Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljana Krstić, advokat iz ..., protiv tužene PU „Boško Buha“ sa sedištem u Inđiji, koju zastupa Nikola Malić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3830/22 od 03.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 25.01.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3830/22 od 03.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3830/22 od 03.10.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 234/21 od 27.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od marta 2018. godine zaključno sa martom 2021. godine, isplati opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno u tom stavu izreke). Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 51.930,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3830/22 od 03.10.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena i rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 234/21 od 27.06.2022. godine preinačeno u pogledu odluke o troškovima postupka tako što je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 42.930,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu žalba tužioca odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku, bog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/ 11 ... 55/14 ), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP. Nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izraženim u odlukama po istom činjeničnom i pravnom osnovu da se zaposlenima u predškolskim i drugim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autnomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave plata, naknade i druga primanja uređuju u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 34/01 ... 21/16 i dr). Naime odluka je u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 05.07.2022. godine, a kod utvrđenja da je pravo zaposlenog na naknadu troškova za ishranu u toku rada ili regres za korišćenje godišnjeg odmora propisanih članom 118. Zakona o radu realizovanog kao sastavni deo koeficijenta radnog mesta svakog zaposlenog u kom slučaju se ne obračunava niti isplaćuje kao posebna naknada ovakvim zakonodavnim rešenjem ni na koji način se ne umanjuje pravo zaposlenog na osnovnu zaradu u visini minimalne zarade garantovane članom 111. Zakona o radu. Zbog toga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, a revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno o istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za topli obrok i regres podneta je 05.04.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 74.000,00 dinara.

U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa iz navedenog razloga revizija nije dozvoljena.

Na osnovu iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić