Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 105/22 od 16.06.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, branioca okrivljenog Saše Tomovića, advokata Saše Gavrilovića i branioca okrivljenog Srđana Biga, advokata Marine Stefanović, a presuda Višeg suda u Beogradu K 127/21 od 05.11.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Srđana Biga, advokat Zoran Zvonar, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Srđana Biga, ukazuje da se pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati. S tim u vezi, pored toga što navodi da lice mesta nije kriminalističko-tehnički obrađeno, da nije izvršen uviđaj i pretres predmetnog vozila i fotografisanje svih paketića sa opojnom drogom, svoje tvrdnje o tome da se presude zasnivaju na nedozvoljenom dokazu zasniva na tome da se prvostepena presuda zasniva za izveštaju PS Zemun od 14.01.2021. godine, koji predstavlja akt o operativnim radnjama policije preduzetim u predistražnom postupku, a ne dokaznu radnju koja se može koristiti u postupku i na kome se može zasnivati sudska odluka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga.

Naime, u konkretnom slučaju policija je dana 14.01.2021. godine, sačinila izveštaj PS Zemun koji je potpisalo šest policijskih službenika, od kojih su AA i BB ispitani na glavnom pretresu, a koji su inače i preduzeli radnje na koje su ovlašćeni i koje su opredeljene u ovom izveštaju. Iz izveštaja proizilazi da se radnje policijskih službenika odnose na pregled vozila u kome su se nalazili okrivljeni, a koje je prethodno praćeno i u kome je pronađena opojna droga u količini opisanoj u izreci prvostepene presude i navedenoj potvrdi o oduzetim predmetima, nakon čega su okrivljeni dovedeni u prostorije PS Zemun gde je izvršena kriminalističko-tehnička obrada, o čemu je sačinjen izveštaj o forenzičkom pregledu mesta i izvršeno fotografisanje nađenih tragova predmetnog krivičnog dela, kao i da je o događaju obavešten dežurni zamenik VJT u Beogradu Mirjana Jovanović, po čijem je odobrenju za lica navedena u izveštaju PS Zemun doneto Rešenje o zadržavanju do 48 časova, zbog sumnje da su izvršili krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ. Na opisani način su ovlašćena službena lica obavila radnje koje se odnose na pregled vozila i postupala u svemu u skladu sa članom 286. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu da su ovlašćena službena lica kritičnom prilikom postupala u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP (ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere, pored ostalog da se otkriju ili obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokazi ...), da su obavili pregled vozila u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. ZKP da je o izvršenoj predmetnoj radnji sačinjen izveštaj u smislu člana 286. stav 2. ZKP, kao i da su u skladu sa odredbom člana 286. stav 4. ZKP, obavestili nadležnog javnog tužioca, odmah po preduzimanju navedenih radnji (konstatovano u izveštaju gde stoji da je javni tužilac dao nalog da se lica zadrže), napred izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP su ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, po oceni ovog suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kome se ukazuje da prvostepeni sud nije utvrdio količinu opojne droge heroin u smeši koja predstavlja predmet krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, kao i što nije utvrđena vinost okrivljenog Srđana Biga, čime je učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ovo stoga što iz činjeničnog opisa dela datog u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama, i to kako objektivna obeležja krivičnog dela, u konkretnom slučaju radnja neovlašćenog prenošenja opojne droge radi dalje prodaje, tako i ona koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu, a odnose na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenog o zabranjenosti dela, pa se navodi branioca okrivljenog o odsustvu vinosti kod okrivljenog, ocenjuju kao neosnovani. Takođe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, za postojanje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ nije nužno utvrditi odnos heroina i razblaživača u opojnoj drogi koja je predmet krivičnog dela u konkretnom slučaju.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povrede odredaba člana 15. stav 1, te članova 133, 135. stav 1, 136, 152. stav 1. i 2, 158. stav 1. tačka 3) i člana 16. stav 2, 4. i 5. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Biga, nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog Srđana Biga, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne opisuje u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Biga u napred navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, jer branilac u zahtevu nije obrazložio konkretnu povredu zakona (439. tačka 2) ZKP), odnosno u čemu se ista sastoji.

Vrhovni kasacioni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog, je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić