbom člana 72. stav 2. i 3. istog zakona propisano je da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova i da se savesnost državine pretpostavlja.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SRJ“ br.29/96), brisana je odredba člana 29. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ br.6/80 i 36/90) kojim je bilo propisano da se na stvari u društvenoj svojini pravo svojine ne može steći održajem. Dakle, od stupanja na snagu navedenih izmena zakona (04.07.1996 godine) na zemljištu u društvenoj svojini se može steći pravo svojine održajem. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tužilac savestan držalac jer je opravdano verovao da je vlasnik predmetne parcele kod utvrđenog da je pravni prethodnik tuženog BB u postupku realizacije usmenog ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti (po ugovoru je isplaćena kupoprodajna cena i tužilac uveden u posed) predočio tužiocu ugovor o kupoprodaji kao osnov po kome je on postao vlasnik predmetne parcele koju je prodao.
Imajući u vidu navedeno, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine po osnovu održaja na predmetnoj nepokretnosti, a suprotno zaključku drugostepenog suda, dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 163. stav 1. i 2. ZPP.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odluku o troškovima revizijskog postupka, sadržanu u stavu drugom izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu odredbe člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku. Tužiocu su priznati troškovi na ime angažovanja punomoćnika – advokata, za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, taksu na reviziju u iznosu od 11.400,00 dinara i taksu za odluku po reviziji u iznosu od 17.100,00 dinara, prema Taksenoj Tarifi važećoj u vreme presuđenja.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
