Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 189/2022
29.12.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ... broj .., koju kao punomoćnik zastupa Petar Bojović, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 407/22 od 09.12.2022. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je 29.12.2022. godine, nakon sprovedenog ispitnog postupka

R E Š E NJ E

ODBIJA SE žalba predlagača i potvrđuje rešenje Upravnog suda R4 u 407/22 od 09.12.2022. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač AA je 23.12.2022. godine podnela Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 407/22 od 09.12.2022. godine, kojim je odbijen njen prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 12836/20, kao neosnovan. Istim rešenjem odbijen je i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

U žalbi se navodi da je neosnovana odluka suda da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da predmet nije činjenično i pravno složen, da zahteva hitnost odlučivanja jer se radi o penziji kao egzistencijalnom pravu stranke u postupku, da je tuženi organ obavestio sud da je o žalbi predlagača u upravnom postupku odlučio rešenjem od 03.07.2020. godine, a da sud ni nakon dve godine nije zatražio da se predlagač izjasni da li je zadovoljan naknadno donetim aktom. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji žalbu, utvrdi da je predlagaču u predmetu Upravnog suda U 12836/20 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloži sudu da u najkraćem roku preduzme sve potrebne radnje kako bi se okončao postupak u spornom predmetu i predlagaču dosudi opredeljene troškove postupka na ime sastava prigovora i žalbe.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82, „Službeni glasnik RS“ 6/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 i 55/14) i zaključio da je žalba neosnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Polazeći od činjenica i okonosti ovog slučaja koje su utvrđene u ožalbenom rešenju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 12836/20. U vreme donošenja prigovora postupak je u navedenom upravnom sporu trajao nešto duže od dve godine, pa se ne može smatrati nerazumno dugim imajući u vidu objektivne razloge zbog kojih je postupanje Upravnog suda po predmetima koji nisu naročito hitni bilo znatno otežano tokom 2020. i 2022. godine, a koji su detaljno navedeni u prvostepenom rešenju.

Ukoliko je sud preopterećen nerešenim predmetima, kao što je slučaj sa Upravnim sudom, izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se predmeti tada rešavaju po prioritetu ili po posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema predmeta u sud. Slučajevi koji, prema svim okolnostima imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju ili posebnu i izuzetnu hitnost, pa se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim. Međutim, predlagač AA u prigovoru radi ubrzavanja postupka nije opravdala potrebu hitnog rešavanja predmeta po njenoj tužbi, jer je navela da se „radi o penziji“, ali se na osnovu tog navoda ne može pouzdano zaključiti da li je u pitanju sticanje i ostvarivanje prava na penziju ili novi obračun penzije, usklađivanje penzije i td.

Vrhovni kasacioni sud ističe da je postupak u predmetu Upravnog suda U 12836/20 započet po tužbi zbog ćutanja uprave predlagača AA, kao tužilje, jer tuženi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija fonda, nije doneo rešenje o žalbi predlagača. Iz ožalbenog rešenja proizlazi da je o žalbi predlagača odlučeno rešenjem tuženog organa od 03.07.2020. godine, što predlagač ne osporava. Ali, predlagač AA nije obavestila Upravni sud o toj činjenici ni u upravnom sporu, niti u prigovoru radi ubrzavanja postupka, iako ona može biti od značaja za odlučivanje i u upravnom sporu i u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Razumna dužina sudskog postupka predstavlja optimalno vreme za odlučivanje o pravu ili obavezi stranke u kome treba da bude otklonjena neizvesnost o tome da li stranka ima neko pravo ili je dužna da izvrši neku obavezu. Donošenjem rešenja o žalbi predlagača od strane tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija fonda prestala je neizvesnost predlagača AA o ishodu postupka po njenoj žalbi i prestao osnov za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave u upravnom sporu. Propust podnosioca predstavke da obavesti sud o bitnom dokazu za razmatranje predmeta predstavlja u praksi Evropskog suda za ljudska prava jednu od situacija u kojima je taj sud utvrđivao zloupotrebu prava na predstavku zbog onemogućavanja neometanog vođenja postupka i pravilnog odlučivanja o predstavci (vidi, pored ostalih, odluke od 19.09.2019. godine u predmetima Mladenović i dr. protiv Srbije, broj 41375/16, Lazić protiv Srbije, broj 76024/16, Antić protiv Srbije broj 42144/16 i Bihorac protiv Srbije broj 33470/16). Činjenica da Upravni sud nije pozvao tužilju AA, ovde predlagača, da se izjasni da li je zadovoljna naknadno donetim rešenjem tuženog organa o njenoj žalbi nije predstavljala smetnju da u prethodne dve godine predlagač AA sama izvesti sud da li je zadovoljna naknadno donetim aktom tuženog organa, odnosno da li proširuje tužbu i na novodoneti akt i da tako skrati vreme trajanja upravnog spora. U praksi Evropskog suda za ljudska prava izražen je stav da je podnosilac predstavke dužan da pokaže marljivost u poštovanju i izvršavanju proceduralnih zahteva koji su relavantni, da se uzdrži od bilo kakvih taktika odlaganja, kao i da iskoristi mogućnosti koje su mu pružene domaćim pravom za skraćivanje postupka (stav 35. presude od 07. jula 1989. godine u predmetu Union Alimentaria Sanders S.A.protiv Španije broj predstavke 11681/85).

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitivu rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.