.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 478/2022
03.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene JKP „Novosadska toplana“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Žarko Radanov, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3442/21 od 16.12.2021. godine, u sednici veća od 03.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3442/21 od 16.12.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3442/21 od 16.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1669/20 od 28.09.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene osnovne zarade, za period od jula 2017. godine zaključno sa julom 2020. godine, isplati mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, taksativno navedene u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenih do traženih iznosa, na ime manje isplaćene osnovne zarade, za period od juna 2017. godine zaključno sa julom 2020. godine, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3442/21 od 16.12.2021. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i određeno da tužilac snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba postupka, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nema uslova da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, predviđeno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pobijana drugostepena presuda kojom je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev koji je za predmet imao potraživanje tužioca na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od jula 2017. godine do jula 2020. godine, uz obrazloženje da je u spornom periodu tužiočeva zarada pravilno umanjivana primenom Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“ br. 116/14), te Kolektivnih ugovora tuženog i Sporazuma o osnovici za obračun i isplatu zarada za zaposlene kod tuženog, nije protivna sudskoj praksi i izraženim pravnim shvatanjima revizijskog suda.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana drugostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer je pobijana odluka u skladu sa odlukama Vrhovnog kasacionog suda donetim u istoj činjenično-pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Vrednost predmeta spora pobijanog dela u konkretnom slučaju iznosi 541.047,71 dinar, odnosno 4.602,15 evra. Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela je ispod zahtevanog revizijskog cenzusa, revizija tužioca je nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odbacio je reviziju tužioca, kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
