U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Đorđe Papulić, advokat iz ... i Andrija Krlović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ljubiša Kesić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1610/19 od 10.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1610/19 od 10.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pančevu P 104/2017 od 12.12.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, na ime povraćaja zajma, isplati iznos od 5.040.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2010. godine do isplate, dok je stavom drugim od dosuđenog do traženoj iznosa od 12.000.000,00 dinara, tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocu iznos od 240.990,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate, na ime troškova parničnog postupka, a stavom četvrtim odbijen zahtev tužioca u delu kojim je tražio isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka, od dana donošenja do nastastupanja izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1610/19 od 10.11.2020. godine, stavom prvim izreke odbijene su žalbe parničnih stranaka, kao neosnovane. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 278.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona u parničnom postupku („Službeni glasnik RS br. 72/14 ... 18/20, u daljem tekstu: ZPP), na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 211 st . 1 i 2. ZPP, na koju se revizijom ukazuje jer nužno suparničarstvo ne postoji, budući da je sporan pravni odnos nastao iz pravnog odnosa zajma koji su zaključili tužilac i tuženi, a proistekao iz konzorcijuma (zajam je ugovoren u korist konzorcijuma, obaveza učesnika je podeljena), tako da tužbom nisu morali da budu obuhvaćeni svi članovi konzorcijuma, kao učesnici spornog materijalnopravnog odnosa. Osim toga, u vreme podnošenja tužbe konzorcijum je prestao da postoji, pa nije mogao biti stranka u postupku jer nema ugovornu ni stranačku sposobnost.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pozajmio tuženom kao članu konzorcijuma, čiji je bio zastupnik i član, iznos od 12.000.000,00 dinara, sa rokom vraćanja 6 godina. Tuženi je prijem pozajmice u navedenom iznosu priznao izjavom o priznanju duga (Ov.br. 8286/13 od 23.04.2013. godine). Ugovor o konzorcijumu tuženi je zaključio sa tri fizička lica pod Ov.br. 2546/04 dana 19.03.2004. godine radi kupovine društvenog kapitala Društvenog preduzeća poljoprivrede „Napredak“ iz Alibunara. Članovi Konzorcijuma su se obavezali da će obezbediti i uplatiti depozit za učešće na aukcijskom nadmetanju, a eventualno i za isplatu kupoprodajne cene kapitala preduzeća u procentualnom iznosu za svakog ugovarača, od čega je obaveza tuženog BB izražena u procentu od 42% cene kapitala (član 2. Ugovora). Članovi Konzorcijuma učestvuju u obročnoj isplati kupooprodajne cene na način i u procentualnom iznosu, predviđenim članom 2. ovog ugovora (član 3. stav 2. Ugovora). Davanje sredstava obezbeđenja potrebnih za eventualno zaključenje ugovora o kreditu članovi obezbeđuju i daju srazmerno svom učešću u ceni kapitala, što može biti korigovano samo pismenom izjavom potpisanom od svih članova (član 4. Ugovora). Članovi Konzorcijuma stiču vlasništvo nad akcijama preduzeća shodno članu 410b Zakona o preduzećima(„Službeni list SRJ br.29/96 ... 36/02), srazmerno svom procentualnom učešću u isplati kupoprodajne cene iz člana 2. ovog Ugovora (član 6. Ugovora). U članu 8. Ugovora je između ostalog propisano da isti traje do njegovog ispunjenja. U slučaju da Konzorcijum ne bude proglašen za kupca na aukcijskom nadmetanju za kupoprodaju preduzeća iz člana 1. ovog ugovora, članovima će biti izvršen povraćaj uloženih sredstava, uz proporcijalni odbitak stvarnih troškova, nakon čega ovaj ugovor prestaje da važi. Društveno preduzeće poljoprivrede „Napredak“ iz Alibunara je prodato 30.03.2004. godine, tužilac je najpre učestvovao, pa odustao od učestvovanja na aukciji, koja je poništena 27.06.2014. godine, a poništaj je postao pravnosnažan 2016/2017. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo, čl. 557. i 562, u vezi čl. 262, 12 i 17. ZOO, kada je tuženi obavezan da tužiocu vrati dug iz ugovora o zajmu, srazmerno njegovom učešću na aukcijskoj prodaji kapitala Društvenog preduzeća poljoprivrede „Napredak“ iz Alibunara.

Neosnovani su navodi revizije o nedostatku pasivne ligitimacije, s obzirom da tuženi kao član konzorcijuma ne može biti pojedinačno stranka u postupku.

U konkretnom slučaju, ugovor o zajmu je zaključen u korist konzorcijuma, čiji je predstavnik i član bio tuženi sa udelom od 42%, iz čega sledi da za obaveze prema poveriocima odgovara konzorcijum ali i njegovi članovi srazmerno učešću svakog od njih na aukcijskoj prodaji kapitala. Ugovorom o konzorcijumu je predviđeno koliko je čije učešće u konzorcijumu i srazmerno tom učešću svaki učesnik ima pravo na dobit ali i obaveze. Na taj način, imajući u vidu da se radi o deljivoj obavezi, solidarna odgovornost učesnika je ugovorom izričito otklonjena, zbog čega se primenjuje član 413. ZOO, kojim je propisano da kada ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni odgovaraju poveriocu solidararno, osim ako su ugovarači izričito otklonili solidarnu odgovornost. Zbog toga, svaki učesnik konzorcijama odgovara poveriocu srazmerno svom udelu i samostalno, a tuženi odgovara i kao član konzorcijuma i kao zajmoprimac, pa je samim tim pasivno legitimisan u ovom sporu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić