Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2306/21 od 21.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke (rešenje o privremenoj meri). Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da ugovor o poklonu nepokretnosti koji je zaključen 06.06.2017. godine između tuženih i solemnizovan istog dana pred Osnovnim sudom u Sjenici pod brojem OPU-157/2017, kojim je izvršeno besteretno raspolaganje nepokretnostima i to katastarskom parcelom broj .., mesto zvano „GG“, zemljište uz zgradu – objekat površine 0.04,69 ha, upisano u List nepokretnosti .. KO Sjenica, ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu u delu i obimu potrebnom za namirenje njegovog potraživanja prema dužniku BB u iznosu od 2.016.356,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.12.2018. godine do isplate, troškova izvršnog postupka odmerenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Sjenici II 41/2019 od 21.02.2019. godine u iznosu od 36.127,00 dinara i svih troškova koji nastanu u postupku sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem, što je tužena VV dužna da prizna, trpi i dozvoli sprovođenje izvršenja radi naplate potraživanja tužioca, te su obavezani tuženi da naknade tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 232.702,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u preinačujućem delu iz stava drugog izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženih dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Kruševcu K 786/14 od 12.02.2018. godine, okrivljeni DD iz ... i okrivljeni BB iz ..., ovde tuženi, oglašeni su krivim da su izvršili krivično delo prevare u odnosu na tužioca kao oštećenog, kojem je dosuđena naknada štete u iznosu od 2.016.356,00 dinara. DD i tuženi BB kao solidarni dužnici nisu dobrovoljno izvršili svoju obavezu naknade štete tužiocu, zbog čega je isti u svojstvu izvršnog poverioca pokrenuo postupak izvršenja pred Osnovnim sudom u Sjenici, koji je rešenjem II 41/19 od 21.02.2019. godine odredio izvršenje radi naplate novčanog potraživanja tužioca u iznosu od 2.016.356,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.02.2018. godine do isplate, troškova izvršenja od 36.127,00 dinara i celokupnih troškova koji nastanu u postupku sprovođenja izvršenja od strane javnog izvršitelja. Izvršni dužnik, ovde tuženi BB, osim predmeta pokućstva manje vrednosti koji su popisani kao pokretna imovina, nema druge pokretne i nepokretne imovine iz koje bi tužilac kao izvršni poverilac mogao naplatiti svoje potraživanje. Izvršenje prema DD nije moguće iz razloga što je isti napustio Republiku Srbiju, a na teritoriji RS nema pokretne ni nepokretne imovine na kojoj se može sprovesti izvršenje. Dana 06.06.2017. godine tuženi BB je kao poklonodavac zaključio ugovor o poklonu sa svojom majkom, ovde tuženom VV kojim joj je poklonio nepokretnost – katastarsku parcelu broj .., mesto zvano „GG“, zemljište uz zgradu – objekat površine 0.04,69 ha. Na osnovu ugovora o poklonu, solemnizovanog istog dana pred Osnovnim sudom u Sjenici pod brojem OPU- 157/2017, tužena VV se upisala kao isključivi vlasnik predmetne nepokretnosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca za pobijanje pravne radnje dužnika sa obrazloženjem da je pravna radnja - ugovor o poklonu zaključen pre nego što je dospelo potraživanje tužioca prema tuženom BB, odnosno da tužilac nije imao utvrđeno potraživanje po osnovu naknade štete u trenutku kada je tuženi poklonio majci predmetnu nepokretnost, pa se ne može smatrati da je postojala nedopuštena pobuda, odnosno namera poklonodavca da učinjenim poklonom osujeti namirenje potraživanja tužioca. Pored toga, prvostepeni sud svoju odluku zasniva na stanovištu da pobijani ugovor o poklonu nije ništav pravni posao jer ne postoje razlozi za ništavost iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO).

Drugostepeni sud je preinačnio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev nalazeći da su ispunjeni svi zakonski uslovi iz članova 280., 281., 283., 248. i 285. ZOO za pobijanje predmetnog punovažnog ugovora o poklonu putem instituta pobijanja dužnikovih pravnih radnji, jer tužilac ima pravnosnažno utvrđeno i dospelo novčano potraživanje prema dužniku koji mu je besplatnim raspolaganjem (poklonom) učinjenim bliskom srodniku-majci naneo štetu, obzirom na to da je usled preduzete pravne radnje postao insolventan, odnosno da nema dovoljno sredstava za ispunjenje tužiočevog potraživanja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo.

Prema članu 280. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu i bez obzira kada je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverioca. Smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja. Članom 281. stav 3. istog zakona propisano je da se kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenim pravnim radnjama smatra da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.

Kako je dužnik (tuženi BB) učinjenim poklonom majci (tuženoj VV) onemogućio tužioca da naplati svoje dospelo novčano potraživanje, navedeni ugovor je zaključen na štetu tužica, pa je osnovan tužbeni zahtev za utvrđenje da je isti bez pravnog dejstva u odnosu na tužioca do visine njegovog potraživanja. Ovaj besteretni pravni posao je preduzet između tužiočevog dužnika i njegove majke, što znači između srodnika po krvi u pravoj liniji, pa postoji zakonska pretpostavka da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocu. U ovakvom slučaju, nesavesnost dužnika se pretpostavlja i poverilac ne mora da je dokazuje, a nesavesnost trećeg lice se ni ne zahteva, prema odredbi člana 281. stav 3. ZOO. Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju kumulativno ispunjeni svi zakonski uslovi za pobijanje dužnikove pravne radnje (dospelost potraživanja, visina potraživanja, raspolaganje dužnika ugovorom o poklonu u korist majke kao srodnika u pravoj liniji čime je dužnik doveden u situaciju da nema dovoljno sredstava za naplatu tužiočevog potraživanja), a tužba je podneta u roku od 3 godine od overe besteretnog ugovora u smislu člana 285. stav 1. ZOO, pa su neosnovani navodi revizije da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2306/21 od 02.11.2021. godine, odbijen je kao neosnovan predlog tužioca od 20.10.2021. godine za donošenje dopunske presude.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena pred drugostepenim sudom.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Kako se ne radi o rešenju drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, pri čemu je doneto u sporu u kome je odlučeno o imovinskopravnom zahtevu gde vrednost predmeta spora pobijanog dela (2.016.356,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić