Rev 2642/2021 3.1.2.15

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2642/2021
14.07.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Živan Jeremić, advokat iz ..., protiv tuženih Javnog preduzeća „Preduzeće za izgradnju grada Kragujevca“ i Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3172/19 od 04.02.2020. godine, ispravljenog rešenjem istog suda Gž 3172/19 od 25.08.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 14.07.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3172/19 od 04.02.2020. godine, ispravljenog rešenjem istog suda Gž 3172/19 od 25.08.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3172/19 od 04.02.2020. godine, ispravljenog rešenjem istog suda Gž 3172/19 od 25.08.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P 2244/17 od 08.04.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tužilac, kao takseni obveznik, da u roku od 5 dana od prijema rešenja plati dugovanu taksu na tužbu u iznosu od 35.558,00 dinara, kaznenu taksu u iznosu od 17.779,00 dinara, taksu na presudu u iznosu od 35.558,00 dinara, kaznenu taksu u iznosu od 17.779,00 dinara, taksu na žalbu u iznosu od 35.558,00 dinara, kaznenu taksu u iznosu od 17.779,00 dinara, taksu na odluku o žalbi u iznosu od 35.558,00 dinara, kaznenu taksu u iznosu od 17.779,00 dinara, što ukupno iznosi 213.348,00 dinara. Stavom drugim izreke, određeno je da će se, ukoliko takseni obveznik ne postupi u skladu sa navedenim, odrediti izvršenje radi naplate navedenog iznosa koje će sprovesti javni izvršitelj određen od strane predsednika suda. Stavom trećim izreke, određeno je da će troškovi sprovođenja rešenja pasti na teret taksenog obveznika.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 3172/19 od 04.02.2020. godine, ispravljenim rešenjem istog suda Gž 3172/19 od 25.08.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba taksenog obveznika i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu P 2244/17 od 08.04.2019. godine u stavovima prvom i drugom izreke u odnosu na taksu na tužbu u iznosu od 35.558,00 dinara, kaznenu taksu u iznosu od 17.779,00 dinara, taksu na presudu u iznosu od 35.558,00 dinara, kaznenu taksu u iznosu od 17.779,00 dinara, taksu na žalbu u iznosu od 35.558,00 dinara i kaznenu taksu u iznosu od 17.779,00 dinara, a što ukupno iznosi 160.011,00 dinara, kao i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je prvostepeno rešenje u stavovima prvom i drugom izreke u odnosu na taksu na odluku po žalbi u iznosu od 35.558,00 dinara i kaznenu taksu u iznosu od 17.779,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja donetog u drugom stepenu, u pravnosnažnom delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Pobijanim rešenjem, u pravnosnažnom delu, obavezan je tužilac kao takseni obveznik da uplati sudske takse za preduzete radnje i u iznosima navedenim u izreci, nakon ocene da nije osnovan prigovor tužioca o zastarelosti prava na naplatu sudske takse, u smislu člana 8. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, broj 28/94... 95/18) nakon proteka roka od 3 godine po isteku kalendarske godine u kojoj je nastala taksena obaveza. U odnosu na to sporno pravno pitanje drugostepeni sud je zaključio da se primenjuje odredba člana 388. ZOO o prekidu zastarelosti, a kojim je propisano da se rok zastarelosti prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja obezbeđivanja ili ostvarivanja potraživanja u vezi člana 392. ZOO, koji propisuje da posle prekida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok. S obzirom da je u toku postupka tužiocu upućena opomena na obavezu plaćanja takse, to od momenta opomene teče novi rok zastarelosti u skladu sa napred citiranim odredbama ZOO, pa po mišljenju drugostepenog suda deo takse koju od tužioca treba naplatiti nije zastareo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je, prema utvrđenim činjenicama koje su od značaja za donošenje spornog procesnog rešenja, doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda da se zastarevanje naplate sudske takse prekida dostavljanjem opomene ili naloga za plaćanje sudske takse u smislu člana 388. Zakona o obligacionim odnosima, jer navedeno predstavlja obavezne radnje suda propisane Zakonom o sudskim taksama preduzete protiv dužnika u posebnom postupku za naplatu neplaćene takse u cilju ostvarenja potraživanja.

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi sa članom 420. stav 1. i 6. ZPP i članom 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br.106/15..9/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Naplata sudskih taksi regulisana je Zakonom o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br.28/94…95/18), kojim je u članu 40. stav 3. propisano da se postupak izvršenja naplate sudskih taksi sprovodi prema odredbama zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Odredbom člana 24. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kao pravni lekovi u izvršnom postupku propisani su žalba i prigovor, dok je odredbom člana 27. istog zakona propisano da protiv pravnosnažnog rešenja nije dozvoljena revizija.

Prema članu 39. istog zakona, u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv pravnosnažne sudske odluke o naplati sudske takse, odnosno da se revizijom osporava rešenje kojim se postupak pravnosnažno ne okončava, to revizija nije dozvoljena ni po odredbama zakona koji reguliše postupak izvršenja i obezbeđenja, a ni primenom člana 420. stav 1. Zakon o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić