U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović i Milene Rašić, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Mila Đuraškovića i dr, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića – advokata Zorana Ateljevića; branioca okrivljenih Dejana Jevtića i Bora Jelića – advokata Jugoslava Tintora; branioca okrivljenog Branislava Jovanovića – advokata Miroslava Todorovića; branioca okrivljenog Srđana Filipovića – advokata Mladena Vasića i branilaca okrivljene Ljiljane Kostić – advokata Vladana Vukčevića, advokata Aleksandra Đorđevića i advokata Marka Popovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 130/17 od 08.03.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 30/19 od 24.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 21.10.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 130/17 od 08.03.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 30/19 od 24.12.2021. godine i to: branilaca okrivljene Ljiljane Kostić – advokata Vladana Vukčevića, advokata Aleksandra Đorđevića i advokata Marka Popovića i branioca okrivljenog Srđana Filipovića – advokata Mladena Vasića u celosti, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mila Đuraškovića– advokata Zorana Ateljevića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4) i 9) i člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Rista Ristića – advokata Zorana Ateljevića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, branioca okrivljenih Bora Jelića i Dejana Jevtića – advokata Jugoslava Tintora u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) Zakonika o krivičnom postupku i branioca okrivljenog Branislava Jovanovića – advokata Miroslava Todorovića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Rista Ristića i Mila Đuraškovića – advokata Zorana Ateljevića, okrivljenih Bora Jelića i Dejana Jevtića – advokata Jugoslava Tintora i okrivljenog Branislava Jovanovića – advokata Miroslava Todorovića, u preostalom delu ODBACUJU.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 130/17 od 08.03.2019. godine, stavom I izreke, okrivljeni Milo Đurašković, Risto Ristić, Dejan Jevtić, Boro Jelić, Branislav Jovanović, Ljiljana Kostić i Srđan Filipović oglašeni su krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. i 61. KZ. Stavom II izreke okrivljeni Miroslav Mišković, Marko Mišković, Živojin Petrović i Jadranka Bardić oglašeni su krivim, i to okrivljeni Marko Mišković zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, okrivljeni Miroslav Mišković, Živojin Petrović i Jadranka Bardić zbog izvršenja po jednog krivičnog dela poreska utaja u pomaganju iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ. Stavom III izreke, okrivljeni Milo Đurašković oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Okrivljenom Milu Đuraškoviću prethodno su utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ kazna zatvora u trajanju od 3 godine, a za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 2 godine i novčana kazna u iznosu od 6.000.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 3 meseca i novčanu kaznu u iznosu od 6.000.000,00 dinara, s tim što mu je u jedinstvenu kaznu zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 18.04.2012. godine, vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana od 18.04.2012. godine do 01.11.2012. godine, vreme provedeno u pritvoru od 12.12.2012. godine do 11.09.2013. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadozra od 11.09.2013. godine do 05.02.2014. godine. Okrivljeni Milo Đurašković je obavezan da novčanu kaznu koja mu je izrečena tom presudom plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, s tim da ukoliko okrivljeni ne plati navedenu novčanu kaznu u određenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, a koja kazna ne može biti duža od 1 godine. Okrivljeni Milo Đurašković je obavezan i da na ime pribavljene imovinske koristi, a po osnovu neizmirene poreske obaveze na kapitalni dobitak fizičkog lica, uplati u budžet Republike Srbije iznos od 142.816.328,21 dinar u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. U odnosu na ovog okrivljenog odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Okrivljeni Dejan Jevtić osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine i od 12.12.2012. godine do 18.01.2013. godine.

Okrivljeni Risto Ristić osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine i od 12.12.2012. godine do 11.01.2013. godine.

Okrivljeni Boro Jelić osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine.

Okrivljeni Branislav Jovanović osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine.

Okrivljena Ljiljana Kostić osuđena je na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine u koju joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine.

Okrivljeni Srđan Filipović osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine.

Okrivljeni Milo Đurašković, Dejan Jevtić, Risto Ristić, Boro Jelić, Branislav Jovanović, Ljiljana Kostić i Srđan Filipović obavezani su da solidarno na ime naknade pričinjene štete plate privrednom društvu „FAM“ AD Kruševac iznos od 2.881.738.002,44 dinara u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Za iznos imovinskog zahteva koji su oštećeni istakli, preko dosuđenog iznosa „Fabrika maziva – FAM“ iz Kruševca upućena je na parnični postupak.

Na osnovu člana 262. u vezi člana 261. stav 1. i stav 2. ZKP, okrivljeni Milo Đurašković, Dejan Jevtić, Risto Ristić, Boro Jelić, Branislav Jovanović, Ljiljana Kostić i Srđan Filipović obavezani su da plate troškove krivičnog postupka, čija će visina biti određena naknadno posebnim rešenjem.

Okrivljeni Miroslav Mišković je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.12.2012. godine do 23.07.2013. godine i novčanu kaznu u iznosu od 8.000.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna ne može biti duža od 1 godine;

Okrivljeni Marko Mišković je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koju će izdržavati u prostorijama u kojima ima prijavljeno boravište u Beogradu, ulica ..., uz primenu elektronskog nadzora, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.12.2012. godine do 03.04.2013. godine i na meri zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor od 03.04.2013. godine do 07.10.2013. godine. Istovremeno je zabranjeno okrivljenom da napušta prostorije u kojima ima prijavljeno boravište, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i upozoren je da, ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima boravi, da će sud odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Kontrolisanje izvršenja izrečene kazne zatvora primenom elektronskog nadzora uređajem za lociranje okrivljenog, obaviće Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde RS, i na novčanu kaznu u iznosu od 8.000.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna ne može biti duža od 1 godine;

Okrivljeni Živojin Petrović je osuđen na kaznu zatvora u trajnju od 8 meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima ima prijavljeno prebivalište u Beogradu, ulica ..., uz primenu elektronskog nadzora. Istovremeno je zabranjeno okrivljenom da napušta prostorije u kojima ima prijavljeno boravište, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i upozoren je da, ukoliko jednom u trajnju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima boravi, da će sud odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Kontrolisanje izvršenja izrečene kazne zatvora primenom elektronskog nadzora uređajem za lociranje okrivljenog, obaviće Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde RS, i na novčanu kaznu u iznosu od 500.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna ne može biti duža od 6 meseci;

Okrivljena Jadranka Bardić je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima ima prijavljeno prebivalište u Beogradu, ulica ... uz primenu elektronskog nadzora. Istovremeno je zabranjeno okrivljenoj da napušta prostorije u kojima ima prijavljeno boravište, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i upozorena je da, ukoliko jednom u trajnju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima boravi, da će sud odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Kontrolisanje izvršenja izrečene kazne zatvora primenom elektronskog nadzora uređajem za lociranje okrivljenog, obaviće Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde RS, i na novčanu kaznu u iznosu od 250.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna ne može biti duža od 6 meseci.

U odnosu na ove okrivljene, odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a u odnosu na okrivljenog Marka Miškovića odlučeno je i u smislu člana 91. i 92. KZ i isti je obavezan da na ime pribavljene imovinske koristi plati određeni novčani iznos, budžetu Republike Srbije, a kako je to bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 30/19 od 24.12.2021. godine u stavu I izreke, delimično su usvojene žalbe branioca okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića – advokata Zorana Ateljevića, branioca okrivljenog Dejana Jevtića – advokata Jugoslava Tinotra, okrivljenog Bora Jelića i njegovog branioca - advokata Jugoslava Tintora, okrivljenog Branislava Jovanovića i njegovih branilaca – advokata Gorana Dolovića i advokata Miroslava Todorovića, okrivljene Ljiljane Kostić i njenih branilaca – advokata Vladana Vukčevića, advokata Aleksandra Đorđevića i advokata Marka Popovića, okrivljenog Srđana Filipovića i njegovog branioca – advokata Mladena Vasića, te je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 130/17 od 08.03.2019. godine preinačena u stavu I izreke i to u pogledu činjeničnog opisa dela i odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje: okrivljenog Mila Đuraškovića, okrivljenog Dejana Jevtića, okrivljenog Rista Ristića, okrivljenog Bora Jelića, okrivljenog Branislava Jovanovića, okrivljenu Ljiljanu Kostić i okrivljenog Srđana Filipovića oglasio krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i osudio i to:

- okrivljenog Mila Đuraškovića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 18.04.2012. godine, vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana od 18.04.2012. godine do 01.11.2012. godine, vreme provedeno u pritvoru od 12.12.2012. godine do 11.09.2013. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadozra od 11.09.2013. godine do 05.02.2014. godine;

- okrivljenog Dejana Jevtića na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 12.12.2012. godine do 18.01.2013. godine;

- okrivljenog Ristu Ristića na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine i vreme provedeno u pritvoru od 12.12.2012. godine do 11.01.2013. godine;

- okrivljenog Boru Jelića na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine; - okrivljenog Branislava Jovanovića na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine;

- okrivljenu Ljiljanu Kostić na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci, u koju joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine;

- okrivljenog Srđana Filipovića na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.05.2011. godine do 05.03.2012. godine.

U odnosu na okrivljenog Branislava Jovanovića i okrivljenog Srđana Filipovića, koji su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od 1 godine, Apelacioni sud je odredio da će se navedene kazne izvršiti na taj način što okrivljeni ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju, uz primenu mera elektronskog nadzora, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom utrajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržavaju u Zavodu za izvršenje kazne zatvora.

U stavu I izreke presude odlučeno je i o oduzimanju imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela u odnosu na okrivljenog Mila Đuraškovića, o imovinskopravnom zahtevu oštećenog Privrednog društva „FAM“ AD Kruševac, kao i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci. U preostalom delu navedene žalbe, kojima se prvostepena presuda osporava u pogledu krivičnog dela iz stava I izreke odbijene su kao neosnovane.

U stavu II izreke drugostepene presude usvojene su žalbe okrivljenog Miroslava Miškovića, njegovog branioca advokata Zdenka Tomanovića, okrivljenog Marka Miškovića i njegovih branilaca advokata Branislava Tapuškovića i advokata Mire Tapušković, okrivljenog Živojina Petrovića i njegovog branioca advokata Aleksandra Popovića, okrivljene Jadranke Bardić i njenog branioca advokata Aleksandre Kovačević i punomoćnika „Mera Invest“ DOO advokata Milice Glavaš i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 130/17 od 08.03.2019. godine, u stavu II preinačena, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, okrivljene Miroslava Miškovića, Marka Miškovića, Živojina Petrovića i Jadranku Bardić, sa ličnim podacima kao u spisima, na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP oslobodio od optužbe da su izvršili krivična dela i to okrivljeni Marko Mišković krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a okrivljeni Miroslav Mišković, Živojin Petrović i Jadranka Bardić po jedno krivično delo poreska utaja u pomaganju iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ. U odnosu na ove okrivljene odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda. U stavu III izreke presude usvojena je žalba branioca okrivljenog Mila Đuraškovića – advokata Zorana Ateljevića i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 130/17 od 08.03.2019. godine, u stavu III izreke preinačena tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, okrivljenog Mila Đuraškovića sa ličnim podacima kao u spisima predmeta, na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ i u odnosu na ovog okrivljenog i ovo krivično delo odlučio da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

U stavu IV izreke presude odbijena je žalba Tužioca za organizovani kriminal izjavljena zbog odluke o krivičnim sankcijama, kao neosnovana, a u stavu V odbačena je kao nedozvoljena žalba punomoćnika oštećene „Sheer Korporacija“ d.o.o. u stečaju i „Vatrosprem“ d.o.o. u stečaju – advokata Zorana Savkića.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, blagovremeno su podneli:

- branioci okrivljene Ljiljane Kostić – advokat Vladan Vukčević, advokat Aleksandar Đorđević i advokat Marko Popović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude sa nalogom da sudovi u ponovljenom postupku u procesu odlučivanja uvaže i sve razloge iznete u zahtevu za zaštitu zakonitosti;

- branilac okrivljenog Srđana Filipovića – advokat Mladen Vasić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine u delu koji se odnosi na okrivljenog Srđana Filipovića i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje;

- branilac okrivljenog Mila Đuraškovića - advokat Zoran Ateljević, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači kako u odnosu na okrivljenog Mila Đuraškovića, tako i u odnosu na druge okrivljene i iste oslobodi od optužbe ili pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, ali drugom veću;

- branilac okrivljenog Rista Ristića – advokat Zoran Ateljević, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači tako što će okrivljenog Rista Ristića osloboditi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, ali dugom veću;

- branilac okrivljenog Dejana Jevtića – advokat Jugoslav Tintor, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog Bora Jelića – advokat Jugoslav Tintor sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog Branislava Jovanovića – advokat Miroslav Todorović sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog Branislava Jovanovića oslobodi optužbe ili iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Ljiljane Kostić – advokata Vladana Vukčevića, advokata Aleksandra Đorđevića i advokata Marka Popovića i branioca okrivljenog Srđana Filipovića – advokat Mladen Vasić su neosnovani u celosti, a zahtevi za zaštitu zakonitosti:

- branioca okrivljenog Mila Đuraškovića – advokata Zorana Ateljevića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4) i 9) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP,

-branioca okrivljenog Rista Ristića – advokata Zorana Ateljevića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP,

-branioca okrivljenog Bora Jelića i okrivljenog Dejana Jevtića – advokata Jugoslava Tintora u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) ZKP, i

- branioca okrivljenog Branislava Jovanovića – advokata Miroslava Todorovića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, kao i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, su neosnovani,

dok su u preostalom delu označeni zahtevi nedozvoljeni i nemaju zakonom propisan sadržaj.

Povrede krivičnog zakona

iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP

Ukazujući na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP branilac okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića – advokat Zoran Ateljević, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističe da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve objektivne i subjektivne elemente bića produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom. U vezi sa tim branilac, najpre, navodi da okrivljeni Milo Đurašković kao „vlasnik“ privrednih društava označenih u izreci presude, nije imao svojstvo odgovornog lica u smislu člana 112. stav 5. KZ, s`obzirom na to da je odredba Krivičnog zakonika, koja je propisivala da se odgovornim licem smatra vlasnik preduzeća prestala da važi 31.12.2012. godine, tako da prema sada važećem Krivičnom zakoniku, koji se kao blaži zakon morao primeniti u smislu člana 5. stav 2. KZ, označavanje da je neko vlasnik privrednog društva ne može predstavljati element bića krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica. U izreci presude (na strani 11/B, tačke B/3 i B/4 i tačka V) označeno je da okrivljeni Milo Đurašković ima svojstvo odgovornog lica i kao predsednik kompanije Društva „Nibens group“ doo Beograd, iako okrivljeni, prema navodima zahteva, nikada nije „registrovan“ u skladu sa zakonom, kao predsednik tog konglomerata. Prema stavu odbrane, objektivni identitet krivičnog dela opisanog u izreci presude pod tačkom A sastoji se u tome da su okrivljeni „kolektivno“ pribavili protivpravnu imovinsku korist preko cenzusa iz stava 3. člana 227. KZ, na štetu navodno oštećenog, tako što su na „velikom kolegijumu“ donosili odluke o njegovom kreditnom zaduživanju bez potrebe za dobijanjem kredita, nakon čega je deo sredstava prebacivan na račune privrednih društava „Sheer korporacija“, „Nibens korporacija“ i putarskih preduzeća u vidu pozajmica koje nisu vraćane sa krajnjom posledicom prikazanom u zbirnom iznosu za čitav period i u odnosu na sve okrivljene, na koji način je posledica dela označena i pod tačkama B/1, B/2, B/3 i B/5 izreke presude, što, prema stavu odbrane, znači uvođenje instituta kolektivnog krivičnog dela i kolektivne krivične odgovornosti, čemu u prilog govori i sumarno nabrajanje svojstava okrivljenih kao odogovornih lica (strana 3/I i strana 11 tačka B izreke), bez navođenja konkretne uzročno-posledične radnje i konkretnog stanja svesti u odnosu na tu radnju i njenu posledicu za svakog okrivljenog ponaosob. S`toga je, prema stavu odbrane, očigledno, da izreka presude osuđuje sve okrivljene za sve radnje iz izreke presude i da je u pitanju „kolektivno presuđenje za navodnu kolektivnu krivičnu odgovornost“, gde svako odgovara za svakoga, što je suprotno osnovnom krivično-pravnom principu individualne krivične odgovornosti, kojim navodima branilac ukazuje da saizvršilaštvo kao pravni institut nije mogao biti primenjen u konkretnom slučaju. Izreka presude pod tačakama B/1, B/2 i B/3 ne sadrži precizno označene i opisane ugovore o trojnim kompenzacijama, kupoprodaji robe, odnosno zakupu vozila, koji predstavljaju pojedinačna i samostalna krivična dela, zbog čega je bilo neophodno da se u odnosu na svako od njih navedu objektivna (konkretno uzročno- posledična radnja i posledica u vidu štete ili protivpravne imovinske koristi) i subjektivna obeležja bića krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, što je, u konkretnom slučaju, izostalo. Branilac u zahtevu, dalje, navodi da činjenični opis dela u izreci presude pod tačkama A, B/3, B/4 i V ne sadrži protivpravnost kao opšti element krivičnog dela i to iz razloga što:

-uzimanje kredita i davanje pozajmica (tačka A izreke) nije, samo po sebi, protivpravno, a da bi se jedina protivpravnost sastojala u nenamenskom korišćenju kredita, što bi moglo predstavljati krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ;

-razlika u ceni zakupa vozila (tačka B/3 izreke) ne ukazuje na protivpravnost postupanja u situaciji kada je „Sheer korporacija“ doo kao zakupodavac lizing kući prethodno platila ¼ vrednosti vozila kao učešće za dobijanje lizinga i da je bila registrovana za rent-a-car delatnost;

-tvrdnja u izreci presude u delu koji se odnosi na ugovore o preuzimanju duga (tačka B/4 izreke) o prezaduženosti PZP Vranje kao preuzimaoca duga, koji je u vreme zaključenja ugovora o preuzimanju duga - 29.10.2010. godine bio u neprekidnoj blokadi, isključuje protivpravnost postupanja okrivljenih, imajući u vidu imperativne odredbe Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), koje se smatraju sastavnim delom ugovora i to: odredbu člana 448. stav 2. ZOO, kojom je propisano da se, ako je u vreme poveriočevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga, preuzimalac bio prezadužen, pređašnji dužnik ne oslobađa obaveze, a da ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu i odredbu člana 558. stav 2. ZOO, kojom je određeno da u ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i kad ona nije ugovorena;

-sticanje prava svojine okrivljenog Mila Đuraškovića na udelima preduzeća „Kamen Nibens“, a posledično tome i naplata kupoprodajne cene na ime prenosa celokupnog udela u tom privrednom društvu sa okrivljenog Mila Đuraškovića na „Sheer korporaciju“, uz nadoknadu koja je plaćena u novcu i putem kompenzacije ( tačka V izreke), nisu protivpravni s`obzirom na postojanje punovažnog pravnog osnova, uz poštovanje načela jednakosti davanja i bez umanjenja boniteta „Sheer korporacije“.

Na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ukazuje i branilac okrivljenog Srđana Filipovića – advokat Mladen Vasić, s tim što je označava kao povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima iste sadržine, kao u zahtevu branioca okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića, u delu kojim se ističe da radnje okrivljenih, koje se odnose na preuzimanje duga (opisane pod tačkom B/4 izreke) nisu protivpravne, shodno odredbi člana 448. stav 2. ZOO.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Mila Đuraškovića, Rista Ristića i Srđana Filipovića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da najpre treba napomenuti da je komleksan činjenični opis predmetnog produženog krivičnog dela u izreci presude sistematizovan tako što sadrži uvodni deo tzv. „kapu“, u kojoj su opisane činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela, kao i one od kojih zavisi primena krivičnog zakona, zatim odeljke (A, B, V i G) i u okviru njih posebne tačke, gde su pojedinačne krivično-pravne radnje okrivljenih, koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela, konkretizovane i detaljno opisane uz naznačenje subjektivnih i objektivnih zakonskih obeležja krivičnog dela, za koje su okrivljeni oglašeni krivim, u svakom odeljku ponaosob.

Po nalaženju ovog suda, neosnovano se navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mila Đuraškovića – advokata Zorana Ateljevića ukazuje da prema činjeničnom opisu dela u izreci presude svojstvo okrivljenog Mila Đuraškovića kao odgovornog lica navodno proizlazi isključivo iz njegovog vlasništva na označenim privrednim društvima, koja okolnost je, prema stavu odbrane, za status odgovornog lica irelevantna.

Okolnosti iznete u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog Mila Đuraškovića isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i, s`tim u vezi, u obrazloženju presude, na strani 39, u stavovima 2-7 i na strani 40, u stavu prvom, dao dovoljne i jasne razloge (prihvatajući razloge suda iznete na stranama 517-524 obrazloženja prvostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pri tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da svojstvo odgovornog lica okrivljenog Mila Đuraškovića u privrednim društvima „Nibens Group“ doo Beograd, „Sheer korporacija“ doo i „Nibens korporacija“ doo proizlazi ne samo iz činjenice da je okrivljeni bio vlasnik „Sheer korporacije“ doo, „Nibens korporacije“ doo, kao i većinski vlasnik PZP „Niš“, a preko njega i drugih putarskih preduzeća, već i iz ovlašćenja, koja je okrivljeni imao i na osnovu kojih je vršio poslove upravljanja ovim privrednim društvima i donosio strateške odluke, što je utvrđeno kako iz odbrane okrivljenog Mila Đuraškovića, tako i iz odbrane ostalih okrivljenih i iskaza ispitanih svedoka, koji su se u toku postupka više puta izjašnjavali da je konačne odluke o svim suštinskim pitanjima vezanim za poslovanje privrednih društava, donosio upravo okrivljeni Milo Đurašković.

Po nalaženju ovoga suda, u činjeničnom opisu dela u stavu I izreke presude, najpre su naznačena svojstva okrivljenih kao odgovornih lica i pravna lica, u kojima su ta svojstva imali, a zatim su jasno određene i opisane radnje svih okrivljenih, pa i okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića, kao odgovornih lica u privrednim društvima navedenim u izreci, a koje radnje se sastoje u pribavljanju protivpravne imovinske koristi za sebe i druge u iznosu od preko 200.000.000,00 dinara na štetu Privrednog društva „FAM“ AD i to putem: donošenja odluka o upravljanju i raspolaganju imovinom i finansijskim sredstvima članica Društva „Nibens Group“ doo Beograd kao i Privrednog društva „FAM“ AD, na sastancima odgovornih lica povezanih privrednih društava u okviru Društva „Nibens Group“ doo Beograd - tzv. „velikom kolegijumu“, zatim upravljanja poslovanjem članica grupe i preko organa upravljanja ovih privrednih društava direktno ili posredstvom članova tzv. „velikog kolegijuma“, koji su istovremeno bili članovi organa upravljanja povezanih privrednih društava, kao i uticanja na donošenje odluka organa upravljanja, odnosno upravnih odbora, pa tako i Upravnog odbora PD „FAM“ AD da se izvrše pozajmice bez namere da se pozajmljena finansijska sredstva vrate, zatim, da se izvrše isporuke robe bez namere da se roba naplati u rokovima predviđenim ugovorima koji prate ovakve transakcije, kao i da se sprovedu trojne kompenzacije u cilju plaćanja tuđe robe i plaćaju uvećane zakupnine vozila, na koji način je izvršeno izvlačenje finansijskih sredstava iz PD „FAM“ AD i njihovo prebacivanje na račune „Sheer korporacije“ doo, čime su omogućili da se u finansijskim izveštajima ovog privrednog društva prikažu što veći iznosi priliva finansijskih sredstava, odnosno što veći prihodi iz navodno redovnog poslovanja, kako bi se okrivljenom Milu Đuraškoviću, kao vlasniku Privrednog društva „Sheer korporacija“ doo, bez realnog osnova isplatila dobit, kao i da bez ulaganja ličnih finansijskih sredstava stekne nekretnine i da se za Privredno društvo „Sheer korporacija“ doo pribavi protivpravna imovinska korist u vidu novca, akcija i nekretnina, na koji način su okrivljeni omogućili pribavljanje protivpravne imovinske koristi okrivljenom Milu Đuraškoviću u ukupnom iznosu od 933.748.249,30 dinara, a Privrednom društvu „Sheer korporacija“ doo u iznosu od 114.207.676,04 dinara. Pri tome su, u ovom delu činjeničnog opisa u izreci presude označena subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenih, koji je obuhvatao i svest o zabranjenosti dela.

U daljem činjeničnom opisu dela u izreci presude (u odeljcima i posebnim tačkama) navedena su svojstva okrivljenih iz kojih proizlaze ovlašćenja za vršenje konkretnih poslova iz delatnosti pravnog lica u odnosu na svakog od njih ponaosob i precizirani su poslovi koje su okrivljeni obavljali, čime su individualizovane pojedinačne radnje koje su okrivljeni preduzeli, a kojima su za sebe i druge pribavili protivpravnu imovinsku korist na štetu Privrednog društva „FAM“ AD, a posebno okrivljeni Milo Đurašković i Risto Ristić. Pri tome je, u svim odeljcima činjeničnog opisa dela u izreci presude, navedeno da su okrivljeni bili uračunljivi, svesni svog dela i njegove zabranjenosti i hteli su njegovo izvršenje, na koji način je opisan subjektivni odnos okrivljenih i prema pojedinačnim radnjama, koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela, kao i posledicama istih.

Sledstveno iznetom, u odeljku A činjeničnog opisa dela u izreci presude navedeno je da su okrivljeni Milo Đurašković, predsednik Društva „Nibens Group“ doo Beograd i Risto Ristić, direktor PD „Sheer korporacija“ doo, iskorišćavanjem položaja odgovornih lica pribavili drugom protivpravnu imovinsku korist u iznosu preko 1.500.000,00 dinara na štetu Privrednog društva „FAM“ AD, tako što su u dogovoru sa ostalim okrivljenima na „velikom kolegijumu“ donosili odluke o kreditnom zaduživanju Privrednog društva „FAM“ AD kod poslovnih banaka uz davanje sredstava obezbeđenja na imovini PD „FAM“ AD, iako su znali da navedena sredstva neće biti iskorišćena za potrebe tog privrednog društva, jer ono nije imalo potrebu za kreditnim zaduženjima, s`obzirom da je uspešno poslovalo, imajući u vidu obim proizvodnje i visinu ostvarenih prihoda, a zatim je okrivljeni Risto Ristić sa ostalim okrivljenima u svojstvu člana Upravnog odbora PD „FAM“ AD realizovao postignuti dogovor donošenjem odluka Upravnog odbora o kreditnim zaduženjima PD „FAM“ AD, kod poslovnih banaka, koje su potom sprovodili okrivljeni Branislav Jovanović i okrivljena Ljiljana Kostić, kao generalni direktori PD „FAM“ AD, zaključivanjem ugovora o kreditima, a potom i ugovora o jednom ili više zajmova, od kojih su pojedini bili bez kamate i sredstava obezbeđenja, a kojima su navedena sredstva upućivana povezanim pravnim licima - privrednim društvima „Sheer korporacija“ doo, „Nibens korporacija“ doo Beograd i putarskim preduzećima iz sistema „Nibens group“ doo Beograd, pri čemu je PD „FAM“ AD vraćalo kredite iz sopstvenih sredstava ili iz novih kredita, dok povezana privredna društva uzete pozajmice nisu vraćala, već su aneksima ugovora o pozajmicama produžavala rokove vraćanja, da bi se u nekom trenutku oslobađala uzetog zajma, zaključivanjem ugovora o preuzimanju duga ili sprovođenjem kompenzacija sa drugim povezanim privrednim društvima iz sistema „Nibens Group“ doo, prikazujući na taj način izmirenje obaveza.

U odeljku B (tačka 1-4) činjeničnog opisa dela u izreci presude označeno je da su okrivljeni Risto Ristić, u svojstvu direktora PD „Sheer korporacija“ doo i ostali okrivljeni, po prethodnom dogovoru sa okrivljenim Milom Đuraškovićem, predsednikom Društva „Nibens Group“ doo Beograd i vlasnikom PD „Sheer korporacija“ doo, iskorišćavanjem položaja odgovornih lica pribavili protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu „Sheer korporacija“ doo i okrivljenom Milu Đuraškoviću u iznosu preko 1.500.000,00 dinara na štetu Privrednog društva „FAM“ AD, na taj način što su, sprovodeći odluke tzv. „velikog kolegijuma“ da se isplate dugovanja „Sheer korporacije“ doo prema NIS „Jugopetrol“ AD putem prebijanja potraživanja Privrednog društva „FAM“ AD od NIS „Jugopetrol“ AD, da se roba iz „FAM“-ovog asortimana i roba drugih dobavljača nabavljana od strane „FAM“-a AD proda PZP-ovima preko „Sheer korporacije“ doo uz ostvarenje razlike u ceni za „Sheer korporaciju“ doo, kao i da PD „FAM“ AD uzme u zakup vozila od „Sheer korporacije“ i da za njih plaća veću mesečnu zakupninu od naknade koju „Sheer korporacija“ doo za ista vozila plaća po osnovu ugovora o lizingu, stvorili dužničko- poverilački odnos između „Sheer korporacije“ doo, kao dužnika i „FAM“-a AD, kao poverioca, a potom zaključivanjem ugovora o preuzimanju duga između „Sheer korporacije“ i PZP „Vranje“ AD oslobodili dužničke obaveze „Sheer korporaciju“ doo prema „FAM“-u i time omogućili da se u finansijskim izveštajima PD „Sheer korporacije“ doo iskaže dobit po osnovu koje je okrivljenom Milu Đuraškoviću, kao vlasniku ovog privrednog društva pribavljena protivpravna imovinska korist putem isplate dividendi i međudividendi.

Prema tome, u činjeničnom opisu dela u izreci presude označena su sva objektivna obeležja dela, koja se tiču kako radnji izvršenja pojedinačnih krivičnih dela obuhvaćenih produženim krivičnim delom zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ, tako i posledica tih dela, koje se ogledaju u pribavljanju za sebe i druge protivpravne imovinske koristi u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara, a koje posledice su u uzročnoj vezi sa preduzetim radnjama okrivljenih. Pri tome, u činjeničnom opisu dela u izreci presude ugovori vezani za konkretne poslove, koje su okrivljeni obavljali - zajmovi i trojne kompenzacije (odeljak B tačka 1) i zakup vozila (odeljak B tačka 3), dovoljno su opredeljeni da se mogu identifikovati, a pri tome su, precizno označeni i opisani u obrazloženju presude.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića – advokata Zorana Ateljevića, da se objektivni identitet dela opisan u odeljku A sastoji u „kolektivnoj“ uzročno-posledičnoj radnji, kojom su okrivljeni pribavili imovinsku korist preko cenzusa iz stava 3. člana 227. KZ, odnosno da izreka presude u odeljku B tačka 1-3, ne sadrži konkretne uzročno-posledične radnje preduzete od strane okrivljenih, niti opis subjektivnih obeležja dela u odnosu na te radnje.

Nadalje, iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da su okrivljeni izvršenjem produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ - iskorišćavanjem položaja odgovornih lica pribavili protivpravnu imovinsku korist okrivljenom Milu Đuraškoviću u iznosu od 933.748.249,30 dinara i Privrednom društvu „Sheer korporacija“ doo u iznosu od 114.207.676,04 dinara na štetu Privrednog društva „FAM“ AD, koja posledica je dovoljna za postojanje krivičnog dela iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ.

Takođe, protivpravna imovinska korist pribavljena izvršenjem pojedinačnih dela obuhvaćenih produženim krivičnim delom bliže opisanih u odeljcima činjeničnog opisa dela u izreci presude prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, a koji iznos predstavlja kvalifikatornu okolnost iz stava 3. člana 227. KZ.

Pri tome, produženo krivično delo iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. i člana 33. KZ, za koje su pobijanom pravnosnažnom presudom oglašeni krivim okrivljeni Milo Đurašković i Risto Ristić, obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje „određeni novčani iznos“, pa je stoga, u smislu člana 61. stav 5. KZ produženim krivičnim delom ostvaren zbir novčanih iznosa protivpravne imovinske koristi, koju su okrivljeni pribavili za sebe i druge izvršenjem pojedinačnih dela, jer je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem okrivljenih, a što proizlazi iz obrazloženja i izreke pravnosnažne presude.

S`obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenih Mila Đuraškovića i Riste Ristića da posledica krivičnog dela u izreci presude nije mogla biti prikazana u zbirnom iznosu, pri čemu se i u pojedinačnim delima okrivljenih stiču zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Stoji činjenica da je u opisu dela u izreci presude izostavljeno od strane drugostepenog suda „drugom naneta imovinska šteta“, ali isto, po oceni ovog suda, nije od uticaja za postojanje krivičnog dela iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, budući da je za postojanje ovog oblika krivičnog dela, za koje su okrivljeni i oglašeni krivim, neophodno i dovoljno da je izvršenjem krivičnog dela pribavljena imovinska korist, koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, koji uslov je i ispunjen u ovom slučaju.

Kada su u pitanju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića da činjenični opis dela dat u izreci presude u odeljcima A, B (tačke 3. i 4.) i u odeljku V ne sadrži protivpravnost, kao opšti element bića svakog krivičnog dela, što se ukazuje i u zahtevu branioca okrivljenog Srđana Filipovića, u odnosu na činjenični opis dela u odeljku B tačka 4. izreke presude, ovaj sud nalazi da su isti neosnovani.

Prema odredbi člana 31. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04) lica koja se smatraju kontrolnim članovima privrednog društva, zastupnici društva, članovi upravnog odbora kao i lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima privrednog društva dužna su da rade u interesu privrednog društva, a shodno odredbi člana 32. stav 1. istog zakona, navedena lica su dužna da u tom svojstvu izvršavaju svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, i u razumnom uverenju deluju u najboljem interesu privrednog društva.

Iz činjeničnog opisa dela u izreci presude proizlazi da su okrivljeni pojedinačne radnje koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela, pa i one iz odeljaka A, B (tačke 3. i 4.) i V, izvršili preduzimanjem pravnih poslova, koji sami po sebi, nisu nezakoniti. Međutim, isti se ne mogu posmatrati nezavisno od svih okolnosti vezanih za konkretne krivično-pravne radnje, odnosno od celokupnog postupanja okrivljenih, kako to čine branioci u smislu navoda zahteva.

Naime, sagledavanjem pojedinačnih radnji okrivljenih opisanih u izreci presude, koje su preduzimane u vremenskom kontinuitetu, u kontekstu organizacione i vlasničke strukture povezanih privrednih društava u sastavu kompanije Društva „Nibens group“ doo Beograd (gde su okrivljeni obavljali određene funkcije i u nekoliko privrednih subjekata), koju su okrivljeni koristili da bi donosili odluke o upravljanju i raspolaganju imovinom i finansijskim sredstvima članica „Nibens group“ doo Beograd i Privrednog društva „FAM“ AD, Vrhovni kasacioni sud nalazi da takve radnje kako su to pravilno utvrdili nižestepeni sudovi nisu preduzimane u skladu sa interesima privrednih društava u kojima su okrivljeni imali ovlašćenja za donošenje odluka o upravljanju tim privrednim društvima, u smislu člana 31. i 32. Zakona o privrednim društvima, već radi ostvarivanja ličnog interesa okrivljenog Mila Đuraškovića i realizacije nezakonitog cilja da se izvlačenjem finansijskih sredstava iz Privrednog društva „FAM“ AD i njihovim prebacivanjem na račune „Sheer korporacije“ u finansijskim izveštajima tog privrednog društva prikažu što veći prihodi iz navodno redovnog poslovanja, kako bi se okrivljenom Milu Đuraškoviću kao vlasniku Privrednog društva „Sheer korporacija“ doo isplatila dobit u vidu dividendi i međudividendi, kao i da bez ulaganja ličnih finansijskih sredstava stekne nekretnine i da se za Privredno društvo „Sheer korporacija“ doo pribavi protivpravna imovinska korist u vidu novca, akcija i nekretnina, pa je takva protivpravna imovinska korist i pribavljena okrivljenom Milu Đuraškoviću i PD „Sheer korporaciji“ doo, u iznosima označenim u izreci presude.

Prema tome, kod utvrđenih činjenica koje se tiču prethodno opisanog postupanja okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića u vezi sa donošenjem odluka o kreditnom zaduživanju PD „FAM“ AD i uticanjem na organe upravljanja tog privrednog društva da se finansijska sredstva, u kratkom roku, po dobijenim kreditima prebace na račune „Sheer korporacije“, „Nibens korporacije“ i putarskih preduzeća, po osnovu ugovora o pozajmicama, koje nisu vraćane, već su se navedena privredna društva oslobađala duga naknadnim zaključivanjem ugovora o preuzimanju duga ili sprovođenjem kompenzacija sa drugim povezanim privrednim društvima iz sistema „Nibens group“ doo Beograd, prikazujući na taj način izmirenje obaveza, tako da su navedeni zajmovi bili samo formalno, ali ne i faktički vraćeni Privrednom društvu „FAM“ AD, na koji način su okrivljeni Milo Đurašković i Risto Ristić zajedno sa ostalim okrivljenima drugom pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu preko 1.500.000,00 dinara, na štetu Privrednog društva „FAM“ AD, što, po nalaženju ovog suda, (iako je tačan navod zahteva branioca okrivljenih da su uzimanje kredita i davanje pozajmica pravno dozvoljeni poslovi), ukazuje da je postupanje okrivljenih protivpravno, odnosno suprotno osnovnim načelima pravnog prometa i poslovanja privrednih subjekata, kao i odredbama člana 31. i 32. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/2004) i da stoga, predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ.

Pri tome, stoji činjenica da finansijska sredstva dobijena po ugovorima o kreditima zaključenim između PD „ FAM“ AD i poslovnih banaka u pretežnom delu nisu iskorišćena za potrebe tog privrednog društva, te da, shodno tome nisu namenski korišćena, kako se to ukazuje u zahtevu. Međutim, po stavu, Vrhovnog kasacionog suda ne mogu se tokovi finansijskih sredstava po dobijenim kreditima izlovano posmatrati, od celokupnog poslovanja vezanog za zaduživanje PD „ FAM“ AD i vršenja pozajmica privrednim društvima iz sistema „Nibens group“ doo Beograd, koje je sprovođeno na način da se okrivljenom Milu Đuraškoviću i PD „Sheer korporacije“ doo pribavi protivpravna imovinska korist protivno interesima PD „ FAM“ AD.

Iz iznetih razloga, navodi zahteva branioca okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića, kojima se ukazuje na nepostojanje protivpravnosti u navedenim radnjama okrivljenih i ističe da bi se u istim stekla zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ, ocenjeni su kao neosnovani.

Po nalaženju ovoga suda, neosnovano se istim zahtevom ukazuje na nepostojanje protivpravnosti i u radnjama okrivljenih, koje se tiču ugovora o zakupu vozila zaključenih između PD „FAM“ AD i „Sheer korporacije“ doo, ugovora o preuzimanju duga zaključenog između PD „FAM“ AD, „Sheer korporacije“ i PZP „Vranje“, kao i ugovora o prenosu celokupnog udela u PD „Kamen Nibens“ na okrivljenog Mila Đuraškovića. Ovo iz razloga, jer su, po oceni ovog suda, svi navedeni pravni poslovi i to: plaćanje od strane „FAM“-a uvećanih zakupnina „Sheer korporaciji“, preuzimanje duga (kojim je „Sheer korporacija“ doo svoj dug prema PD „FAM“AD ustupila PZP „Vranje“ u vreme kada su se poslovni računi PZP „Vranje“ kao preuzimaoca duga nalazili u neprekidnoj blokadi), i sticanje prava svojine na udelima u PD „Kamen Nibens“ od strane okrivljenog Mila Đuraškovića, odnosno kasniji prenos celokupnog udela u istom privrednom društvu sa okrivljenog Mila Đuraškovića na PD „Sheer korporaciju“, uz znatno veću nadoknadu od one koja je prethodno ugovorena, prilikom prenosa udela u tom privrednom društvu na okrivljenog Mila Đuraškovića (kojom transakcijom je realizovan dogovor okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića da se prihodi „Sheer korporacije“ doo, ostvareni od prodaje PZP-ovima robe, prethodno nabavljane od „FAM“-a, ne koriste za plaćanje iste „FAM“-u, već za izmirenje ličnih obaveza Mila Đuraškovića), bili načini da „Sheer korporacija“ doo ostvari priliv sredstava na štetu PD „FAM“AD, koji su u bilansu tog privrednog društva prikazivani kao prihodi iz redovnog poslovanja kao i da se kroz ugovor o preuzimanju duga, smanji dug „Sheer korporaciji“ prema „FAM“-u, čime je omogućeno iskazivanje dobiti, po kom osnovu su okrivljenom Milu Đuraškoviću, vlasniku „Sheer korporacije“, isplaćene dividende i međudividende i time mu pribavljena protivpravna imovinska korist, koja je pribavljena i privrednom društvu „Sheer korporacija“ u vidu novca, akciza i nekretnina u iznosu preko 1.500.000,00 dinara.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Mila Đuraškovića, Rista Ristića i Srđana Filipovića, da okolnost što je PZP „Vranje“ u trenutku preuzimanja duga bilo prezaduženo, u kom slučaju je, u smislu člana 448. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima dobilo status solidarnog dužnika koji je pristupio dugu „Sheer korporacije“ prema „FAM“-u, predstavlja činjenicu koja isključuje protivpravnost kao opšti element krivičnog dela.

Naime, ne može se prihvatiti stav odbrane, da radnje okrivljenih treba posmatrati samo sa aspekta tumačenja odredbe člana 448. stav 2. ZOO, i to u situaciji kada je bilo očigledno da PZP „Vranje“, zbog blokade računa ni u kom slučaju nije bilo u mogućnosti da ispuni obaveze u vezi sa preuzimanjem duga, a kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, jer je navedeni pravni posao bio preduzet isključivo sa ciljem da se privredno društvo „Sheer korporacija“ oslobodi duga prema „FAM“-u , i da se na ovaj način omogući iskazivanje dobiti u finansijskim izveštajima privrednog društva „Sheer korporacija“, po kom osnovu je, potom, njegovom vlasniku - okrivljenom Milu Đuraškoviću, pribavljena protivpravna imovinska korist putem isplate dividendi i međudividendi.

Sledstveno iznetom, napred navedene krivično-pravne radnje okrivljenih su protivpravne kao i produženo krivično delo u celini, pri čemu su okrivljeni bili svesni svoga dela i hteli njegovo izvršenje, u tom smislu i postupali sa direktnim umišljejem, koji je obuhvatao svest o zabranjenosti, odnosno protivpravnosti svojih radnji u svakom konkretnom slučaju kao i u odnosu na krivično delo u celini.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, radnje okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića, opisane u činjeničnom opisu dela u izreci presude, učinjene su u saizvršilaštvu, u smislu člana 33. KZ, jer su ovi okrivljeni zajedno sa ostalim okrivljenima na sastancima odgovornih lica povezanih privrednih društava u okviru Društva „Nibens group“ doo Beograd - tzv. „velikom kolegijumu“, donosili odluke o upravljanju i raspolaganju imovinom i finansijskim sredstvima članica sistema „Nibens group“ doo Beograd realizujući strateške i investicione odluke tzv. „malog kolegijuma“, čiji je član, pored ostalih, bio i okrivljeni Milo Đurašković, koji je kao predsednik tog društva i vlasnik privrednih društava „Sheer korporacija“ doo i „Nibens korporacija“ doo, kao i većinski vlasnik PZP „Niš“, a preko njega i drugih putarskih preduzeća, imao odlučujuću ulogu, pri čemu su svi okrivljeni u svojstvu odgovornih lica, po prethodnom dogovoru, sa okrivljenim Milom Đuraškovićem, učestvovali u izvršenju dela, preduzimajući konkretne krivično-pravne radnje opisane u izreci presude, kojima su sprovodili odluke tzv. „velikog kolegijuma“, i tako ostvarili zajedničku odluku za izvršenje predmetnog krivičnog dela, a u cilju pribavljanja protivpravne imovniske koristi za sebe i druge u iznosu od preko 200.000.000,00 dinara na štetu PD „FAM“ AD, koja je izvršenjem krivičnog dela i pribavljena okrivljenom Milu Đuraškoviću i PD „Sheer korporaciji“ u navedenim iznosima. Postupajući na način opisan u izreci presude, u međusobnoj povezanosti i po prethodnom dogovoru, okrivljeni su krivično delo hteli kao svoje i kao zajedničko, pa se u njihovim radnjama stiču sva obeležja saizvršilaštva u smislu člana 33. KZ, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Stoga je, Vrhovni kasacioni sud ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog Mila Đuraškovića i Rista Ristića – advokata Zorana Ateljevića, kojima se ukazuje na nepravilnu primenu odredbe člana 33. KZ i ističe da je u konkretnom slučaju u pitanju „kolektivno presuđenje za navodnu kolektivnu krivičnu odgovornost“.

Shodno navedenom, a imajući u vidu da se u radnjama okrivljenih Mila Đuraškovića, Rista Ristića i Srđana Filipovića, opredeljenim u činjeničnom opisu dela u izreci presude stiču sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ, za koje su oglašeni krivim pravnosnažnom presudom, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Mila Đuraškovića i Riste Ristića - advokata Zorana Ateljevića, kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odnosno branioca okrivljenog Srđana Filipovića – Mladena Vasića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branioci okrivljenih Ljiljane Kostić, Srđana Filipovića i Branislava Jovanovića, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ, u vreme izvršenja - vremenski period od 06.04.2007. do 31.12.2010. godine, zakonom nije bilo predviđeno kao krivično delo. U vezi sa tim, odbrana okrivljenih ističe da je Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je stupio na snagu 15.04.2013. godine, izvršena dekriminalizacija krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, u slučaju kada je krivično delo izvršeno od strane odgovornog lica, a da je neprihvatljiv zaključak nižestepenih sudova da postoji pravni kontinuitet između navednog krivičnog dela i krivičnih dela iz člana 234. KZ, odnosno člana 227. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud, prihvatajući razloge date na strani 38., u stavu 3 do 6 i na strani 39., stav 1 obrazloženja drugostepene presude (na koje se ukazuje i u obrazloženju prvostepene presude na strani 515. stav 12 i na strani 516. stav 1) kao dovoljne i jasne, na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP kako se to neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Mila Đuraškovića, Rista Ristića, Srđana Filipovića, Ljiljane Kostić i Branislava Jovanovića, niti povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP kako se to neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka

iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP

Branilac okrivljenog Mila Đuraškovića - advokat Zoran Ateljević zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koju obrazlaže navodima da su u donošenju presude Kž1-Po1 30/19 od 24.12.2021. godine (koja se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija) učestvovale sudije, koje su morale biti izuzete. Naime, sudija Sretko Janković je učestvovao četiri puta, sudija Milimir Lukić tri puta, sudija Bojana Paunović jedanput u drugostepenom veću, koje je kod odlučivanja o produženju pritvora i meri zabrana napuštanja stana, utvrdilo postojanje osnovane sumnje na teret okrivljenog Mila Đuraškovića, a sudija Dragan Ćesarović je učestvovao jedanput u drugostepenom veću koje je utvrdilo postojanje opravdane sumnje na teret okrivljenog Mila Đuraškovića. U vezi sa iznetim, branilac okrivljenog označava rešenja Apelacionog suda i to:

1) Kž2Po1 199/13 od 24.05.2013. godine - odbijena žalba okrivljenog Mila Đuraškovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPo1 br. 57/13 Kv-Po1 br. 368/13 od 10.05.2013. godine, kojim je produžen pritvor Milu Đuraškoviću za 30 dana. U donošenju rešenja je učestvovao sudija Sretko Janković.

2) Kž2Po1 256/13 od 25.06.2013. godine - odbijena žalba okrivljenog Mila Đuraškovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, kojim je odbijen kao neosnovan predlog da se prema okrivljenom Milu Đuraškoviću ukine mera zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora uz određivanje jemstva od 500.000 evra koja se sastoji stavljanjem hipoteke na nepokretna dobra. U donošenju je učestvovao sudija Sretko Janković.

3) Kž2Po1 525/13 od 24.12.2013. godine - odbijena žalba okrivljenog Mila Đuraškovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, kojim je okrivljenom izrečena mera zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od 3 meseca. U svojstvu predsednika veća učestvovao je sudija Milimir Lukić.

4) Kž2Po1 198/14 od 16.05.2014. godine - odbijena žalba okrivljenog Mila Đuraškovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, kojim je izrečena mera zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od 3 meseca. U donošenju je učestvovao sudija Sretko Janković.

5) Kž2Po1 209/15 od 02.06.2015. godine - odbijena je žalba okrivljenog Mila Đuraškovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, kojim je produžena mera zabrana napuštanja boravišta za tri meseca uz privremeno oduzimanje putne isprave. U donošenju je učestvovao sudija Milimir Lukić.

6) Kž2Po1 324/15 od 08.09.2015. godine - odbijena žalba okrivljenog Mila Đuraškovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, kojim je produžena mera zabrana napuštanja boravišta za tri meseca uz privremeno oduzimanje putne isprave. U donošenju je učestvovao sudija Sretko Janković.

7) Kž2Po1 56/16 od 19.02.2016. godine - odbijena žalba okrivljenog Mila Đuraškovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, kojim je produžena mera zabrana napuštanja boravišta za tri meseca uz privremeno oduzimanje putne isprave. U donošenju je učestvovao sudija Milimir Lukić.

8) Kž2Po1 366/16 od 12.12.2016. godine - odbijena žalba okrivljenog Mila Đuraškovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, kojim je produžena mera zabrana napuštanja boravišta za tri meseca uz primenu oduzimanja putne isprave. U donošenju je učestvovala sudija Bojana Paunović.

9) Kž2Po1 129/18 od 08.06.2018. godine - odbijena žalba okrivljenog Mila Đuraškovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, kojim je produžena mera zabrana napuštanja boravišta za tri meseca uz privremeno oduzimanja putne isprave. U donošenju je učestvovao sudija Dragan Ćesarović.

Svoj stav da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, odbrana okrivljenog Mila Đuraškovića, zasniva na članu 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP i odredbama Zakonika o krivičnom postupku kojima su regulisane mere obezbeđenja prisustva okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mila Đuraškovića - advokata Zorana Ateljevića su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da su, sudija Milimir Lukić tri puta, sudije Bojana Paunović i Dragan Ćesarović jedanput, a sudija Sretko Janković tri puta (a ne četiri puta, kako se to ukazuje zahtevom), učestovali u drugostepenom veću i odlučivali o žalbama na rešenja o pritvoru, odnosno meri zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora i meri zabrana napuštanja boravišta uz privremeno oduzimanje putne isprave.

Odredbom člana 2. tačka 17) ZKP propisano je da je „osnov sumnje“ skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilac krivičnog dela.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela.

Odredbom člana 2. tačka 19) ZKP propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili sa predmetom, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, između ostalog, iz razloga što je u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice – član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP, što u ovom predmetu nije slučaj.

Međutim, u pojedinim situacijama, usled višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u svakom konkretnom slučaju predstavlja faktičko pitanje.

Kada je u pitanju učestvovanje sudija u donošenju odluke o pritvoru, odnosno merama obezbeđenja prisustva okrivljenog, radi se o oceni tzv. funkcionalne nepristrasnosti o čemu postoji bogata sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

U predmetu Dragojević protiv Hrvatske, predstavka broj 68955/11, Evropski sud za ljudska prava je našao da nije došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u pogledu manjka nepristrasnosti sudije u slučaju kada je pre početka glavnog pretresa četiri puta od strane vanpretresnog veća produžen pritvor okrivljenom, pri čemu je član tog veća u sva četiri slučaja bio i sudija koji je kasnije kao predsednik veća učestvovao u donošenju prvostepene presude prema istom okrivljenom, iako je i prema Zakoniku o kaznenom postupku Republike Hrvatske jedan od uslova za odlučivanje o pritvoru, postojanje osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog. U navedenoj odluci (stav 114) Evropski sud navodi da je savršeno normalno da sudija može razmatrati i odbiti zahtev za puštanje na slobodu koji podnese pritvoreni okrivljeni. Pri tome sudija mora i na temelju Konvencije i domaćeg prava ustanoviti postojanje „osnovane sumnje“ protiv okrivljenog. Sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati bojazni o njegovoj nepristrasnosti; samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera koje je preduzeo sudija.

Evropski sud za ljudska prava u navedenoj odluci dalje ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluke o produženju pritvora nisu ista kao pitanja koja su odlučujuća za njegovu pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenju drugih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela; prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni – Jasinski protiv Poljske, predstavka broj 30865/96, stav 55.

Iz svega navedenog proizlazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru, odnosno drugoj meri obezbeđenja prisustva okrivljenog u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili ne. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje, u svakom pojedinačnom predmetu, a kako je to već navedeno.

Uvidom u rešenja Apelacionog suda u Beogradu koja branilac precizno označava utvrđeno je da se prilikom odlučivanja i donošenja ovih rešenja sud nije bavio ocenom dovoljnosti dokaza niti se upuštao u pitanje krivice okrivljenog, već samo žalbenim razlozima vezanim za primenu mera obezbeđenja prisustva okrivljenog, odnosno ne razmatrajući krivicu okrivljenog izvan granica osnovane sumnje da je učinio krivična dela za koja se tereti.

S obzirom na navedeno, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mila Đuraškovića - advokata Zorana Ateljevića.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka

iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP

Branilac okrivljenog Mila Đuraškovića i okrivljenog Rista Ristića - advokat Zoran Ateljević, branilac okrivljenog Dejana Jevtića i okrivljenog Bora Jelića – advokat Jugoslav Tintor i branilac okrivljenog Branislava Jovanovića – advokat Miroslav Todorović u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se suštinski odnose na to da je drugostepeni sud prekoračio optužbu na taj način što je u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela, umesto reči „Kompanija Nibens“ uneo reči „Nibens Group DOO“. U vezi sa iznetim, branilac okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića – advokat Zoran Ateljević navodi da je Apelacioni sud u svakom slučaju, kada je izostavio termin „Grupa“ i dodao „Group DOO“ to na kraju imalo za posledicu stvaranje nepostojećeg i neregistrovanog pravnog konglomerata: Kompanija „Nibens Group“ DOO. Na sličan način i branilac okrivljenih Bora Jelića i Dejana Jevtića – advokat Jugoslav Tintor obrazlaže iznetu povredu i navodi da je drugostepenom odlukom izvršeno preinačenje delova izreke optužnog akta, tako što su „post festum“ sanirane posledice propusta u radu javnog tužioca, čime je drugostepeni sud otklonio jedan od suštinskih deficita optužbe tako što je umesto „Kompanija Nibens“ nepostojećeg identiteta koji nema nikakav pravni subjektivitet u izreku drugostepene odluke svuda uneo „Nibens Group DOO“ – kao privredno društvo koje ima pravni subjektivitet. Takođe, i branilac okrivljenog Branislava Jovanovića – advokat Miroslav Todorović iznetu povredu zakona obrazlože na sličan način, te navodi da je postupajuće veće Apelacionog suda u Beogradu izmenilo činjenične navode iz dispozitiva aktuelne optužbe, tako što je u svoju presudu umesto reči „Kompanija Nibens Group“ uvelo reči Društvo „Nibens Group“, te je ovim postupkom pravno i činjenično prekoračen identitet tužilačke otpužbe, izmenom pravnih subjekata, preko kojih su vršene navodno kažnjive radnje.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Dakle, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela okrivljenog, koje su opisane u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima predmeta tačni su navodi zatheva za zaštitu zakonitosti da je Apelacioni sud u Beogradu u izreci presude umesto reči: „Kompanija Nibens Grupa“ uneo reči „Društvo „Nibens Group D.O.O. Beograd“.

U konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu, nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe na štetu okrivljenih, jer su okrivljeni oglašeni krivim za iste radnje koje su im stavljene na teret optužnim aktom javnog tužioca.

Razlika na koju ukazuju branioci okrivljenih u pogledu imena pravnog lica, a u okviru kojeg su delovali ovde okrivljeni, u različitim svojstvima, ne predstavlja prekoračenje optužbe, jer je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ.

Pri tome, izmena na koju ukazuju branioci, nije od uticaja na pravnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela, niti su okrivljeni oglašeni krivim za veću kriminalnu aktivnost od one koja im je izmenjenim optužnim aktom stavljena na teret. Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, Apelacioni sud je preciziranjem tačnog naziva pravnog lica samo činjenični opis krivičnog dela uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim u toku postupka, jer je prema stanju u spisima odnosno statusnoj dokumetanciji, ugovoru o osnivanju Društva za trgovinu na veliko „Nibens Group“ DOO Beograd od 18.11.2005. godine i rešenju Agencije za privredne registre BD102119/2005 od 28.12.2005. godine, usvojen zahtev podnosioca registracione prijave i u registar privrednih subjekata registrovano osnivanje privrednog subjekta Društvo za vršenje usluga „Nibens Group“ DOO Beograd.

Shodno iznetom, navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenih, s obzirom da je sud u presudi samo uskladio činjenični opis sa utvrđenim činjeničnim stanjem, krećući se pri tome u okviru optužnog akta tužioca za organizovani kriminal.

Kako je činjenični opis krivičnog dela za koje su okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašeni krivim ostao u granicama optužnog akta, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka

iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP

Branilac okrivljenog Branislava Jovanovića – advokat Miroslav Todorović u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da tužilaštvo za organizovani kriminal nije uložilo žalbu na „činjenično stanje izreke i obrazloženja prvobitne prvostepene presude“, te da prethodna optužnica TOK i prethodna prvostepena presuda nisu imale u svom sastavu „veliki kolegijum“ iz kog razloga, Tužilaštvo za organizovani kriminal, u smislu člana 453. ZKP nije imalo pravo da zastupa pred prvostepenim sudom optužbu sa novim činjeničnim osnovom, zbog čega su nižestepeni sudovi, prihvatajući činjenično novu optužbu učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Jovanovića – advokata Miroslava Todorovića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi nisu prekršili zabranu preinačenja na štetu okrivljenih (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, s obzirom da navedene presude nisu izmenjene na štetu okrivljenog, niti u pogledu krivične sankcije niti u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da u ovom postupku, nije menjana pravna kvalifikacija krivičnog dela koje se okrivljenom Branislavu Jovanoviću stavlja na teret – produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ (odnosno člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ po prethodnoj numeraciji iz Krivičnog zakonika koja se primenjivala do 28.02.2018. godine) niti su u ponovnom postupku, nova prvostepena presuda, kao ni drugostepena u pogledu krivične sankcije izmenjene na štetu okrivljenog Branislava Jovanovića. Naime, okrivljeni Branislav Jovanović je prvom prvostepenom presudom K. Po1. br. 70/11 od 25.03.2016. godine, koja je ukinuta presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 5/17 od 08.09.2017. godine, zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Novom prvostepenom presudom koja se u ovom postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti pobija, okrivljeni Branislav Jovanović oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, a koja kazna mu je preinačena drugostepenom presudom – Apelacionog suda u Beogradu Kž1-Po1 30/19 od 24.12.2021. godine i kojom je okrivljeni Branislav Jovanović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine.

Pri tome, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu stanje u spisima predmeta, prvostepeni sud je postupajući po primedbama iz ukidajuće drugostepene odluke, postupao po nalozima iz iste, utvrđivao činjenično stanje na glavnom pretresu nakon ukidanja prvostepene presude Kž1 Po1 5/17, nakon čega je tužilac i upodobio činjenično stanje u dispozitivu optužnog akta. Takođe, po stavu Vrhovnog kasacionog suda upodobljavanje dispozitiva optužnog akta u pogledu određenih činjenica – činjeničnog stanja ne može nikako predstavljati zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, odnosno povredu zakona iz člana 453. ZKP, imajući u vidu da se ista odnosi isključivo na izmenu pravne kvalifikacije i krivične sankcije i to u situaciji kada je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Jovanovića – advokata Miroslava Todorovića kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka

iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenog Mila Đuraškovića i okrivljenog Rista Ristića - advokat Zoran Ateljević i branilac okrivljenog Bora Jelića i okrivljenog Dejana Jevtića – advokat Jugoslav Tintor u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Navodi zahteva suštinski se odnose na to da je Tužilac za organizovani kriminal promenio činjenični opis optužbe u suštinskom smislu, tako što je umesto formalnog članstva u organima različitih privrednih društava u sistemu povezanih pravnih lica u vlasništvu Mila Đuraškovića, precizirao optužnicu nakon 9 godina vođenja krivičnog postupka i okrivljenima naknadno stavio na teret članstvo u „velikom kolegijumu“, koje do tada nije figuriralo kao predmet optužbe. Ovom procesnom „akrobatikom“ okrivljeni su praktično dovedeni u položaj da se 9 godina brane od jedne optužbe od koje je Tužilac za organizovani kriminal suštinski odustao i da se umesto prvobitne optužbe – kroz navodno pravo na preciziranje optužbe koncipira potpuno drugačija optužba zasnovana na članstvu u „velikom kolegijumu“ – neformalnom telu koje uopšte nije bilo predmet dokazivanja i raspravljanja u dotadašnjem toku postupka, a kako to navodi branilac okrivljenog Bora Jelića i okrivljenog Dejana Jevtića, odnosno da se u konkretnom slučaju očigledno radi o promeni objektivnog identiteta optuženja gde se način izvršenja krivičnog dela menja tako što se osnovna – glavna radnja krivičnog dela preduzima na potpuno drugačiji način i opredmećuje se u uzročno-posledičnom vidu kao novi condition sine qua non posledica i to kroz donošenje odluka na sastancima odgovornih lica tzv. „velikom kolegijumu“ gde je taj organ donosio kolektivne odluke takvog karaktera da se realizacijom tih odluka pribavi protivpravna imovinska korist.

Izneti navodi branilaca okrivljenih Mila Đuraškovića, Rista Ristića, Dejana Jevtića i Bora Jelića su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je osnovnom optužnicom Tužioca za organizovani kriminal Kt. br. 10/11 od 03.11.2011. godine okrivljenima, pored ostalih i okrivljenom Milu Đuraškoviću, okrivljenom Ristu Ristiću, Dejanu Jevtiću i Boru Jeliću stavljeno na teret da su u cilju pribavljanja imovinske koristi Milu Đuraškoviću i preduzećima u njegovom vlasništvu, korišćenjem privredne i poslovne strukture privrednih društava, takođe u njegovom vlasništvu, neposredno ili posredno preko drugih njegovih preduzeća, iskorišćavanjem položaja odgovornih lica, na način kako je to opisano u izreci presude po odeljcima A,B,V i G, pribavili protivpravnu imovinsku korist okrivljenom Milu Đuraškoviću i privrednom društvu „Sheer korporacija“ u opredeljenim iznosima. Dakle, optužnicom podnetom na osnovu odredbe člana 409. stav 1. ZKP Tužilac za organizovani kriminal je aktom Kt. br. 10/11 od 19.11.2018. godine samo sistematizovao optužnicu od 03.11.2011. godine sa izmenama od 15.04.2013., 06.05.2016. i 09.05.2016. godine, međutim, vremenski period, opšti elementi dela, subjektivni odnos okrivljenih prema izvršenju krivičnog dela, objektivni elementi krivičnog dela, kao i novčani iznosi, su opisani isto u oba akta tužilaštva. Pri tome, i u aktu tužilaštva Kt. br. 10/11 od 03.11.2011. godine, stoji da su okrivljeni u cilju pribavljanja imovinske koristi Milu Đuraškoviću i preduzećima u njegovom vlasništvu „korišćenjem privredne i poslovne strukture privrednih društava“, a što je aktom od 19.11.2018. godine pod istim brojem samo precizirano dodavanjem reči „veliki kolegijum“ a što predstavlja usklađivanje i preciziranje načina korišćenja organizacione strukture privrednih društava u sastavu kompanije „Nibens Group“doo Beograd.

Imajući u vidu napred navedeno, odnosno stav Vrhovnog kasacionog suda, da u konkretnom slučaju nije došlo do podizanja nove optužnice, a kako to branioci pogrešno zaključuju, već samo do preciziranja i sistematizacije optužnice Kt. br. 10/11 od 03.11.2011. godine, sa izmenama od 15.04.2013., 06.05.2016. i 09.05.2016. godine, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. Odredbom člana 227. stav 3. Krivičnog zakonika, a za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnim presudama koje se zahtevima za zaštitu zakonitosti napadaju propisano je da ako vrednost pribavljanja imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina. Imajući u vidu navedeno, a kako je kao vreme izvršenja krivičnog dela okrivljenima stavljen period od 06.04.2007. godine do 31.12.2010. godine, to u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja u smislu člana 103. stav 1. tačka 3) u vezi člana 104. stav 6. ZKP.

Pri tome, Vrhovni kasacioni sud se u prethodnom delu ove presude, izjašnjavao o postojanju svih bitnih elemenata krivičnog dela iz člana 227. stav 3. u vezi člana 33. i 61. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim, i obrazlagao zbog čega može doći do sabiranja iznosa vezanih za ostvarenu protivpravnu imovinsku korist, i primenu člana 61. stav 5. KZ, a sve polazeći od činjenice da je u pitanju imovinskopravno delo. Naime, nije sporno da zastarelost krivičnog gonjenja kod produženog krivičnog dela počinje da teče zasebno za svaku radnju krivičnog dela koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela počev od prve preduzete protivpravne radnje, ali se navedeno ne odnosi na krivična dela čije je bitno obeležje „određeni novčani iznos“, kada dolazi do sabiranja tih iznosa, u smislu člana 61. stav 5. KZ.

Imajući u vidu sve napred navedeno, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mila Đuraškovića i okrivljenog Rista Ristića – advokata Zorana Ateljevića da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, za krivično delo iz člana 227. stav 1. KZ, s`obzirom na činjenicu da okrivljeni nisu ni oglašeni krivim za to krivično delo, već zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Mila Đuraškovića, Rista Ristića, Dejana Jevtića, Bora Jelića i Branislava Jovanovića su u preostalom delu nedozvoljeni i nemaju zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 9) ZKP, branilac okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića – advokat Zoran Ateljević, dodatno obrazlaže ukazivanjem na povredu zakona iz člana 440. ZKP – pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i to navodima bliže opredeljenim u podnaslovima zahteva: „zastarelost krivičnog gonjenja (član 438. stav 1. tačka 1) ZKP)“ – izreka pod A, „prekoračenje optužbe (član 438. stav 1. tačka 9) ZKP)“ – „okvir i sastav“, „povrede krivičnog zakona (član 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP)“ – izreka pod tačkom B/5 – dobit, izreka pod tačkom V – vrednost udela – predmeta kupoprodaje „Kamen Nibens“ doo i „izreka pod G“.

Pored iznetog, branilac okrivljenih Mila Đuraškovića i Rista Ristića– advokat Zoran Ateljević, prilikom obrazlaganja ovih povreda zakona ukazuje na nerazumljivost izreke drugostepene presude, polemišući i sa razlozima iz obrazloženja pobijane presude Apelacionog suda u Beogradu, što predstavlja bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.Takođe, isti branilac numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 16. stav 2. ZKP.

Obrazlažući povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, u preostalom delu, branilac okrivljenog Branislava Jovanovića – advokat Miroslav Todorović, u suštini osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznošenjem sopstvenih činjeničnih zaključaka na kojima zasniva stav da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, odnosno da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ ili krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti iz člana 209. KZ.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Branislava Jovanovića, takođe, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći svoju verziju događaja i svoje činjenične zaključke, drugačije od onih utvrđenih u pobijanim presudama, a vezano za poslovanje, organizaciju rada, upravljanje imovinom i finansijskim sredstvima u Društvu „Nibens group“ doo Beograd i svojstvo odgovornog lica okrivljenog Branislava Jovanovića.

Branilac okrivljenog Bora Jelića i okrivljenog Dejana Jevtića – advokat Jugoslav Tintor, u preostalom delu obrazloženja zahteva, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa stavovima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, u pogledu činjenica: ko je i koje radnje preduzimao i na koji način, a kako je to bliže precizirano u tačkama opredeljenim pod rednim brojevima od 1 do 21. Takođe, na povredu zakona iz člana 440. ZKP, ovaj branilac ukazuje i navodima da nema protivpravnosti, jer tužilaštvo u ovom postupku nije dokazivalo protivpravnost svake preduzete radnje ponaosob, ukazuje koje sve činjenice je sud propustio da utvrdi i oceni, a vezano za kreditna zaduženja, ...

Pored iznetog, ovaj branilac u zahtevima za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže i povrede zakona iz člana 16. i člana 462. ZKP.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 16., 462. 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenog Rista Ristića – advokat Zoran Ateljević i branilac okrivljenog Branislava Jovanovića – advokat Miroslav Todorović u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti numerišu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a branilac okrivljenog Branislava Jovanovića – advokat Miroslav Todorović i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) , člana 438. stav 1. tačka 8) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, preko branioca, ali navodi označenih zahteva ne sadrže uopšte objašnjenje, u čemu se konkretno te povrede sastoje.

Branilac okrivljenog Bora Jelića i okrivljenog Dejana Jevtića – advokat Jugoslav Tintor, takođe, numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ali u vezi sa tom povredom samo navodi da su sudije Milimir Lukić i Bojana Paunović morale biti izuzete u ovom postupku, s tim što ne označava odluke u čijem donošenju su učestvovale navedene sudije.

Shodno iznetom, zahtevi za zaštitu zakonitosti označeni u prethodnim pasusima, u delu koji se odnosi na navedene povrede zakona, nemaju zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Vrhovni kasacioni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog, je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Takođe, u zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mila Đuraškovića - advokata Zorana Ateljevića i branioca okrivljenih Bora Jelića i Dejana Jevtića – advokata Jugoslava Tintora, ističe se da je okrivljenima povređen princip jednakosti oružja koji predstavlja jedno od implicitnih prava u okviru člana 6. Konvencije (advokat Jugoslav Tintor), odnosno da je došlo do povrede člana 36. stav 1. Ustava RS, kojim se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima, te da je u pitanju princip pravne sigurnosti koji predstavlja jedan od osnovnih aspekata vladavine prava (branilac okrivljenog Mila Đuraškovića – advokat Zoran Ateljević).

Odredbom člana 484. ZKP, pored ostalog, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako uz zahteve navedeni branioci okrivljenih nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtevi za zaštitu zakonitosti, ni u ovom delu nemaju zakonom propisan sadržaj, u smislu citirane odredbe člana 484. ZKP.

Branilac okrivljenog Bora Jelića i okrivljenog Dejana Jevtića – advokat Jugoslav Tintor, povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP dodatno obrazlaže i navodima da je presudom prekoračena optužba javnog tužioca time što je sud, umesto predmeta optužbe – „davanja zajmova u nameri da se ne vrate“, ocenu dokaza sveo „na uzimanje kredita“, iako za to nije bilo potrebe. Iznete navode, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, imajući u vidu da ovim delom zahteva branilac ukazuje na razliku između činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim u izreci presude i obrazloženja drugostepene presude, a ne da postoji prekoračenje optužbe u smislu povrede identiteta optužbe, odnosno činjeničnog opisa radnje izvršenja dela u okviru dispozitiva optužnog akta i same izreke presude, u smislu člana 420. stav 1. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić