Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, kojom pobija pravnosnažnu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 18/2020) i zaključio da je revizija delimično osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, te bez bitne povrede odredaba parničnog postupka u smislu odredaba člana 374. stav 1. Zakona parničnom postupku na koju u reviziji ukazuje tužilac navodima koji se tiču ocene izvedenog dokaza, koju ocenu je dao drugostepeni sud ceneći pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog od strane prvostepenog suda. Revizijski sud nalazi da se ovim navodom u reviziji suštinski osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljen revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona parničnom postupku.

Tužilac je tužbu za utvrđenje ništavosti menica izdatih od strane tužioca, zasnovao na navodima da je tuženi zloupotrebio menice, jer ih je popunio i podneo na naplatu suprotno ugovorenim uslovima i to menicu koja mu je predata kao sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansno plaćenog iznosa popunio je i predao iako je tužilac opravdao plaćanje avansa, a menicu koju mu je tužilac predao kao sredstvo obezbeđenja za otklanjanje nedostataka u garantnom roku, tuženi je podneo na naplatu po proteku ugovorenog prekluzivnog garantnog roka od 3 godine. Tužilac tvrdi da je proizveo ugovorenu opremu prema ugovorenoj specifikaciji i odgovarajućeg kvaliteta, što je tuženi potvrdio pismeno 24.11.2014. godine.

Prema stanju u spisima predmeta tuženi osporava tužbeni zahtev navodima da mu tužilac nije isporučio opremu kako je to ugovoreno među parničnim strankama, ni u naknadnom roku koji mu je tuženi za to ostavio dopisom koga je tužilac primio 14.06.2018. godine, pa je tuženi zbog neispunjenja ugovora raskinuo ugovor 04.07.2018. godine, te podneo tužbu radi povraćaja avansa koga je platio tužiocu i istovremeno iskoristio menice koje su bile garancija za ispunjenje obaveze od strane tužioca, te u tom smislu menice nisu zloupotrebljene.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke zaključile su dana 12.07.2014. godine Ugovor o nabavci opreme za sekundarnu selekciju otpada sa instalacijom u objektu po kom je tužilac isporučilac, a tuženi naručilac. Ugovorili su vrednost svih dobara koje su predmet ugovora na 16.950.000,00 dinara bez obračunatog PDV-a i 3.390.000,00 dinara PDV-a, odnosno ukupno 20.340.000,00 dinara. Saglasili su se da se plaćanje po ugovoru izvrši po ispostavljenoj avansnoj, privremenim i okončanoj situaciji sačinjenoj na osnovu overene građevinske knjige izvedenih radova i jediničnih cena iz usvojene ponude broj .../... od 23.06.2014. godine, potpisanim od strane stručnog nadzora, u roku od 45 dana od dana prijema overene situacije. Kompletnu dokumentaciju neophodnu za overu privremene situacije: listove građevinske knjige, ateste za ugrađeni materijal i dr. isporučilac dostavlja stručnom nadzoru koji tu dokumentaciju čuva do primopredaje i konačnog obračuna. Tužilac se obavezao da ugovorene poslove izvede u roku od 60 kalendarskih dana računajući od dana uvođenja u posao. Smatra se da je uvođenje u posao izvršeno ispunjenjem uslova: da je naručilac obezbedio nesmetani prilaz gradilištu i odredio stručni nadzor. Pod završetkom radova smatra se dan njihove spremnosti za tehnički pregled, što stručni nadzor konstatuje u građevinskom dnevniku. Ugovoreni su razlozi za produžavanje roka za obavljanje poslova na zahtev isporučioca, u formi aneksa ugovora. Tužilac se obavezao da obavi poslove u skladu sa važećim propisima, investiciono-tehničkom dokumentacijom iz ugovora i da po završetku poslova izvedene poslove preda naručiocu. Tuženi se obavezao da tužiocu plati ugovorenu cenu pod uslovima i na način određen u članu 4. Ugovora, da organizuje stručni nadzor nad izvršenjem ugovornih obaveza, te da po završetku posla primi opremu od isporučioca. Članom 11. Ugovora je određeno da je obaveza isporučioca da naručiocu preda menicu za povraćaj avansnog plaćanja ukoliko traži avans, da mu preda bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla, te menicu za otklanjanje nedostataka u garantnom roku. Garantni rok za izvedene poslove je tri godine i računa se od dana primopredaje opreme. Naručilac ima pravo da traži produženje menice za otklanjanje nedostataka u garantnom roku ukoliko isporučilac na pismeni poziv ne otkloni nedostatke u obavljanju poslova, odnosno ne uskladi kvalitet materijala i izvođenja sa zahtevima naručioca. Menicu za otklanjanje nedostataka u garantnom roku naručilac sme da naplati ukoliko isporučilac ne otpočne sa otklanjanjem nedostataka u roku od 5 dana od dana prijema pismenog zahteva. Naručilac ima pravo da jednostrano raskine ugovor ukoliko isporučilac poslova kasni sa izvođenjem duže od 20 kalendarskih dana i ako izvršeni poslovi ne odgovaraju propisima i standardima za tu vrstu posla i kvalitetu navedenom u ponudi isporučioca, a isporučilac nije postupio po primedbama stručnog nadzora. Tuženi je tužiocu avansno platio 20.350.000,00 dinara. Deo opreme je isporučen tuženom po otpremnicama ..., ..., ... i .../2016. Tužilac je tuženom predao menicu ... i menicu ... sa meničnim ovlašćenjima, kao instrumente obezbeđenja po Ugovoru o nabavci opreme za seknudarnu selekciju otpada sa instalacijom u objektu. Meničnim ovlašćenjima je tužilac tuženog ovlastio da popuni menicu za naplatu iznosa duga i da bezuslovno, neopozivo, bez protesta i troškova, vansudski u skladu sa važećim propisima izvrši naplatu sa računa dužnika – izdavaoca menice, ovde tužioca u korist tuženog. Menicu serijske oznake ... tuženi je mogao popuniti u visini ugovorenog avnsa, za povrćaj avansnog plaćanja, a menicu ... u iznosu od 10% vrednosti ugovora bez obračunatog PDV-a za otklanjanje nedostataka u garantnom roku. Tuženi je 07.06.2018. godine pozvao tužioca da u roku od 15 dana ispuni svoju obavezu shodno stavu 1. člana 2. Ugovora o nabavci opreme za sekundarnu selekciju otpada sa instalacijom u objektu. Dana 09.07.2018. godine tuženi je tužiocu dao izjavu da raskida Ugovor o nabavci opreme za sekundarnu selekciju otpada sa instalacijom u objektu iz razloga što nije izvršio obavezu iz ugovora. Ovde tuženi je u parnici koja se pred istim prvostepenim sudom vodi pod P 540/2018 podneo tužbu protiv ovde tužioca, kojom traži obavezivanje ovde tužioca da mu isplati iznos od 20.430.000,00 dinara kao stečeno bez osnova, koji iznos je ovde tuženi tužiocu platio na ime izrade tehničko-tehnološkog projekta za sekundarnu separaciju otpada, na ime isporuke opreme za sekundarnu selekciju otpada i na ime montaže sistema za sekundarnu separaciju otpada, u kojoj parnici je veštak mašinske struke dao mišljenje prema kome je ovde tužilac saglasno ugovoru broj ... od 12.07.2014. godine delimično isporučio ovde tuženom opremu, u periodu od 09.12.2014. godine do 01.04.2016. godine i da je tržišna vrednost isporučene opreme 177.840,00 dinara, odnosno da ima vrednost samo kao sekundarna sirovina, da je nekompletna i neupotrebljiva za svrhu kojoj je namenjena.

Na osnovu takvih utvrđenja je prvostepeni sud zaključio da tužilac nije izvršio svoju ugovornu obavezu i nije isporučio opremu saglasno ugovoru, već samo neznatno u vrednosti od 177.840,00 dinara, neupotrebljivu za svrhu za koju je isporučena, dok je tuženi tužiocu platio iznos od 20.340.000,00 dinara. Prvostepeni sud nije prihvatio iskaz zakonskog zastupnika tužioca, niti svedoka AA, bivšeg direktora tuženog, niti činjenicu da je od strane zakonskog zastupnika tužioca i bivšeg direktora tuženog, pomenutog svedoka, 24.11.2014. godine potpisan Zapisnik o izvršenom pregledu gotove opreme, prema kome je izvršen pregled gotove opreme i konstatovano da je oprema proizvedena u svemu prema ugovorenoj specifikaciji, kompletna i odgovarajućeg kvaliteta, jer je utvrdio da tužilac nije ispunio svoju obavezu predaje stvari, niti je bio spreman da tuženom instalira navedenu opremu ni u naknadno ostavljenom roku, ni nakon četiri godine od dana zaključenja ugovora. Iz tako utvrđenih činjenica je prvostepeni sud zaključio da je tuženi u skladu sa ovlašćenjima i ugovornim uslovima aktivirao primljene menice.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično utvrđenje prvostepenog suda i zaključuje da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, odredbu člana 16. Zakona o menici, i pravilno zaključio da poverilac kome dužnik preda nepopunjenu menicu uz ovlašćenje da je popuni i preda na naplatu ako dužnik ne izvrši određenu obavezu u određenom roku, može menicu da popuni i preda na naplatu pod uslovima pod kojim mu je menica i predata, i da je u konkretnom slučaju tuženi, kao poverilac, u skladu sa meničnim ovlašćenjima i ugovorenim uslovima aktivirao menice čiji se poništaj traži tužbom. Ovo stoga, što tužilac i nakon četiri godine od dana zaključenja ugovora nije ispunio svoju ugovornu obavezu, nije isporučio tuženom opremu koja je bila predmet ugovora, zbog čega je tuženi bio prinuđen da tužiocu da izjavu o raskidu ugovora i da aktivira predate menice, imajući u vidu da je tuženi ispunio svoju ugovornu obavezu, jer je u celosti isplatio iznos naručene opreme u visini od 20.340.000,00 dinara.

Kako je napred navedeno, revident osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, pre svega ukazujući da su nižestepeni sudovi cenili sadržinu iskaza svedoka i zapisnika koga su parnične stranke potpisale o izvršenom pregledu gotove opreme od 24.12.2014. godine na osnovu toga što se protiv AA, bivšeg zakonskog zastupnika tuženog vodi postupak zbog produženog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Revident uz dopunu revizije dostavlja dokaz da je obustavljena istraga protiv AA naredbom o obustavi istrage Višeg javnog tužilaštva, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije 7KtKo br. 530/19; 7KtiKo br. 18/20 od 10.01.2022. godine. Međutim, s jedne strane, prvostepeni sud je ocenom svih izvedenih dokaza utvrdio da tužilac nije ispunio ugovornu obavezu na isporuku i montažu ugovorene opreme. Tužilac pravilnost takvog utvrđenja zasniva isključivo na zapisniku o izvršenom pregledu gotove opreme od 24.11.2014. godine i iskazu svedoka, čiju dokaznu snagu je cenio prvostepeni sud. Iz utvrđenog činjeničnog stanja vidi se da se, prema odredbama ugovora, ugovorna obaveza tužioca ne iscrpljuje samo izradom opreme. Sa druge strane, pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, te ni ocena dokaza na osnovu kog je utvrđeno, ne može se osporavati revizijom.

Na osnovu utvrđenog činjeninog stanja nižestepeni sudovi su pravilno odlučili kada su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti menice br. ... izdate dana 10.07.2014. godine, koju je tuženi popunio na iznos od 10.170.000,00 dinara, jer prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac nije opravdao avans za čije obezbeđenje je predao tuženom menicu, u navedenom iznosu. Ugovor među parničnim strankama je raskinut, što je bitna činjenica koja navodima revizije i nije dovedena u pitanje. Samim tim, posledica je da je tužilac dužan da vrati ono što je po ugovoru primio avansno, a nije opravdao ispunjenjem, shodno članu 132. Zakona o obligacionim odnosima. Za to nije od značaja krivica za raskid ugovora. Tužilac u reviziji obrazlaže da naručilac može raskinuti ugovor, ali da je dužan isplatiti posleniku ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos troškova koje je ovaj učinio i dr, a da je tužilac imao pravo na ugovorenu naknadu za opremu koju je izradio po ugovoru, po njegovom stavu celokupnu, i troškove koji su nastali čuvanjem opreme. Međutim, takvo pravo tužilac u ovom postupku nije dokazao. Prema tome, tužilac nije dokazao da je tuženi zloupotrebio menicu br. ... kada ju je popunio na iznos od 10.170.000,00 dinara i podneo na naplatu, jer menica nije popunjena protivno meničnom ovlašćenju i sadržini ugovora.

Međutim, osnovano se u reviziji ukazuje da je menicu ... tužilac predao tuženom za otklanjanje nedostataka u garantnom roku, sa ovlašćenjem da je popuni na iznos od 10% od vrednosti ugovora bez obračunatog PDV-a i podnese na naplatu ako isporučilac ne otpočne sa otklanjanjem nedostataka u roku od 5 dana od prijema pismenog zahteva, a da se takva okolnost nije ostvarila. Prema utvrđenom činjeničnom stanju ne proizilazi da je tuženi od tužioca zahtevao otklanjanje nedostataka na delu opreme koju je tužilac isporučio i to po obavezi na otklanjanje nedostataka u garantnom roku. Ovo tim pre što je utvrđeno da tužilac nije isporučio ugovorenu opremu, a da isporučeni konstruktivni elementi opreme nisu upotrebljivi za svrhu za koju su poručeni. Iz ovog razloga ne može se smatrati da je tuženi saglasno ugovornom ovlašćenju tu menicu popunio i predao na naplatu. To što tuženi ima potraživanja prema tužiocu s obzirom na raskid ugovora, ne opravdava popunjavanje menice koja mu je predata u tačno određenu svrhu koja se nije ostvarila. U konkretnoj situaciji, kada je tužilac tuženom predao blanko potpisanu menicu, sa ovlašćenjem da je tuženi popuni na određeni iznos za tačno određenu svrhu, pa tuženi menicu popunio u drugu svrhu, pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da primenom odredbe člana 16. Zakona o menici proizilazi da je tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti menice ... neosnovan. Tim odredbama je predviđeno da lice kome je postavljen zahtev za ispunjenje obaveze iz menice ne može imaocu menice isticati prigovore iz osnova u ličnim odnosima sa trasantom ili imaocem menice (stav 1.) i da se ako je menica, koja je u vreme izdanja bila nepotpuna, naknadno ispunjena protivno postojećem sporazumu, povreda tog sporazuma ne može prigovoriti imaocu menice, osim ako ju je stekao zlomisleno ili je pri sticanju menice postupio s velikom nemarnošću. Ova odredba ne odnosi se na situaciju između izdavaoca blanko potpisane menice i lica koje ju je popunilo protivno sporazumu, već na treće lice, potonjeg imaoca menice. Upravo, popunjavanje menice protivno svrsi za koju je data jeste povreda ugovora, ili sporazuma po kom je menica predata i takvo popunjavanje i predaja menice na naplatu čini menicu ništavom, koje utvrđenje se tužbenim zahtevom i traži. Iz tog razloga je revizija tužioca delimično osnovana i u odnosnom delu su pobijana drugostepna presuda i prvostepena presuda preinačene tako što je utvrđeno da je ništava menica bez protesta br. ... izdata dana 10.07.2014. godine od strane tužioca, koju je tuženi popunio na iznos od 1.695.000,00 dinara. Odluka je doneta po odredbi člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U preostalom delu revizija je odbijena kao neosnovana, sa napred iznetih razloga, primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

S obzirom na konačan uspeh stranaka u parnici, odlučeno je o zahtevima za naknadu troškova postupka tako da svaka stranka u postupku snosi svoje troškove postupka, po odredbama člana 153. stav 2. i člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić