Rev2 3002/2021 3.19.1.25.1.4; posebna revizija

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3002/2021
18.05.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Gucunja, advokat iz ..., protiv tuženog Ribarsko ostrvo DOO za ugostiteljstvo i turizam Novi Sad, koga zastupa Štefanija Pacek, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1567/2021 od 20.07.2021. godine, u sednici održanoj 18.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1567/2021 od 20.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1567/2021 od 20.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1200/2019 od 25.03.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu isplati uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada za period od 01.09.2016. godine do 14.06.2019. godine, u mesečnim iznosima bliže označenim u izreci, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2021. godine do isplate i iznos od 130.531,96 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 31.01.2021. godine, koji se odnosi na naknadu za uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada za period od 01.09.2016. godine do 14.06.2019. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu za isti period isplati uvećanu zaradu po osnovu rada noću u pojedinačnim mesečnim iznosima, sa zakonskom kamatom od 01.02.2021. godine isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 31.01.2021. godine iznos od 164.234,37 dinara. Tuženi je obavezan da na sve napred navedene pojedinačne iznose uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada i rada noću u korist tužioca uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima, kao i da mu naknadi troškove postupka od 192.800,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1567/2021 od 20.07.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost posebne revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz navedene odredbe za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404.stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada i rada noću. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava, shodno odredbama člana 108.stav 1.tačka 2.i 3.tada važećeg Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...75/14). Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odluke nižestepenih sudova u kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose i na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, a kada se u ovoj vrsti spora tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade zarade po osnovu prekovremenog rada i rada noću podneta je 30.08.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 938.328,27 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Kako se u konkretnom slučaju tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, revizija tuženog nije dozvoljena prema članu 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413., u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić