U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mirjana Radulaški, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2832/20 od 17.12.2020. godine, u sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2832/20 od 17.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru P 6/19 od 02.10.2020. godine, odbijen je zahtev tužilja kojim su tražile da se utvrdi da je apsolutno ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen ...2002. godine između DD, kao primaoca izdržavanja sa jedne strane i tuženih, kao davalaca izdržavanja sa druge strane, da se na osnovu presude izvrši brisanje prava vlasništva upisanog u RGZ SKN Srbobran, u čijem katastarskom operatu se vode predmetne nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj .. KO ... u svojini tuženih sa po ½ dela i to: parcele broj .., potes njive 13, zgrada broj 1 - zemljište pod zgradom – objektom površine 1a 15m2, parcela broj .., potes njive, zgrada broj 2, zemljište pod zgradom – objektom površine 57m2, parcela broj .., zgrada broj 3, zemljište pod zgradom – objektom površine 38m2, zemljište uz zgradu – objekat površine 5a, njiva II klase, površine 26a 23m2, sve ukupno 33a 33m2, parcela broj .., potes njiva I klase, površine 1ha 18a 79m2, njiva II klase površine 3ha 35a 73m2 ukupno 4ha 54a 52m2, parcela broj .. potes njiva II klase, površine 1ha 6a 55m2, parcela broj .. njiva II klase površine 28a 51m2 i parcela broj .. njiva I klase, površine 2ha 28a i 13m2, sve ukupno 8ha 51a 4m2 i na nepokretnostima upisanim u list nepokretnosti broj .. KO ... i to parcela broj .. potes njiva I klase, površine 57a 04m2 i parcela broj .. potes njiva I klase površine 57a 02m2, ukupno 1ha 14a 06m2, da su tuženi dužni da trpe da se u RGZ SKN Srbobran izvrši upis na predmetnim nepokretnostim na zakonske naslednike pokojnog DD, tužilja, da se tuženi obavežu da tužiljama isplate svakoj po polovinu novca za arendu koju su bili dužni plaćati za života sada pokojnom DD i u periodu jutru, i da im naknade troškove postupka sa kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženima na ime troškova postupka plate 499.400,00 dinara sa kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilja za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2832/20 od 17.12.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilja je odbijena i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su rođene sestre, a DD je rođeni brat njihove majke. DD je rođen ...1924. godine, a preminuo ...2017. godine u svojoj kući na salašu u ... . Tužilja AA živi sa porodicom u ..., dok tužilja BB živi u ... . DD se nije ženio, živeo je sa na salašu sa ocem do njegove smrti, nakon čega je nastavio da živi sam. Porodica tuženih i porodica DD su se dugo poznavale pre zaključenja spornog ugovora. Otac tuženog je uslužno radio zemlju ocu DD, a potom i njemu, što je kasnije nastavio da radi i tuženi. DD je često odlazio kod tuženih i sa njima provodio vreme, a nakon očeve smrti češće je odlazio kod tuženih, svakog ponedeljka, a u toku nedelje je odlazio kada mu je nešto bilo potrebno. Nakon bombardovanja 1999. godine, DD je tuženom prvi put predložio da sa njim zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju, međutim tuženi tada nisu bili spremni da tu obavezu preuzmu, jer je otac tuženog bio ležeći bolesnik i oni su ga dvorili. Pre nego što je sporni ugovor zaključen, tužena je rekla DD da bi on trebalo da zaključi ugovor sa nekim od svoje rodbine, na šta je on odgovorio da to ne želi, da mu niko nije pomagao kada je brinuo o ocu i dvorio ga, te da tako neće ni njega, zbog čega on želi da se zbrine. Po preporuci advokata, tuženi su se sa DD dogovorili da oboje zaključe sporni ugovor, jer je i tužena pre zaključenja ugovora bila uključena u brigu i staranju o DD, tako što mu je pripremala hranu, spremala i čistila prostorije u kojima je živeo, dok je tuženi obavljao druge poslove, tako što je održavao dvorište i kuću, vršio popravke po kući kada je to DD tražio. Pre zaključenja spornog ugovora, a po savetu advokata, DD je ...2002. godine otišao na pregled kod neuropsihijatra u Dom zdravlja u Novom Sadu, gde je pregledan i gde je konstatovano da je komunikativna, svesno i ispravno orijentisana osoba, da sa lakoćom daje podatke o sebi i okolini, da do tada nije teže bolovao, da nije lečen, niti uzima lekove, da jedino ima povredu iz rata, da je svestan i da zna čime raspolaže, da mu je motivacija normalno psihološka i da želi da svoju imovinu ostavi čoveku koga dobro poznaje, da bi ga zauzvrat pomagao u bolesti i starosti, a o čemu je duže vreme razmišljao, te da je sposoban za samostalno formiranje i izražavanje svoje volje i da sa neuropsihijatrijske strane nema smetnji za pravljenje ugovora o doživotnom izdržavanju.

DD je sa tuženima, kao svojim dugogodišnjim prijateljima zaključio i overio kod službenika za overu u Opštinskom sudu u Vrbasu, u Odeljenju u Srbobranu ugovor pod Ov 493/2002 dana ...2002. godine. Tim ugovorom je DD svoju nepokretnu imovinu koja se sastoji od nepokretnosti bliže navedenih u stavu prvom izreke prvostepene presude, preneo na tužene danom zaključenja i overom ugovora, a u njegovu korist je na tim nepokretnostima konstituisano pravo doživotnog plodouživanja, a tuženi su se obavezali da ga izdržavaju. Tuženi su platiti porez na prenos apsolutnih prava, a rešenjem Opštinskog suda u Vrbasu, Odeljenja u Srbobranu Dn 662/2002 od 09.10.2002. godine na predlog tuženih je na osnovu tog ugovora dozvoljena uknjižba prava vlasništva na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora u korist tuženih sa po ½ dela, dok je u korist DD konstituisano pravo doživotnog plodouživanja, što je i sprovedeno od strane katastra.

Sporni ugovor je označen kao ugovor o doživotnom izdržavanju, a u skladu sa tim su i ugovorne strane označene kao davaoci izdržavanja i primalac izdržavanja, što je opredelilo i sadržinu obaveze tuženih kao davaoca izdržavanja. Članom 1. ugovora primalac izdržavanja se obavezao da davaocima izdržavanja, koji su njegovi dugogodišnji prijatelji, u isključivo vlasništvo da svoju imovinu koja se sastoji od nepokretnosti bliže navedenih u stavu prvom izreke prvostepene presude, zatim sve pokretne stvari i pokućstvo koje se nalazi u kući ili kod trećih lica, odnosno koje se nakon njegove smrti zateknu u njegovoj kući ili kod trećih lica i sav novac gotovinski i eventualne štedne uloge koji se nakon smrti primaoca iza njega zateknu ili na koje svojom smrću ostvaruje pravo. Članom 2. obavezali su se davaoci izdržavanja na izdržavanje primaoca, tako što će primalac do svoje smrti boraviti u svojoj kući, odlaziće kod davalaca kući na ručak kada je u mogućnosti, a ostale obroke će sam sebi spremati i održavati ličnu higijenu i higijenu prostorija koje koristi, a kada ne bude mogao sam da se stara o higijeni i da dolaze na ručak, davaoci izdržavanja su ga dužni obilaziti i to nekoliko puta i donositi mu tri obroka dnevno, od toga ručak kuvan. Članom 3. davaoci izdržavanja su se obavezali da bilo lično ili putem trećeg lica, kada primalac izdržavanja ne bude mogao sam, održavaju higijenu prostorija koje koristi, prati i peglati ga, donositi mu i obezbediti ogrev i grejanje prostorija u kojima boravi prema normalnim standardima sobne temperature, u bolesti obezbediti lekarsku pomoć, lekove, a po potrebi i bolničko lečenje, kao i za slučaj smrti sahraniti primaoca izdržavanja i to sa njegovog salaša na pravoslavnom groblju po verskim i mesnim običajima na već obezbeđenom i obeleženom mestu koje ima od ranije. Članom 4. predviđeno je da će se primalac prvenstveno izdržavati od prihoda koje ostvaruje od svog poljoprivrednog zemljišta, arende koju mu davaoci isplaćuju po tržišnim uslovima u mestu gde se nekretnine nalaze, za svaku ekonomsku godinu, kao i svoje penzije, dok su davaoci izdržavanja dužni primaocu obezbediti hranu i ogrev isključivo iz svojih sredstava, kao i u slučaju da prihodi primaoca ne zadovolje njegove potrebe, davaoci su mu dužni obezbediti dodatna sredstva za lekove. Članom 5. je ugovoreno da će primalac izdržavanja vršiti održavanje nekretnine koju ima od svojih sredstava a davaoci su dužni da po nalogu primaoca obezbede potreban građevinski i drugi materijal i da obezbede majstore. Članom 6. ugovorne strane su konstatovale da ovakav odnos između ugovorne strane su se sporazumele da se po ugovoru prenos vlasništva izvrši odmah nakon sačinjavanja i overe ugovore, da je primalac saglasan da se bez njegovog daljeg pitanja i znanja davaoci u zemljišnim knjigama uknjiže kao suvlasnici svako u po ½ dela na nepokretnostima iz tačke 1. ugovora i da se na njima konstituiše i pravo doživotnog plodouživanja u korist primaoca izdržavanja. Članom 9. je predviđeno da porez plaćaju davaoci izdržavanja. Članom 17. je konstatovano da su stranke svojeručnim potpisima overenim na ovom ugovoru, potvrdile da su im odredbe ugovore pročitane i protumačene, te da nakon toga izjavljuju da su ovaj ugovor u celosti razumele, kao i da on predstavlja njihovu slobodnu volju i da ga u znak prihvatanja i odobravanja svojeručno potpisuju. Ugovor je svojeručno potpisan od strane ugovornih strana i advokata, koji je sastavio ugovor. Sporne potpise „DD“ na spornom ugovoru o doživotnom izdržavanju na mestu označenom „primalac izdržavanja“ i upisniku za overe Ov I, Ov II Opštinskog suda u Vrbasu, Odeljenja u Srbobranu pod Ov 493/2002 od ...2002. godine napisao je DD.

Tuženi su brinuli o DD, o ishrani, u frižideru je uvek bilo suhomesnatih proizvoda, nedeljom su donosili boks cigara i flašu rakije, kada je ponedeljkom dolazio kod njih tužena je pripremala hranu, ali ne svaki dan, već po potrebi i kada je to DD tražio, održavali higijenu. Obezbeđivali su mu o svom trošku drva za ogrev, kupili su mu nov šporet i frižider, plaćali su račune za struju. Do zaključenja spornog ugovora tuženi je uslužno obrađivao zemlju DD, koje usluge su mu bile plaćene, jer DD nije imao svoju mehanizaciju, a nakon zaključenja ugovora tuženi je zemlju radio u arendu, koja je plaćana u robi, klipu kukuruza, na način što bi tuženi na ime arende DD napunio tri čardaka kukuruzom koji je on krunio i prodavao nakupcima u proleće. Zakup za jedno jutro je iznosio 250 evra, tako da je za 15 jutara, koliko je DD imao zemlje, godišnja arenda iznosila 3.945 evra. DD je bio ratni vojni invalid i po tom osnovu je primao mesečno 12.509,00 dinara. Raspolagao je svojim novcem sam.

DD je bio dobrog zdravlja, nije bio dementan, niti je bilo kakva psihička ili druga bolest konstatovana u njegovom zdravstvenom kartonu, imao je povredu leve ruke koja datira iz Drugog svetskog rata. Za vreme dok su tuženi brinuli o njemu, pukla mu je ključna kost i tuženi su ga odveli u bolnicu, gde mu je stavljena imobilizacija. Dva dana pred smrt, DD je pao sa kreveta i povredio desno rame, u kom stanju ga je sutradan ujutru zatekao radnik tuženih, koji je dolazio svako jutro. Pozvao je tužene, koji su odmah došli, presvukli ga, zamenili posteljinu i stavili pelene. DD je bio odsutan i nezainteresovan zbog ove povrede, Tuženi su pozvali hitnu pomoć u Srbobranu, ali oni nisu hteli da izađu kada su čuli koliko ima godina i koja povreda je u pitanju, već su savetovali tuženima da ranu previju, da mu daju nešto protiv bolova i pozovu svog lekara u ponedeljak. U ponedeljak 30.01.2017. godine, tuženi su pozvali doktorku iz ambulante u ... koja je došla u kućnu posetu, napravila izveštaj o povredi, uradila toalet rane i previla je, saopštila je tuženima da se pojavio dekubitus, jer je na ramenu bilo nekoliko plikova i dala im uput za bolnicu u Vrbasu radi snimanja povrede, koji je važio 24 sata. Tog dana tuženi ga nisu odvezli u bolnicu, jer je bilo teško da ga pomere, nije bio pri sebi, govorio je da mu je hladno, iako je u sobi bilo pretoplo, a bez kola hitne pomoći bilo je teško da se prevozi bilo gde. DD je preminuo sutradan ...2017. godine u 8 časova ujutru, na rukama tuženog, kada ga je presvlačio, nakon čega su pozvali doktorku koja je konstatovala smrt.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužilja, pravilnom primenom materijalnog prava. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nižestepeni sudovi su svoj zaključak i odluku zasnovali na pravilnom tumačenju pravne prirode spornog ugovora i pravilnoj primeni materijalnog prava. Po svojoj sadržini i pravnoj prirodi ugovor koji su zaključili i sudski overili DD i tuženi pod nazivom ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano teretan neimenovani ugovor obligacionog prava, sa mešovitim elementima drugih ugovora, jer je tuženima svojina na nepokretnostima preneta odmah, a potpisi nisu overeni od strane sudije, već od strane službenika suda. Radi se o sui generis ugovoru, pri čijem zaključenju je volja ugovornih strana bila da DD tuženima, svojim dugogodišnjim prijateljima, kao naknadu za već izvršeno izdržavanje i ugovoreno izdržavanje prenese pravo svojine na svojim nepokretnostima odmah po zaključenju ugovora i da se u njegovu korist konstituiše pravo doživotnog plodouživanja, a da ga tuženi izdržavaju i da mu plaćaju naknadu za korišćenje nepokretnosti koje su bile predmet spornog ugovora na kojima je DD zadržao pravo doživotnog ploduživanja, koje obaveze su tuženi izvršavali dugi niz godina, s obzirom da je sporni ugovor zaključen ...2002. godine, a DD preminuo ...2017. godine. Sporni ugovor po svojoj prirodi i sadržini nije ugovor naslednog prava, zbog čega za njega ne važi uslov punovažnosti i pravnog dejstva u pogledu sadržine i forme ugovora o doživotnom izdržavanju propisan članom 194. i 195. Zakona o nasleđivanju. Ipak, iako je prenos stvarnih prava na nepokretnostima izvršen za života DD, u pogledu sadržine i trajanja obaveze tuženih sporni ugovor ima karakter aletornosti i elemente ugovora o doživotnom izdržavanju.

I u pogledu forme, ugovor je punovažan, jer je sačinjen u pisanoj formi i potpisi ugovarača su overeni u sudu shodno odredbama Zakona o prometu nepokretnosti koji se primenjivao u to vreme. Naime, sporni ugovor, kao dvostrano obavezan i teretni ugovor obligacionog prava, mešovite prirode, kojim se vrši promet stvarnih prava na nepokretnosti zaključen je i overen u skladu sa članom 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br.42/98), koji se primenjivao u vreme njegovog zaključenja. Sporni ugovor je zaključen saglasnošću slobodno izraženih volja ugovarača i ima dopušten osnov njihovog međusobnog obavezivanja u skladu sa članom 10, 26. i 51. Zakona o obligacionim odnosima. DD je kao primalac izdržavanja i prenosilac imovine kao naknade za izvršeno i ugovoreno doživotno izdržavanje bio očuvane sposobnosti za rasuđivanje i svestan sadržine i dejstva ugovora, koji je zaključio svojom voljom i u svom interesu, a u skladu sa životnom potrebama i svrhom ugovora. Stoga, suprotno navodima revizije ne postoje razlozi za njegovu ništavost u smislu člana 103. u vezi člana 49, 51. stav 2. i 52. Zakona o obligacionim odnosima.

Suprotno navodima revizije, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan, zahtev tužilja kojim su tražile isplatu na ime arende za period od 2002. godine do 2017. godine po 250 evra po jutru, a za 2017. godinu po 260 evra po jutru, s obzirom da je utvrđeno da su tuženi DD davali određenu naknadu za korišćenje nepokretnosti koje su postale njihova svojina, a na kojima je DD zadržao pravo doživotnog plodouživanja.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić