Protiv navedene drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zasnivajući istu na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude shodno članu 408. ZPP /(„Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja osporene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a navedenim vanrednim pravnim lekom ne ukazuje se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, koje bi bile od uticaja na zakonitost osporavane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o kupoprodaji zaključenim dana 20.04.1991. godine sa GG iz ..., pravnim prethodnikom tuženih BB i VV, tužilac je kupio deo katastarske parcele broj .. KO Čačak površine 5 ari. Dana 05.02.1993. godine tužilac je kupio od tuženog BB iz ... kod Čačka kupio deo katastarske parcele broj .. KO ... površine 1 ar. Oba ugovora zaključena su u pisanoj formi, potpisana od strane ugovarača, u pogledu obaveza kupca i prodavca u celosti su izvršeni isplatom kupoprodajne cene i opisanih delova nepokretnosti u posed tužiocu, ali nisu overeni kod suda. Po preuzimanju državine na kupljenim delovima nepokretnosti tužilac je na istima 1993. izgradio stambeni objekat bruto površine 132 m2 u kome živi, a naknadno je za sina podigao montažni objekat površine 70 metara. Nakon zaključenja navedenih kupoprodajnih ugovora rešenjem SO Čačak od 18.09.2001. godine deo katastarske parcele broj .. KO Čačak površine 1946 m2 u korist Opštine Čačak, a za potrebe JKP „Grad Čačak“, izuzet je iz poseda tuženog BB i DD (dede po ocu tuženog VV). Pri formiranju katastra nepokretnosti, kat. parcela broj .. KO Čačak uknjižena je kao svojina Republike Srbije sa pravom korišćenja Grada Čačka, a od konverzije 2011 godine Grad Čačak je upisan kao vlasnik iste. Tokom izgradnje navedenih objekata i korišćenja katastarske parcele broj .. KO Čačak tužioca niko nije ometao. Tužilac je 2003. godine podneo zahtev za izdavanje naknadnog odobrenja za izgradnju stambenog objekta na navedenoj katastarskoj parceli, preko čijeg manjeg dela, prema nalazu veštaka geodetske struke, prelazi javna saobraćajnica. Sagrađeni objekti nisu evidentirani u katastru nepokretnosti.

Stanoviše prvostepenog suda – da je shodno članu 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, kojim je propisano da savesni držalac nepokretne stvari na kojoj drugi ima pravo svojine, svojinu stiče ako tu stvar drži 20 godina, dovedenu u vezu sa mogućnošću sticanja svojine održajem na stvari u društvenoj svojini (izmenama Zakona o osnovama svojinsko pravih odnosa koji su stupili na snagu dana 04.07.1996. godine brisan je član 29. tog zakona), drugostepeni sud nije prihvatio, pa je shodno članu 394. stav 1. tačka 4. ZPP u vezi sa članom 387. stav 1. ZPP prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

U obrazloženju svoje odluke drugostepeni sud je naveo da je predmet ugovora o kupoprodaji iz 1991. godine i 1993. godine, zaključenih između tužioca kao kupca i GG, odnosno BB kao prodavaca, bilo neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište – kp. br. .. KO Čačak, čiji je promet shodno članu 30. stav 1. Zakona o građevinskom zemljištu („Službeni glasnik SRS“ broj 23/90 i „Službeni glasnik RS“ broj 3/90 i 53/93) bio dozvoljen samo između titulara prava korišćenja i njegovih zakonskih naslednika (bračni drug, potomci, usvojenici, roditelji i usvojioci). Kako tužilac ne spada u krug navedenih lica, pravni poslovi kojima je pristupio u svojstvu kupca nepokretnosti ništavi su shodno članu 30. stav 4. navedenog zakona i nezavisno od ukidanja zabrane prometa zemljišta, shodno članu 107. stav 1. ZOO kojim je propisano da po ukidanju zabrane ili kog drugog uzroka ništavosti, ništavi ugovor ne postaje punovažan, nije moglo doći do osnaživanja tih ugovora o kupoprodaji na kojima tužilac svoju državinu zasniva kao zakonitu.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepena odluka je doneta pravilnom primenom materijalnog prava. Članom 30. stav 1. u vezi sa članom 27. stav 1. Zakona o građevinskom zemljištu propisano je da se pravo ranijeg sopstvenika da koristi neizgrađeno građevinsko zemljište moglo preneti samo na bračnog druga, potomke, usvojenika, roditelja i usvojioca.

Članom 30. stav 4. istog zakona propisano je da je ništav pravni posao zaključen protivno članu 30. stav 1. tog zakona.

Tužilac je u državinu predmetne nepokretnosti stupio po osnovu ugovora o kupoprodaji potpisanih dana 20.04.1991. godine i dana 05.02.1993. godine, neoverenih od strane suda. U članu 4. ugovora od 20.04.1991. godine navedeno je da je kupac (tužilac) upoznat sa činjenicom da se „za sada ne može izvršiti prevod“. Iz navedenog proizlazi saznanje tužioca da se radi o katastarskoj parceli čiji promet u vreme zaključenja ugovora nije bio dozvoljen, što isključuje njegovu savesnost koja bi, shodno članu 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, u slučaju dozvoljenosti prometa stavarnih prava na opisanoj nepokretnosti bila neophodan uslov za sticanje prava svojine održajem uz protek vremenskog perioda od 20. godina.

Kod činjenice da tužilac ne spada u krug lica ozančenih u članu 30. stav 1. zakona o građevinskom zemljištu, isključena je mogućnost sticanja prava svojine na predmetnoj nepokretnosti, jer ukidanjem zabrane ili kog drugog uzroka ništavosti, ništavi ugovor ne postaje punovažan (član 107. stav 1. ZOO).

Pravilnom primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1, članom 154. i članom 163. stav 1. i 2. ZPP tužilac je obavezan na naknadu troškova Gradu Čačku koji je, za razliku od tuženih fizičkih lica, jedini osporavao osnovanost tužbenog zahteva.

Na osnovu svega izloženog, shodno članu 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke ove presude.

Kako tužiočeva revizija nije usvojena, to je shodno članu 165. stav 1. ZPP, kao neosnovan odbijen njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić