Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4167/2022
14.12.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice Valjevo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2038/22 od 28.07.2022. godine, u sednici održanoj 14.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2038/22 od 28.07.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2038/22 od 28.07.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 291/21 od 14.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime toplog obroka i regresa – razlike ukupne zarade za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati iznos od 188.666,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2022. godine do isplate, kao i iznos od 42.235,31 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 28.02.2022. godine. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2038/22 od 28.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu i prirodu spora, sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova o odbijanju tužbenog zahteva u skladu su sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine i postojećom sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda u tumačenju i primeni relevantog materijalnog prava, a kod utvrđenja da je tužilji, koja je zaposlena u javnoj službi, isplaćivana plata u čijem koeficijentu je sadržana naknada troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora, u smislu člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/2001...21/2016), kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Tužilja se u reviziji pozvala na jednu odluku ovog suda s namerom da potkrepi tvrdnju o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju. Međutim, odluka na koju se revident poziva, s obzirom na to da se radi samo o jednoj odluci suda najviše pravne instance, ne može se tumačiti kao izraz ustaljene sudske prakse.

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate neisplaćenih dodatka na platu podneta je 07.05.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 188.666,00 dinara, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.