Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti a ni druge bitne povrede propisane odredbom člana 407. stav 1. tač. 2. i 3. istog zakona, na koje revident u reviziji neosnovano ukazuje, imajući u vidu da se pravilo o oceni dokaza propisano odredbom člana 8. Zakona o parničnom postupku, u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo onda kada se pred tim sudom održava rasprava, što ovde nije slučaj.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa VV, sada pokojnom, bivšom iz ..., zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju koji je, odlukom suda, raskinut pa je tužilac, u svojstvu izvršnog poverioca, 21.05.2008. godine podneo Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja na ime troškova izdržavanja primaoca izdržavanja od 675.000,00 dinara koji mu je dosuđen presudom Opštinskog suda u Nišu P 3012/04 od 28.09.2007. godine. Rešenjem Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ Niš od 24.12.2007. godine, sada pokojna VV, bivša iz ..., stavljena je pod privremeno starateljstvo tako što je za njenog privremenog staratelja postavljen tuženi da zastupa njene interese u postupku pred nadležnim organima Gerontološkog centra u Nišu i da po okončanju svakog postupka podnese pismeni izveštaj o svom radu organu starateljstva. Između tuženog, u svojstvu kupca, i VV, kao prodavca, zaključen je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti 24.06.2008. godine, kojim se tuženi obavezao da za nepokretnost, kp. br. .../... k.o. ... – ... i vanknjižnu kuću izgrađenu na toj parceli, sukcesivno, VV isplati iznos od 560.000,00 dinara na račun Gerontološkog centra u Nišu. Ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Nišu, pod brojem Ov .../..., pa je tuženi upisao svoje pravo svojine kod nadležne SKN. Nakon iniciranog postupka izvršenja od strane tužioca, tuženi je podneo tužbu radi nedopustivosti izvršenja na nepokretnostima koje su bile predmet kupoprodajnog ugovora od 24.06.2008. godine, pa je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu P 15827/15 od 11.01.2016. godine, odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tamo tužioca a ovde tuženog, prema tamo tuženom a ovde tužiocu, kojim je traženo da se proglasi nedopuštenim izvršenje dozvoljeno rešenjem Opštinskog suda u Nišu I 3747/08 od 23.05.2008. godine, u delu koji se odnosi na prodaju nepokretnosti – kuće u ... u ulici ..., drugi prilaz broj ..., zajedno sa kućnim placem, koji se vodi pod kp. br. .../... sa ukupnim udelom od ¾ (kuća i plac). Rešenjem Osnovnog suda u Nišu O 2039/12 od 12.07.2013. godine, obustavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza pokojne VV, bivše iz ..., jer nije bilo dokaza da ona ima imovinu koja bi bila predmet nasleđivanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca odbio primenom odredbe člana 211. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 21. st. 1. i 2. Zakona o nasleđivanju, jer je zaključio da se radi o nužnom suparničarstvu i da tužbom nije obuhvaćen pravni sledbenik pokojne VV, koja je bila ugovorna strana predmetnog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti čije se utvrđenje ništavosti traži, a to je Republika Srbija, kao poslednji naslednik koji ne može da se odrekne nasleđa.

Drugostepeni sud je preinačio presudu Osnovnog suda u Nišu tako što je tužbeni zahtev tužioca usvojio pošto je postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pokojne VV obustavljen iz razloga nepostojanja zaostavštine, kao jednog od uslova da bi došlo do nasleđivanja, što znači da nije bilo uslova da se Republika Srbija oglasi za naslednika, pa ona nije nužni suparničar. Primenjujući odredbu čl. 135, 139. i 140. Porodičnog zakona, drugostepeni sud je zaključio da je predmetni ugovor ništav pošto nije prethodno pribavljena saglasnost organa starateljstva za raspolaganje imovinom štićenika i da je tuženi, kao privremeni staratelj, bez obzira na dužnosti navedene u rešenju organa starateljstva, imao i dužnosti – obaveze staratelja propisane tim odredbama Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, a zbog toga je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Privremeni staratelj propisan je odredbom člana 132. Porodičnog zakona, tako što organ starateljstva može odlučiti da postavi privremenog staratelja štićeniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene zaštite ličnosti, prava ili interesa tih lica (stav 1). Pod uslovima iz stava 1. ovog člana organ starateljstva dužan je da postavi privremenog staratelja: 1) licu čije je boravište nepoznato a ono nema zakonskog zastupnika ili punomoćnika; 2) nepoznatom sopstveniku imovine; 3) licu čiji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnika, odnosno licima koji imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (kolizijski staratelj); 4) stranom državljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije; 5) licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede opravdani razlog; 6) drugom licu kada je to predviđeno zakonom (stav 2). Odlukom o postavljanju privremenog staratelja određuju se pravni posao ili vrsta pravnog posla koji on može preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja (stav 3). Upravljanje imovinom štićenika propisano je odredbom člana 139. Porodičnog zakona, tako što je staratelj dužan da upravlja imovinom štićenika koju ovaj nije stekao radom (stav 1). Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom štićenika (stav 2). Staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom štićenika (stav 3). Raspolaganje imovinom štićenika propisano je u odredbi člana 140. Porodičnog zakona tako što staratelj raspolaže imovinom štićenika koju ovaj nije stekao radom (stav 1). Raspolaganje imovinom štićenika staratelj može preduzeti samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva (stav 2).

Ništavost ugovora propisana je odredbom člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, tako što je ništav ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice, na osnovu odredbe člana 109. istog Zakona.

U konkretnom slučaju sada pokojna VV, bivša iz ... je na osnovu rešenja Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ broj 57100-13394/07 od 24.12.2007. godine, stavljena pod privremeno starateljstvo tako što je privremeni staratelj (tuženi) dužan da zastupa njene interese u postupku pred nadležnim organima Gerontološkog centra u Nišu i da po okončanju svakog postupka podnese pismeni izveštaj o svom radu tom organu starateljstva. Privremeni staratelj se postavlja poslovno sposobnom licu u slučajevima koji su propisani odredbom člana 132. stav 2. Porodičnog zakona. Predmetni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 24.06.2008. godine zaključila je VV iz ..., u svojstvu prodavca, tako što je tim ugovorom raspolagala svojim nepokretnostima koje je prodala tuženom (privremenom staratelju). Dakle, ovo nije slučaj raspolaganja imovinom štićenika od strane staratelja već je predmetni ugovor zaključen između lica koje je stavljeno pod privremeno starateljstvo (kao poslovno sposobno) i njegovog privremenog staratelja, a VV nije bila potrebna saglasnost organa starateljstva za raspolaganje svojom imovinom, bez obzira na to da li je stečena radom ili to nije slučaj.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava, drugostepeni sud nije utvrdio činjenice od značaja za odlučivanje o punovažnosti predmetnog ugovora na osnovu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, pa je pobijana presuda ukinuta kao i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od njegovog ishoda na osnovu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud, postupajući po primedbama iz ovog rešenja, činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdi kako bi imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, donese novu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić