.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4920/2022
29.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladenka Vučković, advokat iz ..., protiv tužene Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, JP iz Beograda, koju zastupa Vladimir Pantelić, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1476/21 od 20.06.2022. godine, u sednici održanoj 29.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1476/21 od 20.06.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1476/21 od 20.06.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P1 73/2016 od 08.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu kod tuženog u periodu od 01.10.2014. godine do 30.10.2016. godine, tako što su odgovorna lica kod tuženog BB (direktor sektora za ...) i VV (pomoćnik direktora – ... sektora) zlostavljale na radu sa umišljajem, povređujući njeno dostojanstvo, ugled, lični i profesionalni integritet, na sledeći način i to: 1) zastrašivanjem tužilje disciplinskim kažnjavanjem bez stvarnih razloga, kao i pretnjom pokretanja disciplinskog postupka, 2) zastrašivanjem tužilje prestankom radnog odnosa zbog ispunjenih uslova za starosnu penziju bez punovažnog zakonskog osnova, 3) omalovažavanjem dotadašnjeg rada, znanja i sposobnosti tužilje premeštanjem na niže radno mesto sa manjom platom, 4) neobezbeđivanjem sredstava potrebnih za obavljanje rada koje nije opravdana potrebama procesa rada u vidu oduzimanja poslovne dokumentacije i nedostavljanja pošte neophodne tužilji za izvršenje radnih zadataka, 5) uvredljivim, agresivnim i neprijateljskim verbalnim obraćanjem tužilji. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj isplati iznos od 300.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete usled pretpljenih duševnih bolova zbog povrede dostojanstva na radu, sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje da se obaveže da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda isplati iznos od 300.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje da se presuda objavi u dnevnom listu „Politika“ o trošku tuženog. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parninog postupka u iznosu od 195.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1476/21 od 20.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P1 73/16 od 08.12.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog potrebe da se razmotri pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i radi novog tumačenja prava.
Tužena je dala odgovor na reviziju.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje zlostavljanja na radu tužilje, uz zahtev za sprečavanje daljeg zlostavljanja i naknada nematerijalne štete, a pravnosnažnom odlukom odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava, u pogledu primene člana 6. i 31. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja, kao i pravilo o teretu dokazivanja, a revident uz reviziju nije dostavio drugačije pravnosnažne odluke koje bi ukazivale na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pri tom, pogrešno utvrđeno činjenično stanje, na koje navodi revizije ukazuju, ne predstavlja razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije.
Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke. Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi utvrđenja i sprečavanja zlostavljanja na radu i naknade štete tužilja je podnela 04.05.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 600.000,00 dinara.
Članom 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/10) propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, dok je članom 29. stav 4. istog zakona, između ostalog, propisano da je spor iz stava 1. ovog člana radni spor.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama iz radnih odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Iz navedenih razloga se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, pa kako pobijana vrednost predmeta spora zahtevane naknade nematerijalne štete od 600.000,00 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Troškovi revizijskog postupka tužene nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP, pa je Vrhovni kasacioni sud odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. istog zakona.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
