U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Iko Jašarević, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., GG i DD oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zlatan Kurtović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2331/21 od 05.10.2021. godine, u sednici održanoj 25.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2331/21 od 05.10.2021. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženih GG i DD i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P 686/20 od 22.06.2021. godine, a odbija se zahtev tuženih za naknadu troškova parničnog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P 686/20 od 22.06.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da su tužioci po osnovu sticanja u braku nosioci prava svojine na porodičnoj stambenoj zgradi površine u osnovi od 73m2 postojeće na kp br. .../..., označene kao porodična stambena zgrada broj ..., upisane u listu nepokretnosti broj ... KO ..., sa merama i granicama bliže opisanim u izreci, što su tuženi dužni da priznaju i predaju je tužiocima. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi GG i DD da tužiocima naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 154.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2331/21 od 05.10.2021. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je u celosti odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, a tužioci obavezani da tuženima GG i DD naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 197.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) i utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su supružnici, a tuženi VV im je sin, dok su tuženi GG i DD unuci po preminulom sinu ĐĐ. Tužioci su sa unucima i sa njihovom majkom EE (suprugom pok. ĐĐ) živeli u porodičnoj zajednici. Na kp. br. .../... postoje dva stambeno-porodična objekta. U toku postupka tuženi VV (koji živi u drugom objektu na istoj parceli) priznao je tužbeni zahtev tužilaca. Tuženi GG i DD su osporili tužbeni zahtev navodeći da su u sticanju predmetnog objekta pored tužilaca učestvovali i njihovi roditelji (sada pok. ĐĐ i majka EE). Zemljište kp. .../... i kp .../..., upisano u ln br. ... KO ... kupljeno je tokom 1977. godine, sredstvima tužilaca kao bračnih drugova u vreme kada su njihovi sinovi bili maloletni. Kupovinu placa i izgradnju kuće tužioci su finansirali iz sredstava dobijenih prodajom poljoprivrednog imanja u selu .. koje je tužilac AA nasledio od svojih roditelja i prihodima koje je on ostvario radeći u inostranstvu. U predmetnu kuću su se uselili 1979. godine i u njoj su živeli sa sinovima VV i sada pok. ĐĐ, a kasnije i sa njihovim suprugama i njihovom decom. VV je uz odobrenje tužilaca na istoj parceli na kojoj se nalazi sporna kuća, tokom 1996. godine započeo izgradnju svoje kuće za stanovanje u koju se uselio 1999. godine sa suprugom, decom i majkom- tužiljom BB. Utvrđeno je da su u spornoj kući su ostali da žive sada pok. ĐĐ sa suprugom EE ( venčali su se 1985.godine) i decom-tuženim GG i DD, dok je tužilac AA radio u inostranstvu pa je samo povremeno boravio u kući. Tada su izvršeni radovi na renoviranju predmetne kuće ( promenjena vanjska stolarija, patos u jednoj prostoriji i predsoblju i dr). Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke utvrđeno je da je tržišna vrednost predmetne nepokretnosti 8.640 evra, a da vrednost izvedenih radova na istoj od strane roditelja tuženih GG i DD iznosi 3.460,70 evra. Zemljište u katastru je bilo upisano na tužioca AA, a prilikom izrade katastra nepokretnosti 2005.godine, oba stambena objekta su upisana kao suvlasništvo tuženog VV i sada pok. ĐĐ. Prema prepisu lista nepokretnosi broj ... KO ... od 31.10.2016.godine, porodična stambena zgrada (označena kao zgrada br.1) upisana je kao suvlasništvo tuženih GG i DD sa udelima od po ¼ i tuženog VV sa udelom od 2/4. Tuženi GG i DD samo povremeno borave u spornoj kući, ali poseduju ključeve.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da su tužioci po osnovu sticanja u braku isključivi vlasnici navedene porodične stambene zgrade (označene kao zgrada br.1) nalazeći da je zidana isključivo od novčanih sredstava tužilaca i da zato predstavlja njihovu zajedničku imovinu u skladu sa odredbama člana 171. Porodičnog zakona. Takođe je ocenio da nema mesta primeni člana 195. Porodičnog zakona, kod činjenice da u sticanju predmetne nepokretnosti nisu učestvovali tuženi VV, a ni roditelji tuženih GG i DD kao članovi porodične zajednice. Te da se radovi na renoviranju sporne kuće mogu tretirati jedino kao radovi u cilju poboljšanja uslova stanovanja, ali da se po tom osnovu ne može steći pravo svojine na spornom objektu bez obzira na vrednost uloženih radova, već eventualno pravo na novčanu naknadu za uloženi deo, a koji obligaciono-pravni zahtev tuženi nisu postavili. Sledom toga je tužiocima pružio traženu svojinsku zaštitu primenom člana 37. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa.

Drugostepeni sud je primenom odredbe člana 195. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, zauzeo suprotno pravno stanovište, zaključivši da je predmetna stambena zgrada stečena radom u porodičnoj zajednici tužilaca pok. ĐĐ i njegove supruge EE u kojoj je svako od njih svojim doprinosom stekao svojinski udeo. Svoju odluku je zasnovao i na pravnom stanovištu o nepotpunoj pasivnoj legitimaciji jedinstvenih suparničara iz člana 211. stav 1. ZPP smatrajući da za potpunu pasivnu legitimaciju nedostaje član porodične zajednice EE kao supruga preminulog ĐĐ, koja nije obuhvaćena tužbom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda stanovište drugostepenog suda je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona-PZ („Sl. glasnik RS“, broj 18/05, 72/11 i 6/15), propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.

Prema članu 195. Porodičnog zakona- PZ, imovina koju su zajedno sa supružnicima odnosno vanbračnim partnerima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu (stav 1); članovima porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se krvni, tazbinski i adoptivni srodnici supružnika odnosno vanbračnih partnera koji zajedno sa njima žive (stav 2); na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supružnika, osim odredbe člana 176.stav 2. (upisivanje u javni registar) i člana 180. stav 2. (pretpostavka o jednakim udelima), (stav 3).

Prema stanovištu ovog suda u konkretnom slučaju nije reč o sticanju radom u porodičnoj zajednici na osnovu člana 195. PZ. Sporna kuća predstavlja zajedničku imovinu supružnika ovde tužilaca AA i BB stečenu radom u toku trajanja njihove bračne zajednice u skladu sa odredbama člana 171. PZ budući da niko od njihove dece nije učestvovao u izgradnji ove kuće jer u to vreme (izgradnje kuće) nisu ostvarivali prihode niti su na bilo koji drugi način tome doprineli, a kuća je sagrađena na placu koji je stekao tužilac AA prodajom poljoprivrednog imanja koje je nasledio od svojih roditelja. Osim toga, EE nije ni živela sa tužiocoma u zajedničkom domaćinstvu u vreme izgradnje (sticanja) predmetne nepokretnosti, niti je u tome učestvovala, pa zato nema mogućnost za sticanje svojinskih prava (prava susvojine) na spornoj kući. Pri tom se renoviranjem, kao u konkretnom slučaju ne može steći stvarno (svojinsko) pravo, već samo obligaciono-pravni zahtev kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud.

Tuženi su pasivno legitimisani u ovoj parnici, s obzirom na to da su oni upisani kao suvlasnici predmetne nepokretnosti i zato su jedini pasivno legitimisani prema tužiocima u odnosu na njihov zahtev, pa su tužioci tužbom obuhvatili sve zemljišnoknjižne vlasnike predmetne nepokretnosti ( kako bi se raspravio svojinski odnos na njihovom stambenom objektu) koji imaju položaj nužnih suparničara u smislu člana 211. ZPP.

Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe tuženih je potvrđena prvostepena presuda koja u sebi sadrži i odluku o troškovima prvostepenog postupka koji su tužiocima dosuđeni. Tužiocima se ne dosuđuju troškovi revizijskog postupka iako su uspeli sa revizijom jer nisu postavili zahtev za naknadu tih troškova (član 163. stav 1. i 2. ZPP).

Na osnovu iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić