Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio vlasnik instalaterske radnje „Svetlost“ u Kruševcu pa je, u svojstvu zajmodavca, zaključio ugovor o novčanoj pozajmici sa GP „Željin“ a.d. iz Aleksandrovca, u svojstvu zajmoprimca, 13.01.2006. godine, koji za predmet ima iznos od 870.000,00 dinara. Upravni odbor a.d. „Željin“ iz Aleksandrovca je na sednici održanoj 10.03.2006. godine, doneo odluku kojom se elektroinstalaterskoj radnji „Svetlost“ AA, daje zgrada na kat. parc. broj .. K.O. ... na ime duga od 870.000,00 dinara koji je elektroinstalaterska radnja „Svetlost“ vlasnika AA uplatila 13.01.2006. godine a.d. „Željin“, kao i kp. br. .., u vlasništvo. Na osnovu te odluke, zaključen je ugovor o prenosu prava na ime namirenja duga između tužioca i GP „Željin“ a.d. Aleksandrovac, 10.03.2006. godine kojim je GP „Željin“ a.d. iz Aleksandrovca, kao jedini i isključivi vlasnik kp. br. .. - zemljište pod zgradom (1) 0,94 ara i njiva II klase 9,1 ar i ukupne površine zemljišta 10,08 ari, kao i jedne pomoćne prizemne zgrade površine u osnovi 94 m2, i drugih pomoćnih zgrada male kvadrature u K.O. ..., navedenu parcelu i zgrade, na ime namirenja duga prema članu 3. ugovora o novčanoj pozajmici od 13.01.2006. godine i odluci broj .. -od 10.03.2006. godine, preneo u svojinu zajmodavcu - poveriocu elektroinstalaterskoj radnji „Svetlost“ preduzetnika AA iz ..., uveo ga u posed navedenih nepokretnosti i prava, te dozvolio uknjižbu u javnoj evidenciji kod katastra, bez njegovog daljeg prisustva, na ime preduzetnika AA iz ... . Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2150/12 od 14.11.2012. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca a.d. „Željin“ Aleksandrovac prema tuženom VV iz ..., pa je utvrđeno da je tužilac vlasnik parcele kp. br. .. K.O. ... u površini od 10,08 ari, što je tuženi VV iz ... dužan da prizna i da trpi da se na osnovu ove presude pravo svojine na ovoj parceli uknjiži u katastarskim knjigama Službe za katastar nepokretnosti u Aleksandrovcu, na ime tužioca a.d. „Željin“ Aleksandrovac. Na osnovu rešenja Privrednog suda u Kraljevu St. 553/2011 od 13.01.2012. godine, utvrđena je ispunjenost stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja dužnika a.d. za građevinarstvo „Željin“ Aleksandrovac, pa je otvoren stečajni postupak nad tim dužnikom a pošto je utvrđeno da ne postoji interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka isti je zaključen, a po pravnosnažnosti rešenja imovina stečajnog dužnika prešla je u svojinu Republike Srbije. Tužilac svoj tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na predmetnim nepokretnostima zasniva na pravnom poslu - ugovoru o prenosu prava na ime namirenja duga i na činjenici da je u posedu predmetnih nepokretnosti u koje ga je uveo prethodni vlasnik a.d. „Željin“ čije pravo vlasništva na tim nepokretnostima je utvrđeno odlukom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2150/12 od 14.11.2012. godine. Tuženi BB je predmetnu katastarsku parcelu kp. br. .. K.O. ... kupio, na osnovu ugovora o kupoprodaji OPU: 29-2018 od 05.11.2018. godine, od GG, kao prodavca, koji je tu parcelu dobio na poklon od DD, na osnovu ugovora o poklonu OPU: 438/2016. Poklonodavac, DD je predmetnu parcelu nasledila od vlasnika, svog oca, VV, na osnovu ostavinskog rešenja O. 2824/2012 od 06.06.2014. godine. Na osnovu izveštaja nadležnog organa Opštine Aleksandrovac, predmetna parcela je bila upisana na ime ĐĐ, potom na VV, a od 2016. godine, bila je upisana na ime DD, VV ćerke, na osnovu pravnosnažnog rešenja O. 2824/2011.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca odbio jer je zaključio da on nema nijedan pravni osnov za sticanje prava svojine na objektima prema Republici Srbiji, koji su, po sili zakona, nakon okončanja stečajnog postupka prešli u javnu svojinu, jer ni „Željin“ a.d. ni stečajni upravnik nisu tražili izlučenje iz stečajne mase na osnovu odredbe člana 112. stav 1. Zakona o stečaju. Prema tuženom BB, tužbeni zahtev tužioca je neosnovan, kako je zaključio drugostepeni sud, jer je on spornu parcelu kupio od vlasnika na osnovu ugovora koji je overen kod javnog beležnika u skladu sa Zakonom o prometu nepokretnosti, te isti predstavlja pravni osnov za sticanje prava svojine, a predmetna parcela nije ni bila predmet priznanja odlukom Upravnog odbora „Željin“ a.d. od 2006. godine. Po mišljenju drugostepenog suda tužilac je od stečajnog upravnika mogao da traži da pokrene parnicu radi utvrđenja prava svojine na objektima na ime a.d. „Željin“ koji je brisan iz registra, a to nije učinio.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo a zbog toga je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 2. Zakona o stečaju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2009 ... 95/2018), propisano je da cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanje najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. Izlučno potraživanje propisano je u odredbi člana 112. istog Zakona, tako što izlučni poverilac podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči stvar koja ne ulazi u stečajnu masu (stav 1). Ako izlučni poverilac ne podnese zahtev za izlučenje do momenta prodaje imovine koja je predmet zahteva, izlučni poverilac svoja prava može ostvarivati samo u drugim postupcima, u skladu sa zakonom (stav 6).

Na osnovu odredbe člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, savestan i zakoniti držalac nepokretne stvari na koje drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina. Savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (stav 4).

U konkretnom slučaju, tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava vlasništva na predmetnim nepokretnostima zasniva se na ugovoru o prenosu prava na ime namirenja duga od 10.03.2006. godine (koji za predmet ima kako parcelu tako i zgrade na njoj) i na činjenici da je u posedu predmetnih nepokretnosti. To što tužilac nije podneo zahtev da mu se iz stečajne mase a.d. „Željin“ Aleksandrovac izluče predmetne nepokretnosti, nije bitna činjenica za ovu parnicu. Tužilac svoje potraživanje nije ostvario u stečajnom postupku vođenim pred Privrednim sudom u Kraljevu pod brojem St. 553/2011,ali to ne znači da je, zbog toga, njegov tužbeni zahtev neosnovan, pošto izlučni poverilac, svakako, svoja prava može ostvariti u drugom (ovom) postupku, u skladu sa zakonom, na osnovu odredbe člana 112. stav 6. Zakona o stečaju. Pogrešan je zaključak drugostepnog suda da je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2150/12 od 14.11.2012. godine, kojom je utvrđeno pravo vlasništva a.d. „Željin“ iz Aleksandrovca na kp. br. .. K.O. ..., površine 10,08 ari, prema tuženom VV iz ..., bez uticaja na odlučivanje zbog činjenice da je ta odluka doneta u vreme kada a.d. „Željin“ više nije postojao jer je nad njim zaključen postupak stečaja rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 553/2011 od 13.01.2012. godine. Suprotno tome, presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2150/12 od 14.11.2012. godine je deklarativna pošto je tom presudom pravo vlasništva pravnog prethodnika tužioca utvrđeno po osnovu održaja, imajući u vidu da je on bio u mirnoj državini predmetne parcele od dana sticanja (usmenim ugovorom o kupoprodaji), 1967. godine, protekom roka od preko 20 godina, što znači da je pravni prethodnik tužioca pravo vlasništva na predmetnoj parceli stekao 1987. godine, na osnovu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, dok je, u periodu od 1979. godine do 1981. godine na toj parceli izgradio objekte koji su takođe predmeti ovog spora. S`tim u vezi, tužilac svoje pravo vlasništva na predmetnim nepokretnostima zasniva kako na pravnom poslu - ugovoru o prenosu prava na ime namirenja duga od 10.03.2006. godine, tako i na održaju, što drugostepni sud nije imao u vidu pri odlučivanju niti je utvrdio činjenice od značaja za odlučivanje o savesnosti i zakonitosti državine tužioca.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo odluku drugostepenog suda, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od njegovog ishoda na osnovu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud, postupajući po primedbama iz ovog rešenja, činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdi, kako bi potom imao mogućnosti da, pravilnom primenom materijalnog prava, o tužbenom zahtevu tužioca donese novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić