U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Lazar Krstić, advokat iz ..., protiv tuženog Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Gejzer“ Sijarinska Banja, čiji je punomoćnik Dragan Petković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2606/21 od 11.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 01.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2606/21 od 11.06.2021. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lebanu P1 115/19 od 26.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno je rešenje tuženog br. ../18 od 26.04.2018. godine kojim se stavlja van snage Ugovor o radu br. ../18 od 23.04.2018. godine i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad, na poslove koje je obavljao po navedenom Ugovoru o radu br. ../18. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 225.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2606/21 od 11.06.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ../18 od 26.04.2018. godine kojim se stavlja van snage Ugovor o radu br. ../18 od 23.04.2018. godine zaključen između tužioca i tuženog, kao i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na poslove koje je obavljao po navedenom Ugovoru o radu br. ../18 i da mu se nadoknade troškovi parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 108.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena primenom člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 18/2020 u daljem tekstu ZPP).

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je dostavilo tuženom obaveštenje br. 112-01-1495/2017-02 od 12.12.2017. godine, da je Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, Zaključkom 51 br. 112-11613/2017 od 28.11.2017. godine, dala saglasnost tuženom poslodavcu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme određenog broja zaposlenih. U tački 2. obaveštenja navedeno je da se pomenuta saglasnost može realizovati samo pod uslovom da korisnici javnih sredstava imaju obezbeđena sredstva u 2017. godine, te da ne mogu po osnovu date Saglasnosti tražiti dodatna sredstva. V.d. direktor tuženog dr BB je dana 28.12.2017. godine doneo Odluku o raspisivanju oglasa za prijem pet radnika u stalni radni odnos koja je zavedena pod br. ../17. U ovoj Odluci je pod rednim brojem .. navedeno i radno mesto ... sa jednim izvršiocem. Istog dana tuženi je pod br. ../2017 raspisao Oglas za prijem u radni odnos na neodređeno vreme zaposlenih za radna mesta navedena u Oglasu. Tužilac je od strane pravne službe tuženog primio obaveštenje br. ../18 od 08.02.2018. godine, iz čije sadržine proizlazi da je Odlukom Upravnog odbora tuženog br. ../18 od 09.01.2018. godine navedeni Oglas za prijem u radni odnos poništen i s tim u vezi vraćena mu je celokupna priložena dokumentacija. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je dana 19.04.2018. godine donelo Rešenje o razrešenju vršioca dužnosti direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Gejzer“ Sijarinska Banja br. 119-05-593/2017-04. Na osnovu citiranog rešenja dr BB je razrešen dužnosti direktora Specijalne bolnice.

Tužilac i tuženi su dana 23.04.2018. godine zaključili Ugovor o radu br. ../18 na osnovu kojeg je tužilac AA primljen u radni odnos na neodređeno vreme, pri čemu su ugovor o radu potpisali tužilac sa jedne strane i dr BB, u ime poslodavca sa druge strane. Na sednici Upravnog odbora tuženog održanoj dana 24.04.2018. godine pod br. ../18 doneta je jednoglasna Odluka da se ponište svi pravni akti i radnje koje je dr BB doneo nakon donošenja rešenja o njegovom razrešenju kao i da se obustave svi započeti postupci, sa instrukcijama za postupanje upućenih načelniku pravne službe. Ministarstvo zdravlja je donelo rešenje br. 119-05-192/2018-04 od 24.04.2018. godine kojim je prim. dr VV imenovan za vršioca dužnosti direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Gejzer“ Sijarinska Banja. Navedeno rešenje tuženi je primio dana 27.04.2018. godine i zaveo pod br. .. . Dana 26.04.2018. godine pod br. ../18 sačinjen je zapisnik o primopredaji dužnosti direktora koja je završena u 12,00 časova između dr BB i prim. dr VV. Nakon primopredaje dužnosti, izvršena je promena podataka u sudskom registru Privrednog suda u Leskovcu Posl. Fi br. 44/2018 dana 27.04.2018. godine i kao lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje upisan je novoimenovani v.d. direktor, a izvršeno je brisanje ranije imenovanog lica.

Na osnovu navedenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan i poništio je rešenje tuženog br. ../18 od 26.04.2018. godine kojim je stavljen van snage Ugovor o radu br. ../18 od 23.04.2018. godine, a tuženom je naloženo da tužioca vrati na rad na poslove koje je obavljao po navedenom Ugovoru o radu br. ../18. U obrazloženju prvostepene presude navedeno je da bez obzira što ispod potpisa tužioca na ugovoru stoji datum 20.04.2018. godine, v.d. direktora tuženika bio je dr BB, jer je isti tek 26.04.2018. godine primopredajom dužnosti prestao biti vršilac dužnosti direktora tuženog, a sa druge strane primopredajom dužnosti 26.04.2018. godine, na dužnost v.d. direktora je stupio prim. dr VV.

Prema stanovištu prvostepenog suda, ugovor o radu kao dvostrano obavezujući pravni posao ne može se staviti van snage spornim rešenjem, već isključivo sudskim putem. Pored toga, ovo rešenje je potpisano od strane neovlašćenog lica s obzirom da je imenovanom v.d. direktoru potpis deponovan 27.04.2018. godine, kada je i registrovan kod Privrednog suda rešenjem Fi. br. 44/18. Takođe, obrazloženje spornog rešenja ne sadrži jasne i dovoljne razloge o bitnim činjenicama, tako da nije dovoljno samo pozivanje na Odluku Upravnog odbora br. ../18 od 24.04.2018. godine, kojom su retroaktivno poništene sve pravne radnje i akti v.d. direktora dr BB nakon njegovog razrešenja.

Drugostepeni sud je, suprotno zaključku prvostepenog suda, ocenio da je Ugovor o radu br. ../18 od 23.04.2018. godine u suprotnosti sa Zakonom o budžetskom sistemu, a samim tim da je rešenje tuženog br. ../18 od 26.04.2018. godine zakonito, zbog čega je prvostepena presuda preinačena i odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Naime, v.d. direktor tuženog primio je u radni odnos tužioca na osnovu Ugovora o radu od 23.04.2018. godine, uprkos činjenici da je Oglas za prijem u radni odnos poništen Odlukom Upravnog odbora br. ../2018 od 09.01.2018. godine i uprkos okolnosti što je shodno članu 135. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009-dr Zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013-dr Zakon, 93,2014, 96/2015, 106/2015, 113/2017), koji je bio na snazi u periodu od 25.12.2017. godine do 30.11.2018. godine, v.d. direktora tuženog bio razrešen Rešenjem Ministarstva zdravlja Republike Srbije dana 19.04.2018. godine.

Zato su bez uticaja revizijski navodi tužioca u vezi sa datumom primopredaje dužnosti između razrešenog i novoimenovanog v.d. direktora tuženog, izvršene tek dana 26.04.2018. godine, i nemogućnosti stavljanja van snage Ugovora o radu od 23.04.2018. godine.

Dakle, imajući u vidu da je predmetni ugovor o radu sa tužiocem zaključen 23.04.2018. godine nakon poništavanja Oglasa za prijem u radni odnos (09.01.2018. godine) od strane razrešenog v.d. direktora tuženog (19.04.2018. godine), samim tim je novoimenovani v.d. direktora tuženog, na osnovu Odluke Upravnog odbora od 24.04.2018. godine, u skladu sa svojim ovlašćenjima i na temelju pravilne primene odredbe člana 103. ZOO i doneo rešenje kojim se samo deklariše apsolutna ništavost ugovora protivnog imperativnim propisima.

Vrhovni kasacioni sud cenio je i ostale revizijske navode, zaključivši da se njima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, pa ti navodi nisu posebno obrazlagani.

Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, pa nema pravo na troškove revizijskog postupka, koje je tražio i opredelio, a u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku. Tuženi je podneo odgovor na reviziju u kome je tražio i opredelio troškove za sastav odgovora na reviziju. Međutim, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda sastav odgovora na reviziju nije bio nužan trošak u ovoj parnici, u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku, zbog čega tuženom ne pripada pravo na naknadu tih troškova.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić