Rev2 3204/2021 3.5.15; 3.5.15.4

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3204/2021
08.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boban Mitrovski, advokat iz ..., protiv tuženog „Slavija hoteli“ d.o.o Beograd, čiji je punomoćnik Duško Popović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3501/19 od 03.02.2021. godine, u sednici veća održanoj 08.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3501/19 od 03.02.2021. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1423/16 od 27.10.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj 809 od 05.08.2013. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zaključen dana 29.01.2008. godine pod brojem 69 i Aneks broj 1 ugovora o radu, zaključen dana 21.10.2010. godine pod brojem 867. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 160.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3501/19 od 03.02.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 809 od 05.08.2013. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zaključen dana 29.01.2008. godine pod brojem 69 i Aneks broj 1 ugovora o radu, zaključen dana 21.10.2010. godine pod brojem 867, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 160.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 180.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka pred drugostepenim sudom plati iznos od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. u vezi člana 403. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu ugovora o radu broj 69 od 29.01.2008. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, na poslovima ... u ... tuženog. Aneksom 1 ugovora o radu od 21.10.2011. godine, izmenjen je opis posla zbog izmene i dopune Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, tako da odgovara šefu tehničkog održavanja. Tužiocu je otkazan ugovor o radu rešenjem tuženog od 05.08.2013. godine, s pozivom na odredbu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Sl. Glasnik RS“, br 24/05 i 61/05), člana 105. tačka 2. alineja 2. Kolektivnog ugovora poslodavca 1019 od 06.12.2011. godine, člana 1. ugovora o radu br.69 i člana 1. Aneksa 1 ugovora o radu od 21.10.2010. godine, iz razloga što je tužilac više puta nemarno, nesavesno i neblagovremeno izvršavao radne dužnosti i obaveze, više puta pokazao grubu nepažnju, a svojim ponašanjem naneo i štetu poslodavcu, tako što je dana 30.06.2013. godine prouzrokovao poplavu u kotlarnici hotela, 01.07.2013. godine prouzrokovao situaciju nestanka tople vode u hotelu, što je rezultiralo velikim brojem pritužbi gostiju i rušenju ugleda hotela i 12.07.2013. godine nepostupanjem po nalogu neposrednog rukovodioca izazvao poplavu na celom šestom i delu petog sprata hotela „Slavija B“. Tužilac je prethodno upozoren da je učinio navedene povrede radne obaveze i radne discipline, što je tužilac osporio kao neosnovano. Tužilac je tvrdio da nema alat, da ne popravlja ventile i da nije zadužen za to, da nije obučen i da je njegov posao bio da kontroliše rad i ispravnost pumpi i kotlova i sve što piše u aneksima ugovora o radu.

Prvostepeni sud je na osnovu sprovedenog dokaznog postupka čitanjem pismenih dokaza, Pravilnika o sistematizaciji poslova kod tuženog, upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, rešenja o otkazu, kao i iskaza saslušanih svedoka, izveo zaključak o nepostojanju povrede radne obaveze od strane tužioca u vezi događaja od 30.06.2013. godine, jer je tužilac učinio sve što je u opisu njegovog posla, da tuženi nije dokazao da mu je naneta bilo kakva šteta u vezi povrede od 01.07.2013. godine, a takođe u odnosu na događaj od 12.07.2013. godine da je tužilac postupao po nalogu pretpostavljenog BB da popravi ventil vezano za radijator za grejanje kada je došlo do curenja vode u sobi, pri čemu iz sistematizacije radnih mesta tuženog navedena vrsta intervencije ne spada u delokrug rada tužioca, te da nije dokazano da je kod tužioca postojala namera ili gruba (krajnja) nepažnja, niti da je tužilac propustio da preduzme radnju koju je bio dužan da izvrši.

Drugostepeni sud je, shodno ovlašćenju iz odredbe člana 383. stav 3. ZPP, održao raspravu, ponovio dokaze čitanjem pismenih dokaza, iskaza tužioca i svedoka i primenom Kolektivnog ugovora poslodavca broj 1019 od 06.12.2011. godine (člana 105. tačka 2. alineja 2.), člana 1. ugovora o radu br. 69, člana 1. Aneksa 1 ugovora o radu i Pravilnika o sistematizaciji poslova tuženog broj 862/1 od 21.10.2011. godine, zaključio da je opis poslova tužioca, između ostalog, vezan i za kvarove na radijatoru za grejanje, da je pozvan od strane pretpostavljenog BB da ispusti vodu iz instalacije, ali da nije tako postupio – nije prethodno ispustio vodu, već je otvorio ventil i time izazvao poplavu, što ukazuje da nije postupio po nalogu pretpostavljenog, što znači da se nije ponašao savesno. Kako je jedna povreda radne obaveze dovoljan otkazni razlog za prestanak radnog odnosa zaposlenom, to je prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog otkaznog rešenja kao nezakonitog, kao i zahtev za vraćanje tužioca na rad.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 179. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to, između ostalog, ako zaposleni svojom krivicom izvrši povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2). Odredbom člana 15. istog zakona propisano je da je zaposleni dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, kao i da poštuje organizaciju rada kod poslodavca, kao i pravila i uslove poslovanja u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa.

Otkazni razlog iz tačke 2. člana 179. Zakona o radu na koji se tuženi pozvao u rešenju o otkazu broj 809 od 05.08.2013. godine, predviđa mogućnost da poslodavac otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Da bi se primenio ovaj otkazni razlog potrebno je da povreda radne obaveze bude utvrđena opštim aktom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu i da postoji krivica zaposlenog u vidu namere ili grube (krajnje) nepažnje.

Sporno pitanje sadržine naloga u odnosu na događaj od 12.07.2013. godine, prvostepeni sud je utvrdio iz iskaza svedoka BB. Drugostepeni sud nalazi da je prvostepena presuda zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, a iz obrazloženja drugostepene presude ne može se zaključiti kako je drugostepeni sud upotpunio činjenično stanje u odnosu na sadržinu naloga koji je tužilac dobio u vezi događaja od 12.07.2013. godine, te da na strani tužioca postoji krivica za nesavesno obavljanje konkretne naložene radnje i da između tog propuštanja i određene posledice postoji adekvatna uzročnost.

Tužilac je kod tuženog obavljao poslove ... u ... održavanju sa opisom poslova navedenih u Pravilniku o sistematizaciji poslova tuženog od 21.10.2011. godine. Tužilac je navedenom prilikom, dana 12.07.2013. godine, sporni zadatak izvršavao u hotelskoj sobi popravljajući ventil na radijatoru, pa je obavljanje drugih poslova i zadataka po nalogu i uputstvu šefa tehničkog održavanja koji su predviđeni u navedenom Pravilniku, zahtevalo razjašnjenje i da li se obaveza postupanja tužioca po nalogu odnosi i na poslove za koje nije stručno osposobljen i za koje nije imao odgovarajuću opremu, kako je to tužilac tvrdio. U odsustvu ovakvih činjenica, za sada se ne može prihvatiti zaključak da je tužilac skrivljeno postupao, te da je došlo do povrede radne obaveze kao otkaznog razloga za prestanak radnog odnosa.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će utvrditi tačnu sadržinu naloga koji je dat tužiocu, da li je reč o poslovi iz delokruga rada tužioca, kao i da li je u odnosu na date poslove postupao savesno, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od konačnog rešenja ove pravne stvari.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić