Protiv stava drugog, trećeg i četvrtog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju, tužilac je osporio revizijske navode tuženog, te predložio da Vrhovni kasacioni sud reviziju tuženog odbaci, odnosno odbije. Troškove povodom sastava odgovora na reviziju nije tražio i opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nisu relevantni revizijski navodi tuženog kojima se ukazuje na to da je drugostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku, budući da se iz navedenih razloga ne može izjaviti revizija. Osim toga, drugostepena odluka je zasnovana na činjeničnom stanju, koje je utvrđeno ocenom dokaza izršenom od strane prvostepenog suda, koji je i sprovodio dokazni postupak, te nije bilo razloga za otvaranje glavne rasprave pred drugostepenim sudom. Nisu od uticaja revizjski navodi o tome da je drugostepena odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Takva bitna povreda ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog predviđen u članu 407. Zakona o parničnom postupku, zbog čega navodi revidenta u tom delu nisu od uticaja u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... . Dana 25.11.2008. godine, oko 14,00 časova u ..., ... br. ..., na parking prostoru ispred preduzeća „...“ došlo je do požara u službenom putničkom vozilu, registarskih oznaka ... ...-...., marke ..., tip ..., vlasništvo tuženog, kojim je upravljao tužilac. Na osnovu naloga za službeno putovanje, tužilac je upućen na službeni put na relaciji ..., ..., ... i ..., na tri dana. Tužilac je vozilo preuzeo 25.11.2008. godine, s tim što je prvo krenuo u ..., kako bi uzeo lične stvari i napunio gorivo na pumpi „...“ u ... . Nakon sipanja TNG u rezervoar vozila, došlo je do požara u vozilu, na oko 200m od benzinske pumpe. Vozač - ovde tužilac, zbog teških telesnih povreda i oštećenja trećeg stepena, prevezen je vozilom Hitne pomoći Doma zdravlja „...,“ u Centar za plastičnu hirurgiju u Beogradu, gde je nakon ukazane pomoći i zadržan radi daljeg lečenja. Tužilac je na bolničkom lečenju bio u periodu 25.11.2008. - 30.12.2008. godine, a lečen je konzervativno i operativno. Od strane osiguranja DDOR Novi Sad, isplaćena mu je novčana naknada u iznosu od 36.000,00 dinara. Na vozilu je požarom zahvaćena unutrašnjost putničkog dela vozila. Centar požara nalazio se na desnom delu putničkog prostora, iza suvozačevog sedišta. Iza suvozačevog sedišta i na patosu, ispred vozačevog sedišta, uočene su paklice cigareta, a na levoj strani, odnosno na gornjem delu sajtne je pronađen opušak od cigarete. Vozilo je propisno registrovano, a instalacija TNG atestirana. Četiri dana pre polaska na službeni put, vozilo je bilo tehnički ispravno, s tim što nije moglo biti utvrđeno da je instalacija TNG, na dan nastajanja požara bila ispravna. Na spornom vozilu je bila istaknuta nalepnica „Plin - Vatra,“ kojom se upozorava na TNG i zabranu pušenja u vozilu, zabranu upotrebe šibica, upaljača i drugih sredstava koja mogu da izazovu paljevinu. Nekontrolisano isticanje tečnog naftnog gasa (TNG) iz armature na rezervoaru TNG, prodor ovog gasa kroz nezaptivele dodirne površine kutije ventila, improvizovane limene kutije sa manjim vratancima i prodor gasa kroz pukotine na zidu koji deli transportni deo i kabinu vozača u spornom vozilu, bio je uzročnik stvaranja zapaljive - eksplozivne koncentracije TNG i vazduha u kabini vozača. Paljenje ove koncetracije TNG i vazduha u kabini vozača, izazvano je zapaljenom cigaretom tužioca. Prema navodima sudskog veštaka, do paljenja je moglo doći i da nije bilo pušenja, i to: kada se stvori sksplozivna koncentracija nekog gasa i vazduha u bilo kojoj sredini, do paljenja te koncentracije može doći otvorenim plamenom (šibica, cigareta kao užareni predmet), ili iskrom statičkog elektriciteta, koji se javlja na odelu prisutnih lica u toj sredini, pa tako i u putničkom vozilu. Ako je sistem ispravan, ne može doći do eksplozije ni pod kakvim uslovima.

Tužilac je u spornom događaju zadobio opekotine lica i vrata, zida grudnog koša napred i pozadi, gornjih i donjih udova obostrano IIa i IIb i III stepena, u površini od 16%. Ova povreda spada u grupu fizičkih povreda, koja se kvalifikuje kao teška telesna povreda. Kao posledicu povređivanja i operativnih zahvata, tužilac je trpeo fizičke bolove jakog intenziteta 2-3 dana, bolove srednjeg intenziteta 7-10 dana i bolove lakog intenziteta 6-8 nedelja. Tužilac trpi bolove lakog intenziteta trajno, uz estetsku naruženost jakog stepena, zbog vidljivih ožiljaka. Umanjenje životne aktivnosti zbog dubljih i dubokih ožiljaka, kao i ograničene pokretljivosti u bazalnom zglobu levog palca ukupno iznosi 20%. Kada se zna da opekotine IIb i posebno III stepena zahtevaju hirurško uklanjanje devitalizovanog tkiva i transplataciju kože, tada je jasno da izazivaju duboka oštećenja kože, kao u slučaju tužioca. U otpusnoj listi Klinike za opekotine VMA, navedeno je da je učinjeno odstranjenje opečene kože obe potkolenice, obe ruke i obe podlaktice, najveći deo opečene površine od 16% je pretrpeo duboka oštećenja kože. Tužilac je pri zadobijanju opekotina po telu, pored fizičke traume, doživeo i psihičku traumu, koja je ostavila posledice u psihičkom zdravlju. Spornog dana, u situaciji jakog izbijanja plamena, kada je zadobio opekotine, doživeo je stanje potpunog šoka i prepasti, usled doživljaja potpune narušenosti telesnog integriteta, u okolnostima prisutnog plamena, što je uslovilo afektivnu reakciju potrebe za spašavanjem, kada je uspeo da ispadne iz auta, tako da je u periodu od oko desetak minuta do intervencije spašavanja od strane prisutnih proživljavao primarni strah veoma jakog intenziteta. Tokom transporta do Hitne pomoći, a zatim i do KC i pružanja prvih intervencija na Odeljenju za opekotine, kao i nastavka trpljenja intenzivnih bolova, uz doživljaj vrlo teške povrede i zastrašenost za posledice teške povrede, proživljavao je stanje velikog uznemirenja, što je odgovaralo proživljavanju sekundarnog straha jakog intenziteta, koji je trajao oko 3 dana. Sledio je period bolničkog tretmana, sa stalnim previjanjima, hirurškim intervencijama i terapijama, tokom kog je ispoljavao zastrašenost i neizvesnost za dalji tok i ishod lečenja, pogovo u situaciji većih povreda po glavi i licu, kao i sistemske infekcije koja je sledila, što je bilo praćeno strahom pre svega za posledice i potrebe novih hirurških intervencija, posebno lica, što se i desilo nakon godinu i po dana, tako da je tokom perioda od 6 nedelja proživljavao sekundarni strah umerenog intenziteta. Sledio je period stalnih previjanja, kao i odlazaka na fizikalne terapije, koji je bio prolongiran, s obzirom na specifične posledice opekotinskih povreda, kao i nastalih ožiljnih promena, praćenih senzacijama svraba i zatezanjem tokom kog je ispoljavao stalno iščekivanje i brigu za konačan ishod lečenja, tako da je u periodu od oko 4 meseca proživljavao sekundarni strah blažeg intenziteta. Nakon svega su ostale fizičke promene, koje su doprinele padu frustracione tolerancije i raspoloženja, kao i fobičnih manifestacija, u formi neurotskog poremećaja, sa anksiozno subdepresivnom i fobičnom slikom, kao posledicom psihotraumatskog doživljaja, što je dovelo do pada psihičkih resursa koji ga osujećuje u mogućnosti postizanja zadovoljstva u svakodnevnim životnim aktivnostima, mogućnosti lakog izbora posla, rada u uslovima izloženosti suncu, većem fizičkom naporu, a što ujedno podržava ponašanje izbegavanja i povlačenja, kao i osećanje inferiornosti. Snižena frustraciona tolerancija narušava osećanje sigurnosti i samopouzdanja i zahteva ulaganje većeg napora u usmeravanju pažnje u svakodnevnim aktivnostima. Fobične manifestacije u formi straha od ponovnog povređivanja zahtevaju poseban napor usmeravanja pažnje za održanje sigurnosti i izbegavanje situacija koje bi dovele do ponavljanja akcidenta. S obzirom da su promene nastupile nakon doživljene traume, a posledice ometaju tužioca u svakodnevnim aktivnostima i sposobnostima prilagođavanja, umanjenje životne aktivnosti sa neuropsihijatrijskog stanovišta iznosi 8%. Iz konzilijarnog nalaza sudskih veštaka specijaliste hirurgije i ortopedije i sudskog veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da su sve navedene posledice trajnog karaktera, a životnu aktivnost tužioca umanjuju ukupno za 24%.

Kod iznetog, prvostepeni sud je zaključio da je šteta nastala od opasne stvari - tečnog naftnog gasa, prisutnog u kabini vozača spornog vozila usled neispravnosti sistema - instalacije TNG, što je dovelo do nekontrolisanog isticanja TNG unutar vozila. Međutim, kako je uprkos činjenici da je na vozilu postojala nalepnica „Plin-Vatra“ kojom se upozorava na opasnost od tečnog naftnog gasa i zabranu pušenja u vozilu, tužilac zapalio cigaretu, nakon čega je došlo do požara, prvostepeni sud je zaključio da je za štetu isključivo odgovoran tužilac, odnosno da je ostvaren pravni osnov za potpuno oslobođenje tuženog od odgovornosti u smislu odredbe člana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke prvostepene presude.

Drugostepeni sud ne prihvata izneto stanovište prvostepenog suda, već smatra da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud, odlučujući o osnovu tužbenog zahteva, pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je prvostepena presuda morala biti delimično preinačena. Drugostepeni sud zaključuje da je tehnička neispravnost armature TNG u spornom vozilu, koja je mogla biti zapaljena i iskrom statičkog elektriciteta sa odeće prisutnih, u konkretnom slučaju, predstavljala opasnu stvar po svojim svojstvima. Međutim, doprinos tužioca u procentu od 50% postoji, budući da isti nije poštovao zabranu pušenja u službenom vozilu. Sledom, navedenog, drugostepeni sud je primenom materijalnog prava iz člana 200. ZOO, stao na stanovište da adekvatnu materijalnu satisfakciju tužiocu za pretrpljene bolove predstavlja iznos od 200.000,00 dinara, s obzirom na vrstu i težinu povrede koju je tužilac pretrpeo, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti od 24% predstavlja iznos od 650.000,00 dinara, po osnovu pretrpljenog straha iznos od 180.000,00 dinara i po osnovu naruženosti iznos od 350.000,00 dinara. Ovi iznosi naknade štete su umanjeni srazmerno doprinosu tužioca u procentu od 50% shodno odredbi člana 192. ZOO, a utvrđeni iznos na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i za iznos od 36.000,00 dinara isplaćen je tužiocu od strane osiguravajućeg društva. Iz navedenih razloga je drugostepeni sud delimično preinačio prvostepenu presudu, kao u stavu drugom izreke drugostepene presude.

Drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je delimično preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev kao u stavu drugom izreke.

Prema odredbi člana 164 Zakona o radu, ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Odredbom člana 173. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se smatra da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću, potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, dok prema odredbi člana 174. istog zakona, za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti lice koje se njom bavi. Odredbom člana 177. stav 2. i 3. istog zakona, propisano je da se imalac oslobođa odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivom radnjom oštećenika, ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći, ili otkloniti. Imalac se oslobađa odgovornosti delimično, ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete.

Kako pravilno zaključuje drugostepeni sud, a nasuprot navodima revidenta, ostvaren je osnov odgovornosti tuženog, kao vlasnika opasne stvari za štetu u smislu odredbi člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, jer tuženi nije dokazao da je, u smislu člana 177. stav 2. ZOO, šteta nastala isključivom radnjom oštećenika, odnosno paljenjem cigarete od strane tužioca. Naprotiv, utvrđeno je tokom postupka da je instalacija tečnog naftnog gasa u vozilu tuženog bila neispravna i da ni u kakvim uslovima, kod ispravnog sistema ne bi moglo doći do eksplozije. U konkretnom slučaju, uzročnik stvaranja zapaljive/eksplozivne koncentracije tečnog naftnog gasa i vazduha u kabini vozača, bilo je nekontrolisano isticanje tečnog naftnog gasa iz armature na rezervoaru TNG, prodor ovog gasa kroz nezaptivene dodirne površine kutije na zidu, koji deli transportni deo i kabinu vozača u spornom vozilu, a osim paljenja cigarete, u takvoj situaciji štetu može uzrokovati čak i statički elektricitet. Okolnost da je na dan izvršenja tehničkog pregleda i na dan registracije vozila instalacija TNG bila ispravna, ne predstavlja dokaz na okolnost o tehničkoj ispravnosti te instalacije na dan nastanka požara na vozilu, odnosno da nije bilo nekontrolisanog isticanja TNG iz armature TNG u kabinu vozača. U normalnim uslovima rada i u slučaju tehničke ispravnosti armature TNG na vozilu, gas ne može da dospe u kabinu vozača. Kada je sistem ispravan, ukoliko se i dogodi da dođe do ispuštanja gasa na armaturi, gas koji curi iz rezervoara TNG ostaje oklopljen u plastičnoj kutiji ventila i odlazi kroz crevo napolje u atmosferu i ne može da dođe do eksplozije unutar vozila. Ako kutija ventila ne dihtuje, odnosno ne zaptiva dobro, gas koji curi iz rezervoara izlazi iz te kutije delimično u prostor gde se nalazi vozač, a delimično izlazi napolje iz creva, te kada se stvori donja granica eksplozivnosti i pojavi izvor paljenja (šibica, iskra, cigareta), dolazi do eksplozije. Navedeno je utvrđeno iz sadržine nalaza i mišljenja sudskog veštaka za utvrđivanje uzroka požara, eksplozija i havarija, te dokumentacije i fotografija u spisu. Šteta, dakle, nije posledica isključive radnje oštećenog, kako navodi revident, već prisustva zapaljive koncentracije tečnog naftnog gasa i vazduha u kabini vozača, od koje je postojala povećana mogućnost povređivanja i u uslovima poštovanja zabrane upotrebe otvorenog plamena. Prisustvo ove zapaljive koncentracije je posledica tehničke neispravnosti armature tečnog naftnog gasa, zbog čega nije ostvaren osnov za potpuno oslobođenje tuženog od odgovornosti za štetu koju je tužilac pretrpeo u spornom događaju, u smislu člana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Zato nema osnova za primenu člana 177. stav 2. ZOO, na koju odredbu revident ukazuje. Suština objektivne odgovornosti za štetu od opasne stvari, propisane članovima 173. - 177. ZOO, jeste upravo na uzroku, tj. poticanju štete od opasne stvari. Razlozi za oslobođenje od ovog vida odgovornosti su propisani članom 177. ZOO. Konkretno, vozilo sa instalacijom TNG predstavlja opasnu stvar. Odgovornost tuženog zasnovana je na odgovornosti za štetu od opasne stvari, jer je šteta nastala usled eksplozije, a zbog tehničke neispravnosti armature TNG na vozilu. Sa druge strane, postoji doprinost tužioca nastanku štete u visini od 50% budući da isti nije poštovao zabranu pušenja u službenom vozilu. Prema propisima iz oblasti zaštite od požara, u sredinama gde se radi sa TNG i gde postoji mogućnost stvaranja eksplozivne konceptracije gasa i vazduha, zabranjeno je pušenje, upotreba otvorene vatre i alata koji varniči, pa je postupanjem suprotno zabrani, svakako doprinelo nastanku štete, kako je pravilno zaključio i drugostepeni sud.

Revizijskim navodima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu suštinski nema mesta ovim navodima, jer je činjenično stanje utvrđeno na osnovu dokaza u spisu predmeta, po uverenju suda, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Činjenično stanje utvrđeno od strane prvostepenog suda, drugostepeni sud je prihvatio, s tim što je na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud zaključio da postoji doprinos tužioca nastanku štete, u procentu 50% te oslobodio tuženog kao imaoca opasne stvari od odgovornosti u tom delu, u skladu sa odredbom člana 177. stav 3. ZOO. Dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete nije suprotan odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu da je drugostepeni sud prirodu i težinu nematerijalne štete utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, te je prilikom odmeravanja visine štete vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi. Prema stanovištu revizijskog suda, dosuđenom naknadom ne pogoduje se težnjama koje su nespojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, a imajući u vidu stepen povrede zaštićenog dobra i okolnosti pod kojima je povreda nastala.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić