.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 941/2022
13.07.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA PR IN BOOKS Trgovina na malo izvan prodavnica Niš, čiji je punomoćnik Mirko Vukojević, advokat u ..., protiv tuženog 3 BANKA AD Novi Sad, kao pravnog sledbenika Opportunity banka Srbija AD Novi Sad, radi utvrđenja ništavosti i isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 14.188,57 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 6178/20 od 24.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 13. jula 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 6178/20 od 24.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 6178/20 od 24.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Novom Sadu 9P 514/2020 od 17.11.2020. godine u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je ništava odredba Ugovora o kreditu broj .. od 26.04.2018. godine i to član 1. stav 2. alineja 1, koji glasi: „Naknada 3% na ime stvarnih troškova i troškova postupka odobravanja kredita i administriranja kredita.“ U stavu drugom izreke, odbačena je tužba u delu u kojem tužilac traži da se utvrdi da je ništava odredba iz Obaveznih elemenata ugovora, odeljak 3. tačka 5. koja glasi: „Provizija za obradu zahteva: fiksno 14.188,57 dinara.“ U stavu trećem izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 14.188,57 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.04.2018. godine do konačne isplate. U stavu četvrtom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 36.502,00 dinara, na ime troškova postupka, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Privrednog apelacionog suda 5Pž 6178/20 od 24.02.2022. godine, u stavu prvom izreke, preinačena je prvostepena presuda i presuđeno je tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništava odredba člana 1. stav 2. alineja 1. Ugovora o kreditu broj .. od 26.04.2018. godine, zaključenog između tužioca i tuženog, koja glasi: „Naknada 3% na ime stvarnih troškova i troškova postupka odobravanja kredita i administriranja kredita“ da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 14.188,57 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.04.2018. godine do isplate, kao i zahtev tužioca da mu tuženi naknadi troškove parničnog postupka. U stavu drugom izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 4.751,00 dinar.
Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište nižestepenih sudova u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč. U situaciji u kojoj je tuženi postupio na opisani način nema osnova ništavosti odredbe ugovora, niti imovinskog prava ugovorenog takvim postupanjem u korist tuženog, zbog čega nema povrede pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. Posebna revizija ne može se izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, usled pogrešne ocene dokaza, na šta ukazuju revizijski navodi. Pogrešna primena materijalnog prava na koju revident ukazuje, nije osnov za izuzetnu dozvoljenost revizije. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 11.06.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 14.188,57 dinara, a što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 120,66 evra.
Odredbom člana 487. stav 1. i 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi, ne prelazi navedeni iznos. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postuku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena. Pritom, zakonom propisana nedozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora, isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, prema kome je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
