Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2776/20 od 05.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog sa zahtevom za naknadu troškova tog odgovora.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) i utvrdio da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 8, 9, 231. i 238. ovog zakona, na koje se revizijom ukazuje, jer je drugostepeni sud odlučivao bez rasprave na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenoj presudi, pa povrede nisu učinjene pred drugostepenim sudom, iz kog razloga se revizija može izjaviti na osnovu člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog, po ugovoru o radu od 23.05.2012. godine, kojim je radno angažovana na poslovima izabranog nastavnika u zvanju vanredni profesor za užu ... oblast – ... . Radni odnos je zasnovan na određeno vreme do isteka perioda od pet godina, računajući od dana kada je shodno Odluci o izboru u zvanje otpočela sa radom na poslovima izabranog nastavnika u zvanju vanrednog profesora, s tim da je dužna da stupi na rad 23.05.2012. godine. Dana 03.06.2014. godine, pravni prethodnik tuženog je doneo osporeno rešenje broj .. kojim je tužilji otkazan ugovor o radu usled nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno zato što je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, zbog učinjene povrede radne obaveze iz tačke 18. ugovora o radu – neopravdanog izostanka sa posla u trajanju od 15 radnih dana u periodu od 01.04. do 25.04.2014. godine. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je tužilji dostavljeno upozorenje 20.05.2014. godine i da se ona u ostavljenom roku nije izjasnila na navode iz upozorenja. Na osnovu sadržine dopisa JP Pošta Srbije – Pošta 11000 Beograd 6 od 15.07.2015. godine, potpisanog od strane upravnika te Pošte, utvrđeno je (nakon uvida u protokol Pošte 11000 Beograd 6) da preporučena pošiljka RE ...RS od 20.05.2014. godine (za koju je tuženi tvrdio da je pošiljka sa upozorenjem o postojanju razloga za otkaz) nije uručena lično primaocu (tužilji) iz razloga što poštonoša koji je na tom reonu vršio dostave pošiljaka, nije tačno utvrdio da se primalac nalazi na navedenom broju, već je predmetnu pošiljku uručio drugom licu u drugom ulazu. Prema iskazu tužilje, nikada joj nije dostavljeno pisano upozorenje, pre donošenja osporenog rešenja jer se u to vreme nalazila na bolovanju zbog rođenja blizanaca i doznake uredno dostavila fakultetu preporučenom pošiljkom. Pored blizanaca BB i VV rođenih ...2012. godine, tužilja ima i stariju ćerku GG rođenu ...2004. godine. Tužilja je uz dogovor s poslodavcem radila sve do 10 dana pre rođenja blizanaca, a zatim je nakon porođaja došla na posao 18.09.2012. godine, kada je prisustvovala Komisiji za akreditaciju, jer je već tada bila u svojstvu VD dekana fakulteta koji je trebalo da bude osnovan. Tužilja je dopisom od 03.06.2014. godine, obavestila tuženog da u skladu sa Zakonom o radu i pravom na porodiljsko odsustvo sa rada radi nege deteta koristi preostali period zakonom utvrđen za odsustvo sa posla, s tim da moli tuženog da joj isto omogući počevši od 04.06.2014. godine, prilažući medicinsku dokumentaciju kao i izvode iz matične knjige rođenih za troje dece. Pored toga, punomoćnik tužilje je dopisom od 16.06.2014. godine, obvestio tuženog da tužilja nikada nije dobila pisano upozorenje pre donošenja osporenog rešenja, da nije upoznata sa bilo kakvim sadržajem upozorenja i da se na isto nije izjašnjavala, kao i da je bila na bolovanju u periodu od 05.05.2014. godine do 03.06.2014. godine, te da je obavestila tuženog da je u skladu sa Zakonom o radu otvorila porodiljsko odsustvo i da na osnovu člana 187. stav 3. navedenog zakona obaveštava poslodavca o postojanju tih okolnosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da je osporeno rešenje nezakonito jer tužilji nije uredno dostavljeno pisano upozorenje, što proceduru koja je prethodila donošenju osporenog rešenja čini nazakonitom. Pored toga, po nalaženju prvostepenog suda, tuženi nije dokazao činjenice koje su bile osnov za otkaz ugovora o radu osporenim rešenjem, pri čemu je tužilja u vreme donošenja rešenja bila na odsustvu radi nege deteta do isteka zakonom propisanog roka i uživala je posebnu zaštitu propisanu Zakonom o radu, odnosno nije joj mogao biti otkazan ugovor o radu, sve dok su trajale navedene okolnosti o čemu je tuženi imao saznanje. Po argumentaciji drugostepenog suda, izostankom uručenja upozorenja tužilji, povređeno je njeno pravo na odbranu što osporeno rešenje čini nezakonitim, pa nije cenio pravilnosti upotrebljenih otkaznih razloga i učinjene povrede radne obaveze. Iako je tužilja zaključila ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od 5 godina, ima pravo da se vrati na rad jer je odluka o tom delu tužbenog zahteva posledično vezana za odluku o nezakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, pa je bez uticaja činjenica da je tužilja zasnovala radni odnos kod drugog poslodavca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je potvrdio prvostepenu u delu kojim je usvojen zahtev tužilje i poništeno rešenja tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu.

Prema članu 179. tačka 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005), koji je bio u primeni u vreme kada je tužilji otkazan ugovor o radu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, a po članu 180. (koji je važio do izmena u "Sl. glasniku RS", broj 75/2014 od 21. jula 2014.godine) poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.

Prema članu 7. Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Službeni list SFRJ“ Međunarodni ugovori broj 4/84, 7/91), radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika i njegov rad, pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Ocena zakonitosti rešenja kojim je zaposlenom otkazan ugovor o radu, pored utvđivanja postojanja zakonom propisanog osnova i istinitosti činjenica na kojima je zasnovan otkazni razlog, zahteva i ocenu zakonitosti postupka u kome je ugovor o radu otkazan. Pre otkaza ugovora o radu poslodavac je prema navedenoj zakonskoj odredbi dužan da pisanim putem upozori zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana da se o tome izjasni. Pisano upozorenje je deo procedure otkaza ugovora o radu, kako u smislu navedene zakonske odredbe, tako i odredbe navedene Konvencije MOR koja se na osnovu člana 1. Zakona o radu primenjuje i na sve zaposlene u Republici Srbiji. Zaposleni na upozorenje može i ne mora da se izjasni, ali se zakonitost rešenja o otkazu ceni sa stanovišta činjenice da li je zaposlenom uručeno upozorenje i time omogućeno pravo na odbranu. Kod utvrđene činjenice da u konkretnom slučaju tužilji nije uručeno upozorenje pre otkaza ugovora o radu pravilno je stanovište nižestepenih sudova da taj nedostatak čini osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonitim, što ima za posledicu poništaj takvog rešenja. Zato su kao neosnovani ocenjeni navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Revizijom se osporava pravilnost pobijane presude ukazivanjem na pogrešno utvrđene činjenice o uručenju upozorenja tužilji i datu ocenu izvedenih dokaza, čime se zapravo pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja što prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Međutim, osnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, u delu pobijane odluke kojom je tuženi obavezan da tužilju vrati na rad.

Prema članu 63. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 (Autentično tumačenje), 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 (Autentično tumačenje), 68/2015, 87/2016) koji se primenjivao u vreme kada je tužilji otkazan ugovor o radu, zvanja nastavnika visokoškolske ustanove jesu: predavač, profesor strukovnih studija, docent, vanredni profesor i redovni profesor. Lice izabrano u zvanje predavača, docenta i vanrednog profesora stiče zvanje i zasniva radni odnos na period u trajanju od pet godina (član 65. stav 4.). Po članu 77. tog zakona, nastavniku i saradniku koji se nalazi na odsluženju vojnog roka, porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta, odsustvu sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, ili bolovanju dužem od šest meseci, izborni period i radni odnos se produžava za to vreme. U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih na visokoškolskoj ustanovi, primenjuje se zakon kojim se uređuje rad, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno (član 74. stav 1. zakona).

Prema članu 94. stav 1, 2, 3. i 4. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005) zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.

Po članu 94a tog zakona, zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine. Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece. Zaposlena žena iz st. 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 94. stav 2. ovog zakona.

Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva (član 191. stav 1. navedenog zakona).

Tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme u trajanju od pet godina, od dana kada je shodno Odluci o izboru u zvanje otpočela sa radom na poslovima izabranog nastavnika u zvanju vanrednog profesora. Stupanjem na rad, od 23.05.2012. godine navedeni period od pet godina je istekao, računajući i produženje izbornog perioda i radnog odnosa zbog odsustva sa rada radi nege deteta u trajanju od dve godine (član 77. Zakona o visokom obrazovanju). Zato tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, po isteku roka za koji je bio zasnovan radni odnos na određeno vreme sa uračunavanjem produženja izbornog perioda i radnog odnosa u trajanju od dve godine (23.05.2019. godine), uprkos pravnosnažnoj odluci kojom je utvrđeno da je tužilji nezakonito prestao radni odnos.

Imajući u vidu uspeh stranaka u ovom sporu, pravilno su tužilji priznati troškovi prvostepenog postupka, pri čemu povodom dela tužbenog zahteva koji je preinačenjem nižestepenih presuda odbijen kao neosnovan nisu nastali posebni troškovi. Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen primenom članova 165. stav 1. i 2, 153. i 154. ZPP, imajući u vidu njegov delimičan uspeh u postupku po ovom vanrednom pravnom leku, dok je zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu članova 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić