U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Vićentijević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Tanja Ječmenica, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3709/19 od 07.10.2020. godine, u sednici održanoj 24.08.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3709/19 od 07.10.2020. godine, stava prvog izreke.

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3709/19 od 07.10.2020. godine, stava drugog izreke.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3709/19 od 07.10.2020. godine, stava drugog izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 598/2012 od 29.05.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljene dobiti po osnovu nemogućnosti korišćenja zemljišta u vidu ¼ katastarskih parcela ..., ..., ..., ... i ... KO ... za period od 28.10.2008. godine do 28.10.2016. godine solidarno isplate 13.455.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.05.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova postupka plati 306.250,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 598/12 od 22.05.2018. godine, odbačen je, kao neuredan predlog tužioca za određivanje privremene mere da se tuženima zabrani prometovanje i promene na katastarskim parcelama ..., ..., ..., ... i ... KO ... do pravnosnažnosti odluke u ovom postupku i da o tome obavesti Službu za katastar nepokretnosti ...

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3709/19 od 07.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, tužena BB, GG i DD su suvlasnici parcela ..., ..., ..., ... i ... KO .... Deoba suvlasničke zajednice nikada nije izvršena. Tužilac nije koristio predmetne parcele, jer nije znao koji je deo njegov, a imajući u vidu da fizička deoba nikada nije izvršena. Tuženi koriste predmetne parcele za potrebe svoje firme „....“ tako što su ih delom ogradili, kojom ogradom je obuhvaćena cela parcela ..., veći deo parcele ..., manji deo parcele ..., a van ograde od parcele ... je ostalo 61 m2, a od parcele ... 0,24.05ha, pri čemu su cele parcele ... i ... neograđene. Nesmetan prilaz do parcela ... i ... je moguć preko betonskog platoa na parcelama ... i ..., dok je prilaz na izgrađenom delu parcela ... i ... moguć direktno sa javnog puta – makadama, odnosno sa parcele ... Postoji prilazni put iz ulice ... ka parcelama ..., ..., ... i ..., odnosno moguće je prići ovim parcelama na način koji ne zahteva veća ulaganja, jer se do dela parcele 452/1 površine 61 m2, kao i do neizgrađenog zemljišta na parceli ... površine 2,405 m2 direktno ulazi sa makadamskog puta, a do neizgrađene parcele ... se nesmetano može prići tako što se ulazi iz ulice ... kroz postojeću ulaznu metalnu kapiju širine 10 metara i ide kroz parcelu ..., a dalje pravom linijom preko betonskog platoa kroz parcelu ... u pravcu prolaza u žičanoj ogradi do parcele ... za šta nije potrebno nikakvo ulaganje. Do neizgrađene parcele ... direktno se ulazi sa parcele ..., te da nijedan izgrađeni građevinski objekat nije prepreka za ustanovljavanje prilaznog puta na navedeni način.

Tužilac tužbom traži naknadu štete jer su tuženi na parcelama na kojima su suvlasnici izgradili objekte površine 2.500 m2 i to dve poslovne zgrade, hangar za kamione i vagu za kamione i na tom prostoru izmestili svoju firmu „...“, samostalnu autoprevozničku radnju, koja je i prijavljena na adresi tuženih, zbog čega je na navedenim parcelama svakodnevno prisutan veliki broj vozila, kamiona, poslovne klijentele tuženih, tako da su zauzeli celu površinu parcela, pa i suvlasnički udeo tužioca, te su onemogućili tužiocu prilaz njegovom zemljištu i korišćenju istog, zbog čega trpi štetu. Tužilac je imao nameru da na delu navedenog zemljišta, koje njemu pripada otvori svoju privatnu firmu, ali kako je u tome onemogućen, osnovao je firmu u sklopu dvorišta svoje kuće i nameravao je da sadi muškatle, te je visinu izgubljene dobiti opredelio u skladu sa nalazom veštaka prema vrednosti muškatli.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužioca, razloge koje je za svoju odluku dao drugostepeni sud u svemu kao dovoljno jasne prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Članom 13. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da više lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo). Članom 14. stav 1. istog Zakona, propisano je da suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući pravo ostalih suvlasnika, a članom 38. stav 2. da savestan držalac nije dužan da plati naknadu za korišćenje stvari, niti odgovara za pogoršanje i propast stvari koje su nastali za vreme njegovog savesnog držanja.

Saglasno napred navedenom, institut susvojine regulisan je članom 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i prema toj odredbi susvojina postoji kada na jednoj stvari pravo svojine pripada većem broju lica, a pošto stvar nije podeljena, to niko od suvlasnika nema isključivu vlast na fizički određenom delu stvari, nego svako vrši svoja vlasnička ovlašćenja srazmerno svom suvlasničkom delu na celoj stvari, kako je to propisano članom 14. istog Zakona. Idealni deo je deo prava na stvari, zato svaki suvlasnik ima idealni deo na svakoj čestici zajedničke stvari. Kada jedan od suvlasnika ima isključivu državinu suvlasničke stvari, od koje ne stiče prihode (zakupninu i slično), pravo ostalih suvlasnika na naknadu za nekorišćenje svojih suvlasničkih udela na spornoj nepokretnosti, u odsustvu protivpravnosti, uslovljeno je nesumnjivom manifestacijom volje tih suvlasnika, da koriste svoju nepokretnost, što podrazumeva podnošenje tužbi za predaju u suposed ili predloga za uređenje načina korišćenja suvlasničke nepokretnosti, jer je to pravno relevantna manifestacija volje, koja dovodi do poseda, odnosno korišćenja suvlasničke nepokretnosti. U ovom slučaju, tužilac nije na pravno relevantan način manifestovao volju za korišćenje suvlasničke nepokretnosti, srazmerno svom suvlasničkom udelu, nije podneo tužbu za predaju u suposed, niti je dokazao da je tražio predaju u suposed, a da su tuženi to odbili. S`toga, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud, tužilac nema pravo na naknadu tražene štete, sa kojih razloga se neosnovano revizijskim navodima osporava pravilnost primene materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije tužioca se osporava utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti.

Sa napred navedenih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavom prvom izreke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, protiv rešenja sadržanog u stavu drugom izreke drugostepene presude kojim je potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu od 22.05.2018. godine, kojim je odbačen predlog tužioca za određivanje privremene mere, kao neuredan, jer u smislu člana 404. stav 1. ZPP, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanje sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, a imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i sa kojih razloga je odbačen predlog za određivanje privremene mere. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova ne zahtevaju novo tumačenje prava, a tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne odluke iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 1, 2. i 3. ZPP. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv rešenja protiv kog se po zakonu ne može podneti.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, stavom 2. iste odredbe, da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a stavom 6. istog člana da u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 3709/19 od 07.10.2020. godine kojim je potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P 598/12 od 22.05.2018. godine, kojim je predlog tužioca za određivanje privremene mere odbačen kao neuredan, pa revizija nije dozvoljena, jer se tim rešenjem postupak pravnosnažno ne okončava u smislu člana 420. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić