.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4053/2022
25.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4714/21 od 04.02.2022. godine, u sednici održanoj 25.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4714/21 od 04.02.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4714/21 od 04.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1919/20 od 09.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate isplati za period od avgusta 2016. godine do avgusta 2019. godine, iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da za tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje (doprinose za obavezno PIO, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti) kod PIO fonda – Filijale u Beogradu, za period od 23.08.2016. do 31.08.2019. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 4714/21 od 04.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1919/20 od 09.06.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku radi raspravljanja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu zbog isplate zarade na osnovu konačnog i pravnosnažnog rešenja kojim je on, kao zaposleni u privremenim institucija Kosova i Metohije, preuzet u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija počev od 15.05.2008. godine. Pobijana odluka zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava koje se odnose na zaposlene koji su preuzeti iz privremenih institucija Kosova i Metohije, a kojima je zarada isplaćivana na osnovu konačnog i pravnosnažnog rešenja tužene protiv kog tužilac nije koristio pravne lekove i ne odstupa od revizijskih odluka o ovom pravnom pitanju donetim u predmetima sa istim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovom predmetu.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 23.08.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 993.932,33 dinara.
Dozvoljenost revizije ceni se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, budući da ovo nije spor koji se odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u kom bi revizija bila dozvoljena na osnovu odredbe člana 441. istog Zakona.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
