Rev 12/2022 3.19.1.25.1.4; 3.1.2.4.2; 3.1.1.6

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12/2022
03.11.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Nenadović, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Damir Muminović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i iseljenja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 405/2021 od 08.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 03.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 405/2021 od 08.07.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 405/2021 od 08.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 405/2021 od 08.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica Sokobanja P 227/2020 od 13.10.2020. godine, u stavovima prvom i drugom izreke, kojima je usvojen tužbeni zahtev, utvrđeno da je ništav Ugovor o korišćenju stare kuće u ... u ulici ... broj ..., overen pred Opštinskim sudom u Sokobanji dana 12.10.2015. godine Ov br. .../..., zaključen između GG, kao davaoca kuće na korišćenje i tuženih, kao primalaca kuće na korišćenje i obavezani tuženi da se sa svim licima i stvarima isele iz navedene nepokretnosti, postojeće na kat.parc. ... KO ... . Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što su obavezani tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 68.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom odredbi materijalnog prava iz Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, utvrđena je ništavost Ugovora o korišćenju nepokretnosti bez naknade, sa pravom doživotnog plodouživanja, zaključenog između majke tužilje GG, kao davaoca kuće na korišćenje i tuženih, kao primalaca kuće na korišćenje, iz razloga što je majka tužilje, koja je raspolagala pravom korišćenja nepokretnosti (ugovorom koji prevazilazi okvir redovnog upravljanja) u vreme sačinjavanja spornog ugovora bila suvlasnik sa 1/3 idealnog dela nepokretnosti, a ugovor je sačinila bez saglasnosti tužilje i ostalih suvlasnika. Kako je utvrđenjem ništavosti navedenog prvnog posla otpao pravni osnov po kom tuženi drže nepokretnost koja je predmet ugovora, to su tuženi obavezani da se sa svim licima i stvarima isele iz predmetne nepokretnosti.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi nisu uz reviziju dostavili pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.05.2017. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta naveden iznos od 10.000,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 13.10.2020. godine, a drugostepena presuda doneta je 08.07.2021. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tuženih nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić