U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 23.09.2011. godine, sada pok. suprug tužene VV sačinio je priznanicu kojom je potvrdio da tužiocu duguje 9.200.000,00 dinara i obavezao se da mu navedeni iznos vrati 30.09. iste godine. Priznanica sadrži overeni potpis supruga tužene. Radi naplate navedenog duga, tužilac je protiv supruga tužene pokrenuo paranicu pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, koji postupak je prekinut usled smrti VV dana 14.04.2014. godine. Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu od 19.07.2016. godine, parnica je nastavljena protiv tuženih BB, GG i DD, koji su pravnosnažnim ostavinskim rešenjem od 07.12.2015. godine oglašeni za naslednike na po 1/3 idealnog dela stana u ... na kp .../... KO ... ZKUL ... . Navedeno ostavinsko rešenje je ukinuto i dopunskim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu od 22.09.2016. godine obustavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza pok. VV zbog nepostojanja imovine, jer je supruga ostavioca sudu dostavila sporni ugovor o poklonu, overen kod suda 20.02.2013. godine, kojim je ostavilac za života raspolagao navedenim stanom u njenu korist. Tužilac je u ovoj parnici tražio utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu od 20.02.2013. godine, a rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu od 06.02.2018. godine prekinut je postupak u parnici koja se vodi protiv tuženih BB, GG i DD radi isplate duga, do pravnosnažnog okončanja ove parnice.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu i naknadu štete.

Tužilac se kao zainteresovano lice, u smislu člana 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO, poziva na ništavost Ugovora o poklonu zaključenog 20.02.2013. godine između tužene kao poklonoprimca i njenog sada pok. supruga kao poklonodavca. Kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, kada treće lice traži utvrđenje ništavosti ugovora, tužbom moraju biti obuhvaćene obe ugovorne strane, u odnosu na koje se spor mora rešiti na jednak način. S obzirom da je suprug tužene, poklonodavac iz navedenog ugovora, preminuo pre podnošenja tužbe u ovoj parnici, tužbom je trebalo obuhvatiti sve njegove pravne sledbenike, u smislu člana 148. stav 2. ZOO, a to su osim tužene supruge i njegova deca GG i DD, jer bi u slučaju utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu predmetni stan pripao ne samo tuženoj, nego i njenoj i poklodavčevoj deci, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. S obzirom da se u konkretnom slučaju radi o nužnom suparničarstvu, u smislu člana 211. stav 1. ZPP, te da sva lica koja su nužni suparničari nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, to je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan, u skladu sa članom 211. stav 2. ZPP.

Revizijom tužioca ukazuje se na postojanje razloga za ništavost predmetnog ugovora o poklonu, što nije od značaja za drugačiju odluku u konkretnom slučaju, u situaciji kada tužbom kao stranke nisu bili obuhvaćeni svi nužni suparničari i kada je tužbeni zahtev iz tog razloga odbijen kao neosnovan.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić