Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli branioci okrivljene Ivane Popin i to:

-advokat Dejan Dragić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i pobijane presude preinači, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje; i

-advokat Željka Tomljenović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene Ivane Popin, advokat Dejan Dragić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, jer je od momenta izvršenja predmetnog krivičnog dela bilo više izmena krivičnog zakonodavstva u odnosu na krivično delo za koje je okrivljena osuđena, a u konkretnom slučaju to su izmene Krivičnog zakonika iz 2009. godine, prema kojima je krivično delo predviđeno članom 234. KZ u svojoj inkriminaciji imalo dva oblika, lakši opisan u stavu 1. i teži opisan u stavu 2. tog člana, kojim je propisano da će se učinilac kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina, ako je usled dela iz stava 1. tog člana nastupila šteta koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, tako da je, imajući u vidu kaznu propisanu za navedeno krivično delo, kao i vreme izvršenja istog – u periodu od juna do avgusta 2009. godine, u smislu člana 103. stav 1. tačka 5) i člana 104. stav 6. KZ, u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Dejana Dragića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, okrivljena Ivana Popin je u vreme i na mestu bliže opredeljenim u izreci presude, u stanju uračunljivosti, svesna svoga dela, čije izvršenje je htela, uz istovremenu svest o zabranjenosti dela, kao odgovorno lice, u zajednici i po prethodnom dogovoru sa okrivljenim AA, vlasnikom i direktorom privrednog društva „Mercato“ DOO za trgovinu i usluge, u kom privrednom društvu je faktički obavljala poslove rukovodioca komercijale, pri tom se predstavljajući imenom „...“, iskorišćavanjem svog položaja pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara, tako što je stupala u kontakt sa predstavnicima drugih privrednih društava, pa tako i sa predstavnicima oštećenih „Aretol“ DOO i „Sirogojno Company“ DOO i na osnovu zaključenih pravnih poslova od navedenih privrednih društava nabavljala robu lažno prikazujući da će istu platiti i kao garanciju obezbeđenja plaćanja predavala blanko menice i menično ovlašćenje potpisane od strane okrivljenog AA, iako je znala da se račun PD „Mercato“ nalazi u neprekidnoj blokadi od 10.08.2009. godine, pa kako roba navedenim dobavljačima nije plaćena istima je pričinjena šteta u vrednosti preuzete robe, koja je dalje prodata nepoznatim kupcima za gotov novac, koji nije knjižen u poslovnim knjigama i nije uplaćivan na poslovni račun tog privrednog društva, jer su okrivljeni isti prisvojili, na koji način su pribavili sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 4.415.773,09 dinara.

Odredbama člana 234. KZ („Sl. glasnik RS“, br.72/09), na koju se branilac poziva u zahtevu propisano je da krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju u osnovnom obliku iz stava 1. tog člana čini odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje svesno krši zakone i druge propise ili opšte akte o poslovanju i očigledno nesavesno posluje ili iz nehata tom preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja prouzrokuje štetu, koja prelazi iznos od 450.000,00 dinara, a da će se učinilac kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, dok je stavom 2. istog člana predviđen kvalifikovan oblik ovog krivičnog dela, koje postoji ako je usled dela iz stava 1. tog člana nastupila šteta koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara ili je pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili stečaja, a da će se učinilac kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Odredbama člana 234. KZ („Sl. glasnik RS“, br.121/12), koji je u konkretnom slučaju primenjen, propisano je da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u osnovnom obliku iz stava 1. ovog člana čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu kao i da će se učinilac tog dela kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je stavom 3. istog člana predviđen najteži oblik ovog krivičnog dela, određen prema visini imovinske koristi pribavljene izvršenjem dela i to u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, te je propisano da će se učinilac kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Dakle, upoređivanjem zakonskog opisa navedenih krivičnih dela, proizlazi da se bića tih krivičnih dela potpuno razlikuju i to kako u pogledu radnje izvršenja tako i u pogledu posledice dela.

Imajući u vidu izloženo i citrane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude proizlaze sva subjektivna i objektivna zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ („Sl. glasnik RS“, br.121/2012),za koje krivično delo je okrivljena optužena i pravnosnažno osuđena.

Kako je okrivljena pravnosnažnom presudom oglašena krivom da je produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ, izvršila u vremenskom periodu od juna do 07.08.2009. godine, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora od 2 do 10 godina, to proizlazi da u konkretnom slučaju, u smislu člana 103. tačka 3) u vezi člana 104. stav 6. KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nije nastupila u momentu donošenja drugostepene odluke, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu branioca okrivljene, advokata Dejana Dragića.

Sledstveno iznetom, donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene, advokat Dejan Dragić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno prihvatili pravnu kvalifikaciju krivičnog dela iz optužnog akta prema odredbi člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koja odredba je počela da se primenjuje nakon izvršenja dela – od 15.04.2013. godine, iako je odredbom člana 5. KZ predviđeno da se u slučaju izmene zakona na učinioca uvek primenjuje najblaži zakon.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Dejana Dragića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenoj Ivani Popin, optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kti 129/14, izmenjenom dana 13.06.2017. godine, stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od juna do 07.08.2009. godine izvršila produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ.

U vreme izvršenja krivičnog dela postojalo je krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, koje je u stavu 4. izričito predviđalo krivičnu odgovornost odgovornog lica. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine, objavljenim u „Sl. glasniku RS“, br.121/2012, sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013. godine, krivično delo zloupotreba službenog položaja je „podeljeno“ u dva krivična dela, pri tome deoba je izvršena prema svojstvu učinioca i ovlašćenjima koja mu pripadaju i to na krivično delo zloupotreba službenog položaja, kažnjivo po članu 359. KZ i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, kažnjivo po članu 234. KZ.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ izmenjeno je samo utoliko što su u delu odredbe stava 1. brisane reči „ili odgovorno“, te od navedenih izmena, izvršilac ovog krivičnog dela može biti samo službeno lice. Istovremeno, odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja i krivicu odgovornog lica, ovim izmenama, izdvojene su u posebno krivično delo – krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, čiji je zaštitni objekt privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, pri čemu je radnja krivičnog dela ostala neizmenjena.

Dakle, navedenim izmenama u Krivični zakonik je uneto krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, koje zadržava jasan pravni kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, u slučaju da se kao izvršilac javlja odgovorno lice. Uvođenje krivičnog dela iz člana 234. KZ je posledica potrebe da se napravi razlika između odgovornog i službenog lica, jer je krivično delo iz člana 359. KZ u potpunosti izjednačavalo službeno i odgovorno lice, iako su imali različita ovlašćenja, u različitim oblastima.

Sledstveno napred navedenom, po oceni ovoga suda, između odredbe člana 359. KZ koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela i odredbe člana 234. KZ, koja je stupila na snagu 15.04.2013. godine, a koja je u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno primenjena, postoji jasan pravni kontinuitet inkriminacije, s obzirom da krivično delo iz člana 234. KZ i pored navedenih razlika u svom zakonskom opisu, ima ista obeležja kao i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ i to pre svega radnju izvršenja.

Pored toga, u konkretnom slučaju, zadržan je i jasan pravni kontinuitet inkriminacije krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ sa inkriminacijom krivičnog dela pod identičnim zakonskim nazivom i sa istim bitnim elementima i propisanom kaznom iz člana 227. KZ, a koje delo je u Krivični zakonik uneto izmenama koje se primenjuju počev od 01.03.2018. godine, s obzirom da se navedenim izmenama inkriminiše isto ponašanje kao i pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika, a dodavanjem u zakonski opis krivičnog dela iz člana 227. stav 1. KZ, zakonske formulacije „...ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela“, a koja nije bila sadržana u članu 234. stav 1. ranije važećeg KZ, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nema bitnog značaja za ocenu postojanja predmetnog krivičnog dela na dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, jer predmetno krivično delo (i njegovi kvalifikovani oblici) za koje je okrivljen optužen i pravnosnažno oglašen krivim i dalje postoji kako u svom nazivu, tako i u svim svojim bitnim obeležjima.

Kako je za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.121/2012 od 24.12.2012. godine, sa stupanjem na snagu 15.04.2013. godine), predviđena kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, dok je za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.85/2005, 72/2009), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela bila predviđena kazna zatvora u trajanju od dve do dvanaest godina, to je očigledno da su za okrivljenu blaže izmene i dopune Krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine, objavljene u „Sl. glasniku RS“, br.121/2012), sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013. godine, pa je samim tim blaža i pravna kvalifikacija radnji okrivljene kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a kako je sud pravilno i kvalifikovao radnje okrivljene. Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu, da, iako je i za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, predviđena kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, kao i za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, navedena zakonska norma ni na koji način nije blaža za okrivljenu, niti u pogledu kruga lica koja mogu biti izvršioci ovog krivičnog dela, niti u pogledu propisanih radnji izvršenja, kao ni u pogledu visine zaprećene kazne, već zakonska formulacija navedene norme, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stavlja samo jednu obavezu više sudu da zbog brojnih novih krivičnih dela uvedenih izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.94/2016 od 24.11.2016. godine) u grupu krivičnih dela protiv privrede dodatno vodi računa o pravilnoj pravnoj kvalifikaciji radnji izvršenja.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovan zahtev branioca okrivljene, advokata Dejana Dragića i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Samim tim, neosnovano se istim zahtevom ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Sledstveno iznetom, ocenjeni su kao neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Željke Tomljenović, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je krivično delo okrivljene pogrešno pravno kvalifikovano, jer je krivično delo „zloupotreba položaja odgovornog lica“, predviđeno članom 227. a ne članom 234. KZ, koji je u konkretnom slučaju primenjen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Željke Tomljenović, ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da okrivljena nije bila ni vlasnik, niti zakonski zastupnik pravnog subjekta označenog u izreci presude, i da samim tim nije mogla imati svojstvo odgovornog lica, koje mora imati izvršilac predmetnog krivčinog dela.

Ovo iz razloga, jer je okrivljena Ivana Popin, prema činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude, lice kome je bilo faktički povereno obavljanje komercijalnih poslova u označenom privrednom društvu, a pod pojmom odgovornog lica u smislu člana 112. stav 5. KZ smatra se, između ostalog i lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu, kome je faktički povereno obavljanje pojedinih poslova, što je i ovde slučaj sa okrivljenom Ivanom Popin.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene, advokat Dejan Dragić, ukazuje da se pravnosnažna presuda zasniva samo na iskazu okrivljenog AA, datom u drugom krivičnom postupku, koji je vođen pred Višim sudom u Leskovcu u predmetu K 72/11, što je, prema stavu odbrane, nedopustivo u situaciji kada nema drugih dokaza koji bi navedeni iskaz okrivljenog potkrepili.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac ukazuje da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne može zasnivati i da je na taj način pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda na odbrani okrivljenog AA, datoj u predmetu Višeg suda u Leskovcu K 72/11 nisu utvrđivane činjenice vezane za postojanje krivičnog dela zbog kojih je okrivljena Ivana Popin oglašena krivom, već su ove činjenice, pored drugih dokaza, utvrđene i na osnovu odbrane okrivljenog AA iznete u ovom krivičnom postuku pred ovlašćenim službenim licima PU Leskovac dana 13.08.2009. godine i pred Višim javnim tužiocem u Novom Sadu dana 18.01.2017. godine, kada je okrivljeni napomenuo da je na suđenju u Višem sudu u Leskovcu u predmetu K 72/11 u sudnici prepoznao Ivanu Popin, kao osobu koja se predstavljala imenom „...“, budući da je ista prisustvovala tom suđenju.

Imajući u vidu izloženo Vrhovni kasacioni sud je navode branioca okrivljene, advokata Dejana Dragića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Pored iznetog, branilac okrivljene Ivane Popin, advokat Željka Tomljenović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to da na osnovu iskaza svedoka, pisane dokumentacije i nelogične i neživotne odbrane okrivljenog AA u toku postupka nije dokazano da je okrivljena na bilo koji način učestvovala u poslovanju navedenog privrednog društva, da se lažno predstavljala i pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist, odnosno da je izvršila krivično delo za koje je oglašena krivom pravnosnažnom presudom, čime osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njegovom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene advokata Željke Tomljenović, u ovom delu, ocenio kao nedozovljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                        Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić