Rev2 762/2021 3.5.15

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 762/2021
30.11.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stanko Vranić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde - Prekršajni sud u Prijepolju, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4457/18 od 30.07.2020. godine, u sednici održanoj 30.11.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4457/18 od 30.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2181/18 od 07.09.2018.godine. godine, stavom prvim izreke poništeno je kao nezakonito rešenje tužene Su. br. ...-... .../... od 18.10.2010.godine kojim se tužilji otkazuje ugovor o radu i prestaje radni odnos sa 17.10.2010.godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade koju bi ostvarila da je radila u periodu od 17.10.2010.godine do 23.11.2015.godine isplati iznos od 1.087.071,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose izgubljene zarade od dospelosti za isplatu sa 30. u mesecu za prethodni mesec do konačne isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na neisplaćene zarade Republičkom fondu PIO - Filijala Užice u iznosu od 1.087.071,33 dinara za period od 17.10.2010.godine do 23.11.2015.godine, koliko budu iznosili na dan uplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4457/18 od 30.07.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), - u daljem tekstu ZPP, i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se neosnovano revizijom ukazuje, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne promene koje od odredaba ovog zakona koja je bila ili mogla biti od značaja za pravilnost odluke, pri čemu drugostepena odluka sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu u Opštinskom organu za prekršaje u Priboju kao nameštenik IV vrste (...). Na sednici održanoj 28.12.2009.godine komisija Visokog saveta sudstva za raspoređivanje zaposlenih (nakon izvršenog raspoređivanja zaposlenih iz opštinskih organa za prekršaje u Novoj Varoši, Priboju i Prijepolju u Prekršajni sud u Prijepolju) utvrdila je da su ostali neraspoređeni jedan državni službenik i dva nameštenika IV vrste, među kojima je i tužilja, na poslovima ... i predložila Visokom savetu sudstva da za nevedene privremeno neraspoređene državne službenike i nameštenike donese odluku o sudu koji će ih preuzeti kako bi u tom sudu ostvarili sva prava iz radnog odnosa za vreme dok su privremeno neraspoređeni. Rešenjem Prekršajnog suda u Prijepolju Su. br. ...-... od 18.08.2010.godine utvrđeno je da je tužilja, privremeno neraspoređeni nameštenik – ... u Prekršajnom sudu u Prijepolju, stupanjem na snagu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Prekršajnom sudu u Prijepolju dana 17.08.2010.godine ostala neraspoređena, a dok je neraspoređena ima pravo na naknadu plate u iznosu od 15.321,00 dinar i da joj prestaje radni odnos, ako u roku od dva meseca ne bude premeštena, odnosno raspoređena na odgovarajuće radno mesto, te određeno da se ovo rešenje primenjuje od 17.08.2010.godine, jer navedenim Pravilnikom nije predviđeno radno mesto na kojem bi tužilja mogla biti raspoređena. Nakon toga, rešenjem v.f. predsednika Prekršajnog suda u Prijepolju Su. br. ...-... .../... od 18.10.2010.godine, s pozivom na pravila iz člana 175. stav1. tačka 7. Zakona o radu i člana 172. stav 4. Zakona o državnim službenicima, tužilji je otkazan ugovor o radu i određeno da joj prestaje radni odnos u tom sudu dana 17.10.2010.godine, sa obrazloženjem da je rešenjem istog organa od 18.08.2010.godine, nakon stupanja na snagu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Prekršajnom sudu u Prijepolju, ostala neraspoređena, jer Pravilnikom nije predviđeno radno mesto na koje bi kao neraspoređeni nameštenik (... sa završenom osnovnom školom i položenim ispitom za ...) mogla biti raspoređena, zbog čega joj se otkazuje ugovor o radu. Navedeno rešenje tužilji je dostavljeno 30.11.2010.godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prijepolju P1 538/10 od 22.09.2015.godine, stavom prvim izreke poništeno je kao nezakonito rešenje Prekršajnog suda u Prijepolju Su.br. ...-... od 18.08.2010.godine kojim je tužilja ostala neraspoređena. Rešenjem Fonda PIO od 15.03.2016.godine tužilji je utvrđeno pravo na starosnu penziju počev od 23.11.2015.godine u mesečnom iznosu od 17.466,78 dinara. Veštačenjem preko sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke, na čiju računsku tačnost tužena nije imala primedbi, utvrđena je visina štete na ime izgubljene zarade koju bi tužilja ostavarila od 17.10.2010.godine, kao dana prestanka radnog odnosa, do 23.11.2015.godine, kao dana kada je ostvarila pravo na starosnu penziju, sa koeficijentom zarade 1.00 i minulim stažom od 10,40, umanjeno za iznos naknada isplaćenih tužilji u utuženom periodu kao nezaposlenom licu do 17.04.2011.godine. Postupak u ovoj parnici iniciran je tužbom podnetom sudu (preporučenom pošiljom na recepis) dana 28.02.2011.godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su primenom odredaba članova 133.-138. i člana 172. stavovi 1. i 4. Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS“, br. 79/05...104/09) u vezi pravila iz člana 4. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kao i odredaba članova 2. i 51. Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju zaposlenih, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, ocenili da je tužbeni zahtev osnovan, jer je pravnosnažnom sudskom presudom poništeno kao nezakonito rešenje tužene (Su. br. ...-... od 18.08.2010.godine) kojim je tužilja ostala neraspoređeni radnik danom stupanja na snagu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Prekršajnom sudu u Prijepolju, što za posledicu ima nezakonitost rešenja tužene donetog nakon dva meseca od dana donošenja rešenja kojim je tužilja oglašena neraspoređenom, donetog s pozivom na iste razloge koji su poslužili kao osnov za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa (nema radnog mesta na koje bi bila raspoređena), propuštanjem poslodavaca da u prethodno zakonom propisanoj proceduri utvrdi ko je od zaposlenih prekobrojan. Zbog toga su poništili rešenje tužene Su.br. ...-... .../... od 18.10.2010.godine o otkazu tužilji ugovora o radu i prestanku radnog odnosa sa 17.10.2010.godine i obavezali tuženu da tužilji naknadi štetu u visini izgubljene zarade koju bi ostvarila da je radila u periodu od 17.10.2010.godine do 23.11.2015.godine (dan penzionisanja) i da u korist tužilje uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje RFPIO na neisplaćene zarade. Ocenivši pritom da nije bilo doprinosa tužilje nastanku štete u smislu odredbe člana 192. stav 1. ZOO, imajući u vidu da je tužba podneta podneta blagovremeno u roku od 90 dana od dana dostavljanja osporenog rešenja u roku propisanom odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 54/09), koji je tada bio na snazi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Naime, Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08 ...88/18- odluka US) je predviđeno, između ostalog, i postojanje prekršajnih sudova kao sudova posebne nadležnosti (član 11. stav 4.), koji se osnivaju za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština (član 14.stav 4.), da opštinski organi za prekršaje nastavljaju da rade u skladu sa Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik SRS“, br. 44/89 i „Službeni glasnik RS“, br.21/90 ... 55/04), posebnim zakonima koji uređuju njihovu nadležnost i Odlukom o obrazovanju opštinskih organa za prekršaje i utvrđivanju broja sudija u organima za prekršaje („Službeni glasnik RS“, br.72/93 ... 91/07) do 31.12.2009.godine (član 88.), te da se na prava zaposlenih, između ostalog, i veća za prekršaje primenjuju odredbe zakona koji uređuje prava državnih službenika i nameštenika pri promeni uređenja državnih organa (član 94.).

Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“, br.116/08) osnovana je nova mreža sudova (član 1.), među kojima i Prekršajni sud u Prijepolju za teritoriju opština Nova Varoš, Priboj i Prijepolje, sa odeljenjima suda u Novoj Varoši i Priboju (član 2. stav 1. tačka 31.), a danom početka primene ovog zakona, odnosno 01.01.2010. godine (član 19.), prestali su sa radom sudovi osnovani prethodnim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (“Službeni glasnik RS', br. 63/01 i 42/02).

Prekršajni sud u Prijepolju je očigledno preuzeo privremeno neraspoređene državne službenike i nameštenike iz Opštinskog organa za prekršaje u Novoj Varoši, Priboju i Prijepolju koji je prestao sa radom danom stupanja na snagu Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“, br.116/08). Na osnovu člana 16. stav 3. ovog zakona raspoređivanje zaposlenih iz sudova koji su prestali da rade izvršila je komisija VSS koju je obrazovao VSS u skladu sa privremenim aktom o sistematizaciji radnih mesta koji je doneo ministar nadležan za pravosuđe. Vršilac funkcije predsednika Prekršajnog suda u Prijepolju, koji je preuzeo zaposlene iz opštinskih sudova i organa za prekršaje u Novoj Varoši, Priboju i Prijepolju koji su prestali sa radom, doneo je rešenja o raspoređivanju, odnosno neraspoređivanju zaposlenih u skladu sa članom 135. stav 1. Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS“, br.79/05...104/09), a na osnovu odluke Komisije VSS, pri čemu nije bio ovlašćen da preispituje osnovanost i opravdanost odluke Komisije.

Odredbom člana 134. stav 2. Zakona o državnim službenicima je propisano da ako u slučaju donošenja novog pravilnika, neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika bude smanjen, na prekobrojne državne službenike se primenjuju odredbe ovog zakona koje važe za slučaj izmene pravilnika. To znači da ta odredba upućuje na primenu člana 133. stav 2. ovog Zakona kojom je propisano da ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može uz svoju saglasnost biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, a ako takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen. Ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto, državnom službeniku prestaje radni odnos – narednog dana od proteka dva meseca od kada je postao neraspoređen (član 131. stav 1. tačka 3. ovog Zakona).

Odredbe ovog Zakona o premeštaju i raspoređivanju državnih službenika, shodno se primenjuju na nameštenike, primenom člana 172. stav 1. Zakona o državnim služenicima, pri čemu rešenje o premeštaju, odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuje, po sili zakona, odgovarajuće odredbe ugovora o radu (stav 2. istog člana). Ukoliko nameštenik odbije premeštaj, odnosno raspoređivanje, otkazuje mu se ugovor o radu (član 172. stav 3. Zakona), a ugovor o radu mu se uvek otkazuje kada usled promene unutrašnjeg uređenja državnog organa ili uređenja sistema državnog organa više ne postoji ni jedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen (stav 4. istog člana).

U konkretnom slučaju, Opštinski organ za prekršaje u Priboju u kojem je tužilja bila zaposlena je prestao sa radom 31.12.2009.godine, nakon čega je v.f. predsednika Prekršajnog suda u Prijepolju, u skladu sa odlukom VSS od 28.12.2009.godine, preuzeo privremeno neraspoređene državne službenike i nameštenike iz, između ostalog, Opštinskog organa za prekršaje u Priboju, a do donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Prekršajnom sudu u Prijepolju. Pravilnik je donet i stupio na snagu 17.08.2010.godine, nakon čega je v.f. predsednika suda imao ovlašćenje da vrši raspoređivanje zaposlenih i preuzetih državnih službenika i nameštenika vodeći pri tome računa o poslovima na na kojima su radili pre raspoređivanja (član 134. stav 1. Zakona o državnim službenicima), kao i da se, u slučaju da zbog izmena Pravilnika nisu mogli biti raspoređeni svi zaposleni (zbog ukidanja nekih radnih mesta ili smanjenja broja državnih službenika), prekobrojni državni službenici odnosno nameštenici premeštaju na druga odgovarajuća radna mesta, i da prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine, primenom člana 133. stav 1. u vezi člana 172. stav 1. Zakona o državnim službenicima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zaključak nižestepenih sudova o nezakonistosti spornog rešenja je zasnovan na pravilnoj primeni materijalnog prava. Naime, kako je presudom Osnovnog suda u Prijepolju P1 538/10 od 22.09.2015.godine, stavom prvim izreke, koja je postala pravnosnažana 23.02.2016.godine, a izvršna 18.04.2016.godine, poništeno prethodno doneto rešenje v.f. predsednika Prekršajnog suda u Prijepolju Su. br. ...-... od 18.08.2010.godine kojim je utvrđeno da je tužilja, privremeno neraspoređeni nameštenik – ... u Prekršajnom sudu u Prijepolju, stupanjem na snagu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Prekršajnom sudu u Prijepolju dana 17.08.2010.godine, ostala neraspoređena, sa pravom dok je neraspoređena na naknadu plate u utvrđenom iznosu, s tim što joj prestaje radni odnos, ako u roku od dva meseca ne bude premeštena, odnosno raspoređena na odgovarajuće radno mesto, te određeno da se ovo rešenje primenjuje od 17.08.2010.godine, jer nije sadržalo razloge zbog čega je tužilja ostala neraspoređena. Suprotno navodima revizije tužena nije dokazala da je ocenjivala rad tužilje i da li su zaposleni koji su ostali na radu imali bolje ocene od tužilje i kojim kriterijumima je odlučeno da tužilja ostane neraspoređena, obzirom da su 4 ... imala iste ili slične uslove i istu stručnu spremu kao i tužilja, to utvrđenje nezakonitosti rešenja kojim je tužilja ostala neraspoređena ima za posledicu nezakonitost sledujućeg rešenja v.f. predsednika Prekršajnog suda u Prijepolju Su.br. ...-... .../... od 18.10.2010.godine (donetog dva meseca od donošenja rešenja v.f. predsednika Prekršajnog suda u Prijepolju Su. br. ...-... od 18.08.2010.godine kojim je tužilja ostala nesraspoređena), a kojim je tužilji s pozivom na iste razloge koji su poslužili kao osnov za donošenje napred navedenog rešenja otkazan ugovor o radu (jer nema radnog mesta na koje bi mogla bila raspoređena), jer je poslodavac propustio da prethodno u zakonom propisanoj proceduri utvrdi ko je od zaposlenih prekobrojan.

Naime, kako se iz osporenog rešenja ne može zaključiti da je rad drugih nameštenika, koji su iz Opštinskih organa za prekršaje u Novoj Varoši, Priboju i Prijepolju (koji su prestali sa radom) preuzeti od strane Prekršajnog suda u Prijepolju, sa statusom privremeno neraspoređeni i koji su ostali u radnom odnosu vrednovan višom ocenom od ocene kojom je vrednovan rad tužilje, a što je upravo način da se izvrši individualizacija kome će od zaposlenih prestati radni odnos kod tužene, te kako tužena, na kojoj je teret dokazivanja u smislu pravila o teretu dokazivanja iz člana 228. – člana 231. ZPP, nije dokazala koji kriterijumi su primenjivani prilikom donošenja odluke o tužiljinom radno pravnom statusu i na osnovu kojih činjenica je v.f. predsednika Prekršajnog suda u Prijepolju suda zaključio da ne postoji ni jedno radno mesto odgovarajuće za tužilju, to su po oceni VKS nižestepeni sudovi pravilno zaključili da tužena nije dokazala činjenicu da se tužilja nije mogla rasporediti na drugo radno mesto, zbog čega nisu postojali uslovi za prestanak radnog odnosa što pobijano rešenje čini nezakonitim.

Kako rešenje tužene kojim je tužilji prestao radni odnos primenom navedenog otkaznog razloga nije zakonito, osnovan je i tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete u visini izgubljene zarade i uplatu doprinosa za PIO za period od prestanka radnog odnosa do ostvarivanja prava na penziju, koja predstavlja pravnu posledicu nezakonite odluke poslodavaca, o čemu je pravilno odlučeno primenom člana 4. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i člana 191. stav 1. do 3. Zakona o radu. Zato nisu osnovani revizijski navodi tužene o pogrešno primenjenom materijalnom pravu.

Iz navedenih razloga je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić