U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Tanasković, advokat iz ..., protiv tuženih SZ „Hidrotehnika“ iz Beograda i BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Šestić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8248/19 od 28.10.2020. godine, u sednici održanoj dana 06.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8248/19 od 28.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8248/19 od 28.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog BB i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br.23580/16 od 17.05.2019. godine u stavovima prvom i četvrtom izreke. Tom presudom, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi BB, obavezan da mu na ime duga isplati iznos od 70.000,00 evra, sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 11.11.2008. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate, kamatu u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu koji se odnosi na traženu kamatu za period od 31.03.2006. do 10.11.2008. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tužena SZ „Hidrotehnika“ obaveže da mu isplati iznos od 70.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom po kamatnoj stopi koju određuje nadležna banka u zemlji porekla valute počev od 31.03.2006. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, tuženi BB je obavezan da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 536.400,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09), koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su revizijski navodi da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 1. u vezi čl.7. i 8. ZPP, jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno prvostepenom presudom, pa to ne može biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 398. stav 1. tačka 2. ZPP. Time se u suštini napada činjenično stanje kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno iz kog razloga se revizija ne može izjaviti na osnovu člana 398. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je tuženom BB, sa kojim je bio dugogodišnji poslovni prijatelj jer su poslovno sarađivali preko svojih firmi (tužilac je bio direktor najpre preduzeća „VV“ a potom preduzeća „GG“ a tuženi je bio direktor SZ „Hidrotehnika“), dao na zajam krajem 2003. godine iznos od 70.000 evra. Novac mu je predao na ruke u novčanicama od po 500 evra u jednoj kafani na ... . O učinjenom zajmu tužilac je sačinio i potpisao potvrdu od 20.02.2004. godine koju je tuženi BB lično potpisao i to po sopstvenoj izjavi kao fizičko lice a ne kao direktor SZ, potvrđujući da je pozajmio od tužioca iznos od 70.000 evra sa rokom vraćanja do 31.03.2006. godine. Tuženi je potpisujući navedenu potvrdu rukom lično dopisao da potpisivanjem te potvrde prestaju obaveze po ugovoru o naknadi 70.000 evra preko stana. Kako tuženi pozajmljeni novac nije vratio, advokat tužioca mu je uputio pismeno sa zahtevom za vraćanje ovog iznosa, a u odgovoru na taj zahtev tuženi je naveo da je svestan svoje obaveze, da istu nije zaboravio i da će je izmiriti za dva do tri meseca. Tuženi pozajmljeni novčani iznos tužiocu nije vratio.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i činjenice postojanja pismene potvrde kojom tuženi priznaje tužiocu utuženi iznos duga, a koju potvrdu je on lično potpisao a svoj potpis nije osporio, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tuženi BB u obavezi da tužiocu vrati dugovani iznos iz ugovora o zajmu na osnovu člana 557. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) sa pripadajućom kamatom po dospelosti, obaveze s obzirom da mu pozajmljeni iznos od 70.000 evra nakon dogovorenog roka vraćanja, nije vratio. U odnosu na tuženu SZ „Hidrotehnika“ nižestepeni sudovi su zaključili da ovaj tuženi nije pasivno legitimisan i da za njega ne postoji obaveza vraćanja dugovanog iznosa jer je tužilac u svojstvu fizičkog lica pozajmio navedeni novčani iznos drugotuženom kao fizičkom licu, a ne stambenoj zadruzi. Ocenili su da tuženi BB kao nekadašnji direktor te stambene zadruge i poslovan čovek sa iskustvom nije sačinio pismena kojim je oslobođen obaveze vraćanja traženog novačnog iznosa navodno nastalog po osnovu potraživanja iz poslovnih odnosa njihovih preduzeća po priloženim ugovorima za izvođenje radova, niti je dokazao da je taj novčani iznos proistekao iz međusobnog privrednog odnosa njihovih preduzeća.

Nisu osnovani revidentovi navodi o pogrešno primenjenom materijalnom pravu. Naime, kod činjenice postojanja pismene potvrde kojom tuženi kao fizičko lice priznaje da duguje tužiocu kao fizičkom licu pozajmljeni novčani iznos, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu člana 557. ZOO, ocenivši da je reč o ugovoru o zajmu zaključenom između fizičkih lica, odnosno o njihovom međusobnom potraživanju nastalom po ovom pravnom osnovu. S obzirom na to da revident nije dokazao da ovo novčano potraživanje potiče iz međusobnog poslovnog odnosa dva privredna društva čiji su on i tužilac bili direktori. Zato nisu osnovani revizijski navodi kojima se ističe da je tužilac tužbu podneo kao fizičko lice isključivo iz razloga što je njegova firma u vreme podnošenja tužbe bila u blokadi i kojima se ponavljaju razlozi koji su pravilno ocenjeni u pobijanoj presudi.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić