U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tog Zakona, na koje tužilja neosnovano u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja ima potraživanje u odnosu na GP „Mostogradnja“ a.d. Beograd, utvrđeno pravnosnažnim presudama i to: Osnovnog suda u Novom Sadu P 12458/10 od 24.04.2012. godine, na ime izgubljene zarade; Opštinskog suda u Novom Sadu P 512/99 od 26.06.2009. godine, na ime naknade nematerijalne štete, zbog zadobijenih povreda u saobraćajnom udesu do kog je došlo krivicom vozača GP „Mostogradnja“ a.d. Beograd. Radi naplate tog potraživanja, tužilja je podnela predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Novom Sadu, koji je, rešenjem I 3450/11 od 02.03.2011. godine, odredio predloženo izvršenje. Postupak izvršenja je prekinut rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu od 23.03.2011. godine, jer je izvršni dužnik „Mostogradnja“ a.d. u postupku restrukturiranja. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 14/2016 od 23.09.2016. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom GP „Mostogradnja“ a.d. Beograd i potvrđeno usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije stečajnog dužnika podnetog 05.08.2016. godine, kao konačna dopunjena i urađena verzija tog Plana prema kom su sve obaveze prema poveriocima razvrstane po klasama i namiruju se na način naveden u rešenju. Istim rešenjem, obustavljen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom GP „Mostogradnja“ a.d. Beograd i odlučeno da, po donošenju ovog rešenja, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene unapred pripremljenim Planom reorganizacije, uređuju se isključivo prema uslovima iz Plana reorganizacije. Usvojeni unapred pripremljeni Plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, a eventualna potraživanja koja budu naknadno utvrđena i nisu obuhvaćena odredbama Plana reorganizacije o namirenju poverilaca, biće tretirana kao potraživanje u okviru klase kojoj, po utvrđenom kriterijumu, pripadaju i biće namirene na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja drugih poverilaca njegove klase. Potraživanje tužilje koje je predmet izvršnog postupka prema GP „Mostogradnja“ a.d. Beograd, svrstano je u klasu 5 – ostali neobezbeđeni poverioci, pa je, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I 3450/2011 od 26.09.2018. godine, obustavljen postupak izvršenja I 3450/2011. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 8/19 od 17.04.2019. godine, ponovo je pokrenut prethodni stečajni postupak nad GP „Mostogradnja“ a.d. Beograd, radi ispitivanja ispunjenosti uslova za otvaranje stečaja u skladu sa unapred pripremljenim Planom reorganizacije i određene mere obezbeđenja radi sprečavanja promene finansijskog i imovinskog položaja stečajnih dužnika, jer je predlagač dostavio predlog za pokretanje stečajnog postupka reorganizacijom s obzirom da je trajno nesposoban za plaćanje i ne može da odgovori svojim obavezama u roku dužem od 45 dana, a nije mogao ni da izvrši Plan reorganizacije potvrđen rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 14/2016 od 23.09.2016. godine. GP „Mostogradnja“ a.d. Beograd, je 29.11.2019. godine, podnela unapred pripremljeni Plan reorganizacije koji je dostavljen Privrednom sudu u Beogradu na usvajanje a kojim je predviđeno namirenje potraživanja tužilje, koje je razvrstano u klasu 3 – ostali neobezbeđeni poverioci, sa rokom od narednih 10 godina od dana pravnosnažnosti rešenja Privrednog suda u Beogradu o usvajanju unapred pripremljenog Plana reorganizacije. Tužilji je taj Plan dostavljen 19.11.2019. godine, sa predlogom za usaglašavanje potraživanja i obaveza sa stanjem na dan 31.08.2019. godine, o kome se ona nije izjasnila, niti je njeno potraživanje namireno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužilje preuranjen jer ona ima potraživanje prema izvršnom dužniku GP „Mostogradnja“ a.d. Beograd, koje može da namiri u stečajnom postupku u kom ima mogućnost da ističe i sve prigovore koji se odnose na dužinu trajanja tog postupka, a tek ukoliko se eventualno utvrdi povreda tužiljinog prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku i Privredni sud u Beogradu ne preduzme odgovarajuće mere radi okončanja postupka naplate tužiljinog potraživanja, ona eventualno može da traži naknadu štete u posebnom parničnom postupku, u kom bi morala da precizira u čemu se šteta koju trpi tačno ogleda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Pravne posledice potvrđivanja Plana reorganizacije propisane su odredbom člana 167. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009... 95/2018), tako što po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja Plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene Planom reorganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz Plana reorganizacije. Usvojeni Plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena (stav 1). Pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije u stečaju, prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju“. Poverioci obuhvaćeni usvojenim planom kao i poverioci čija su potraživanja nastala pre usvajanja plana nisu obuhvaćeni planom, mogu podneti predlog za pokretanje stečajnog postupka i u slučaju da je između ostalog, pod tačkom 1. odredbe člana 173. Zakona o stečaju, plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način. Na osnovu odredbe člana 173. stav 4. Zakona o stečaju, ako utvrdi postojanje stečajnog razloga iz stava 1. tačka 1. ovog člana, stečajni sudija će rešenjem o otvaranju stečajnog postupka odrediti da se stečajni postupak sprovodi bankrotstvom stečajnog dužnika.

U konkretnom slučaju, tužilja ima potraživanje u odnosu na GP „Mostogradnja“ a.d. Beograd na ime naknade nematerijalne i materijalne štete, priznato pravnosnažnim presudama. Prinudno izvršenje protiv tog izvršnog dužnika, koje je na njen predlog, kao izvršnog poverioca, određeno pravnosnažnim rešenjem suda, obustavljeno je pošto je rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 14/2016 od 23.09.2016. godine potvrđeno usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije stečajnog dužnika GP „Mostogradnja“ a.d. Beograd, pa je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom obustavljen i do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom, nije ponovo otvoren već je od strane GP „Mostogradnja“ a.d. Beograd, 29.11.2019. godine, podnet nov unapred pripremljen Plan reorganizacije, dostavljen Privrednom sudu u Beogradu na usvajanje. Tim Planom je predviđeno namirenje potraživanja tužilje tako što je njeno potraživanje razvrstano u klasu 3 – ostali neobezbeđeni poverioci, sa rokom od narednih 10 godina od dana pravnosnažnosti rešenja Privrednog suda u Beogradu o usvajanju unapred pripremljenog Plana reorganizacije koji je tužilji dostavljen 19.11.2019. godine, sa predlogom za usaglašavanje potraživanja i obaveza sa stanjem na dan 31.08.2019. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova o nepostojanju osnova za odgovornost tužene po osnovu odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, za potraživanje koje tužilja ima prema drugom pravnom licu u odnosu na koje je njeno potraživanje obuhvaćeno unapred pripremljenim Planom reorganizacije njenog dužnika, namiruje se prema uslovima iz tog Plana. Tužilja nije isticala da je Plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način, u smislu odredbe člana 173. stav 1. Zakona o stečaju niti da, s tim u vezi, postoji nezakonit ili nepravilan rad organa tužene što bi bio osnov za njenu odgovornost, u smislu odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga tužilja neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić