U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Vasić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, koga u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., radi utvrđenja postojanja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5456/21 od 17.03.2022. godine, u sednici održanoj 12.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5456/21 od 17.03.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 222/21 od 28.09.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog počev od 30.07.2016. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi.Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na odgovarajuće radno mesto i rasporedi na rad u okviru njegove školske spreme. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 157.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 5456/21 od 17.03.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 136.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Odlučujući o reviziji u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, u vezi člana 231. ZPP na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog prvi put zasnovao radni odnos na određeno vreme ugovorom o radu od 14.05.2013. godine, radi obavljanja poslova pomoćnika ... . Po isteku ovog ugovora tužilac je sa tuženim zaključivao više ugovora o radu na određeno vreme tako da je u periodu od 15.05.2013. godine do 13.01.2014. godine, obavljao poslove pomoćnika ... a nakon toga zaključno sa 30.07.2016.godine, obavljao je poslove ... u ... sektoru. Radni odnos tužioca kod tuženog trajao je ukupno tri godine, dva meseca i 15 dana. Nakon isteka trajanja svakog pojedinačnog ugovora zaključenog na određeno vreme tuženi je donosio rešenja o otkazu ugovora o radu protiv kojih tužilac nije podnosio tužbu radi zaštite svojih prava. Utvrđeno je da je tuženi tokom postupka istakao da prema Zakonu o budžetskom sistemu nije mogao zasnovati radni odnos sa novim licima, da je tuženi uvek imao maksimalni broj zaposlenih, da nije bilo slobodnih radnih mesta, da je radno mesto ... bilo sistematizovano sa jednim izvršiocem i bilo popunjeno licem angažovanim na neodređeno vreme. Radni odnos tužioca prestao je istekom poslednjeg rešenja tuženog od 29.07.2016. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužilac na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, obavljao kod tuženog iste poslove koji su sistematizovani aktom poslodavca i koji se obavljaju stalno i kontinuirano u okviru delatnosti poslodavca, u trajanju dužem od 24 meseca, pa je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme primenom odredbe člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 75/14). Zato je poništio kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje da je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, nalazeći da je prvostepeni sud odlučujući o zahtevu tužioca primenivši odredbe Zakona o radu propustio da primeni odredbe Zakona o budžetskom sistemu s`obzirom na to da je tuženi korisnik javnih sredstava. Po oceni drugostepenog suda navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme, u radni odnos na neodređeno vreme primenom odredbe člana 105. citiranog zakona.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se revizijom tužioca neosnovano ukazuje da je pobijena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 75/14 od 21.07.2014. godine) propisano je da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1.), odnosno da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2.), da se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom iz stava 2. (stav 3.) i da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama tog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

Tuženi je javno preduzeće koje po članu 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu, spada u korisnike javnih sredstava, pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe i tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Postupak za pribavljanje saglasnosti propisan je Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS „ br. 113/2013, 21/2014, 118/2014, 22/2015 i 59/2015). Navedena odredba člana 27e stav 34. Zakona, novelirana je kasnijim izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS“ broj 142/2014 od 25. 12. 2014. godine, 103/2015 od 14.12.2015. godine, 99/2016 od 12.12.2016. godine, 113/2017 od 17.12.2017. godine, 95/2018 od 08.12.2018. godine, 31/2019 od 29.04.2019. godine, 72/2019 od 07.10.2019 godine i 149/2020 od 11.12.2020. godine), tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine. Članom 105. navedenog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

U konkretnom slučaju tužilac je na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme obavaljao iste poslove, a rešenjem tuženog od 29.07.2016. godine tužiocu je prestao radni odnos zasnovan ugovorom o radu na određeno vreme zbog isteka roka na koji je zaključen, to se u konkretnom slučaju primenjuju navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost nadležnog organa Vlade. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nije bilo uslova da radni odnos tužioca na određeno vreme po sili zakona preraste u radni odnos na neodređeno vreme. S`toga su bez uticaja revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz tih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu odredbe člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju jer ovi troškovi nisu bili potrebni radi vođenja parnice, shodno članu 154. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić