.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4982/2022
18.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Maglić, advokat iz ..., protiv tuženog JGSP „Novi Sad“ iz Novog Sada, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2768/22 od 07.09.2022. godine, u sednici održanoj 18.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2768/22 od 07.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2768/22 od 07.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2919/2021 od 25.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 01.09.2018. godine do 27.10.2020. godine isplati iznos od 306.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2022. godine, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 73.904,87 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do dana veštačenja, za period od 01.09.2018. godine do 27.10.2020. godine i da se tuženi obaveže da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 2.850,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 2768/22 od 07.09.2022. godine, odbio žalbu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2919/21 od 25.03.2022. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćenih troškova za dolazak i odlazak sa rada, u utuženom periodu. Pobijana odluka ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 05.04.2016. godine o pravu na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla koje imaju svi zaposleni, ako poslodavac nije utvrdio opštim aktom uslove i kriterijume za prevoz zaposlenih od mesta stanovanja do posla, osim ako bi po razumnoj oceni takav zahtev bio očigledno neosnovan, imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, poslodavac, svojim opštim aktom utvrdio uslove i kriterijume za prevoz zaposlenih od mesta stanovanja do posla. Revizijom tužioca se ustvari pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu mesta njegovog prebivališta, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. S`tim u vezi, tužilac uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova donete u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 22.10.2021. godine a vrednost predmeta spora je 306.200,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
